субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08
ИЗ АМЕРИЧКЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ КОШАРКЕ

Овогодишњи МВП неће бити најбољи међу најбољима

Престиж и мане избора за најбољег играча сезоне: који су домети најсјајнији међу онима крунисаним МВП признањем, а када су великани необјашњиво остајали без њега
Аутор: Горан Ковачевићуторак, 25.06.2019. у 19:00
Да се гласало на крају шампионата не би имао премца: Кавај Ленард (Фото Бета/АП)

Додела признања за најбоље актере, којом је јутрос завршена сезона НБА лиге, није прва која је без МВП звања оставила онога који је на терену показао да је најбољи међу најбољима. Да се чекао крај плеј-офа да медијски жири, од сто чланова, каже своју реч, вероватно би за најкориснијег играча године био проглашен Кавај Ленард, који је предводио Торонто до титуле, али и даље се награђују издања у регуларном делу шампионата.

Овако се у финалу избора, уз Јаниса Адетокунба из Милвокија и Џејмса Хардена из Хјустона, нашао и Пол Џорџ из Оклахоме, која је лигашки део окончала на шестом месту Западне конференције. Нејасни критеријуми за добијање најпрестижнијег признања (до 1980. гласали играчи, од тада спортски новинари), почев од тога да ли је важнија индивидуална статистика или допринос екипном учинку, довели су до тога да је тешко објаснити како су неки асови остајали без МВП ореола.

То се догодило и Кариму Абдулу-Џабару који их има највише (шест), у сезони 1972/1973. када је забележио просек од 30,2 коша, 16,1 скока и пет асистенција, као лидер Милвокија на путу до 60 победа. За најбољег је проглашен центар Дејв Кавенс, који је имао 16,2 ухваћене лопте, али није био ни први стрелац (20,5) и асистент (4,1) Бостона где су Селтикси имали осам тријумфа више у лигашком такмичењу, но изгубили финале Истока од Њујорка.

Легендарном Вилту Чембрлену 1962. за признање „Морис Подолоф“, које носи име по првом комесару лиге (1946–1963), није било довољно ни што је те сезоне одиграо утакмицу у којој је убацио рекорд од сто поена, ни просек од чак 50,4 коша, 25,7 скокова и 2,4 асистенције. Остао је на четири МВП трофеја у каријери пошто је предност добио главни ривал из Бостона Бил Расел (18,9+23,6+4,5) који је са пет „великих награда“ (потукао и Оскара Робертонса када је 1961. исписао трипл-дабл просек 30,8+12,5+11,4) на другом месту вечне листе, уз Мајкла Џордана.

И за Летећег Мајкла може да се каже да је оштећен у неким годинама, попут првенства 1996/1997. у којем је на путу до трона бележио 29,6 погодака, 5,9 скокова, 4,3 додавања и 1,7 освојену лопту (МВП поражени у великом финалу, Карл Мелоун са 27,4 поена по мечу). Ипак, најбољи кошаркаш свих времена у својој богатој ризници има и неспорно најбољу појединачну сезону икада, која је и крунисана МВП признањем, у години у којој није био шампион са Чикагом.

Џордан је 1987/1988. био и први стрелац НБА са 35 поена по сусрету и најбољи одбрамбени играч (први у освојеним лоптама са 3,2, само још Олајџувон исте сезоне лауреат игре у оба смера), предводећи профи кошарку у још 16 статистичких категорија. Његов збирни индекс корисности (тзв. ПЕР) од 31,71 те сезоне највећи је откако је дошло до удруживања НБА и АБА лиге. У то време још није био окружен „пратећим оркестром“ са којим би освојио титулу: имао је три пута бољи кошгетерски учинак од другог стрелца Булса, који су сакупили 50 победа.

На листама најблиставијих учинака на путу до индивидуалног врха, дилеме има око тога да ли је друга она сезона најуспешнијег стрелца свих времена Абдул-Џабара из 1971/1972. када је остварио свој максималан сезонски просек од 34,8 поена (плус 16,6 скокова и 4,6 асистенција) или дебитантска година Чембрлена који је 1959/1960. донео осам рекорда укључујући просеке у кошевима (37,6) и скоковима (27). У 21. веку свакако је без премца игра Стефона Карија из шампионата 2015/2016. када је са 30,1 поеном уз проценте реализације изнад линије 50-45-90 (50,4 одсто из поља, 45,4 за три поена и 90,8 слободна бацања, само још двојица то успела у читавој сезони), 6,7 проигравања, 5,4 скока и 2,1 освојене лопте (први у НБА), водио Голден стејт до лигашког рекорда од 73 победе. То је био први пут у историји да је МВП сезоне изабран једногласно.

О престижу тог признања говоре и имена великана која га нису понела, попут Џерија Веста, који је четири пута био други по гласовима, Елџина Бејлора, Ајзеје Томаса из прошлог века, Џона Стоктона, Клајда Дрекслера, Патрика Јуинга итд. Субјективност чланова жирија понекад је заиста непобедива: Ленард није добио максималних 11 гласова (недостајао један) приликом избора за МВП играча финала.


Коментари0
6152f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља