понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:00

Ускоро измене Закона о заштити потрошача

Надамо се да то неће бити само козметичке промене које ће ићи у прилог трговцима. Важно је и да уведемо обавезујуће стандарде у свим областима, а посебно у телекомуникацијама, каже Горан Паповић, председник НОПС-а
Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновићпонедељак, 24.06.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Министарство трговине, туризма и телекомуникација позвало је све заинтересоване да пошаљу своје предлоге за измене и допуне Закона о заштити потрошача. Ресорно министарство објавило је позив на свом сајту, а рок да се доставе уопштени или конкретни предлози за измене и допуне закона је 28. јун.

У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) кажу да свака измена прописа, па тако и ова, треба да послужи повећању ефикасности свих чинилаца заштите потрошача и свеукупног положаја потрошача на тржишту. Како су објаснили, најављено ажурирање закона последица је усаглашавања домаћег законодавства са прописима ЕУ. То се, пре свега, односи на две важне директиве које се тичу алтернативног решавања потрошачких спорова, односно увођење у закон медијације и арбитраже.

– Поред тога, сматрамо да је потребно увести прекршајне налоге за одређене врсте непоштовања закона. Самим тим, знатно би се повећала ефикасност тржишне инспекције на пољу примене Закона о заштити потрошача и предупредило даље негативно поступање трговаца. Пример: једна цена на рафу, друга на каси или у случају када није одговорено на рекламацију у законском року – кажу у НОПС-у и појашњавају да је заправо реч о свим оним прекршајима који се лако, на лицу места, могу утврдити и не морају слати судијама за прекршаје. У овој огранизацији истичу да би требало олакшати пословање трговцима који нису даваоци гаранције.

– Потрошач улаже рекламацију тамо где је купио робу током две године, али и дуже, ако постоји комерцијална гаранција. Није потребно оптерећивати онога ко није дао гаранцију (трговац), већ даваоца гаранције. То значи да би након истека двогодишње саобразности потрошач своја права остваривао код даваоца гаранције – наводе у НОПС-у.

Горан Паповић, председник НОПС-а истакао је да се нада да се изменом прописа нећемо враћати пет година уназад.

– Надамо се да то неће бити само козметичке промене које ће ићи у прилог трговцима. Ово је нова шанса да се кроз усаглашавање прописа потрошачи доведу у што равноправнији положај с трговцима. Важно је и да уведемо обавезујуће стандарде у свим областима, а посебно у телекомуникацијама – каже Паповић и додаје да је потребно коначно увести прекршајни налог који би омогућио наплату казни на лицу места. Из дела тог буџета, како истиче, могла би да буду финансирана независна испитивања производа са тржишта за шта потрошачке организације сада немају новца.

Национална организација потрошача Србије више пута је апеловала на државу да размотри њихов предлог за увођење прекршајних налога за трговце, јер је све више примера да они избегавају решавање рекламација, па чак и у ситуацијама када је купац очигледно у праву. Све је више потрошача, како напомињу, који не успевају да остваре права која им закон гарантује.

– Тржишна инспекција, која је раније имала већа овлашћења и бавила се и решавањем појединачних потрошачких проблема, сада има мање надлежности и трговци их не доживљавају као претњу. Сви спорни случајеви одлазе на крају на суд, судови су преоптерећени и спори и они то злоупотребљавају – закључује Паповић.

По закону, они и сада могу бити кажњени новчано од 300.000 до два милиона динара, али случајеви иду на суд. НОПС је раније апеловао да казне буду мање од 50.000 до 100.000 динара, али би судови били растерећени, а средства од казни могла би да иду у буџет и добро се искористе. Ефекат на трговце и све оне који не поштују закон одмах би се осетио, поручују из НОПС-а.


Коментари4
664a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Zakon je jedno ali je sudska praksa drugo. Verovali ili ne, sudovi presuđuju da je tužena pogrešna firma za davanje lažnih garancija i da ista nije proizvela to tehničko sredstvo iako na istom piše ko je proizvođač, kao i u tehničkim podacima. Ili, presuđuje da tužena privatna firma nema vlasnika, samo direktora, iako u APR-u jasno stoji ko je 100% vlasnik. Sud presuđuje protiv oštećenog i pored dokaza koje je sama osiguravajuća kuća poslala dokaze da je falsifikovala visinu štete na vozilu.
potrosac
da li ce se vratiti nadleznost trz inspekcije, udruzenja za zastitu ne plase mnogo prodavce!
zakonik
A kad ce biti zakon o zastiti proizvodjaca da nas nakupci ne pljackaju.
Nebojša
Elementarna logika makar u oblasti bezbednosti zdravlja ljudi bila bi da se zabrani uvoz polovne profesionalne opreme za ugostitelji i pekare jer se radi o opremi koja nezadovoljan minimalne zdravstveno standarde i koja umesto na uništenje dolazi kao uvoz u Srbiju. A o zaštiti potrošača nema ni govora dok se ljudi koji koriste hranu iz ili sa takve opreme truju što je lako uoči o ako pogledate regulative EU. NIGDE nema obaveze da se rezervni delovi moraju obezbediti barem 7 ako ne i 10 godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља