среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:56
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Суд одбио хрватску конфискацију

Привредна банка Загреб неће моћи да наплати 12,8 милиона динара на име трошкова судског спора који је у Републици Хрватској вођен против Југобанке
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 24.06.2019. у 22:55
Бивша зграда Југобанке у Македонској улици у Београду (Фото Н. Марјановић)

Привредни суд у Београду одбио је да призна одлуку Трговинског суда у Загребу, којом је од Југобанке тражено да исплати трошкове судског поступка од 12,8 милиона динара, сазнаје „Политика”. То је први пут да српски суд у првостепеној одлуци одбије да примени законе и уредбе Хрватске којима се конфискује имовина физичких и правних лица с територије Србије.

Како сазнајемо, Привредни суд је 11. јуна донео одлуку да одбије предлог за извршење на основу пресуде из Загреба, којом је тражено да Југобанка плати 808.000 куна, што износи 12,8 милиона динара, или нешто више од сто хиљада евра, на име парничних трошкова у спору с Привредном банком Загреб, који је завршен пре пет година.

У марту ове године та банка је тражила признање пресуде у Београду, али је наш суд уважио аргументе правног тима Југобанке – да је хрватска пресуда у супротности с Уставом утврђеним основама друштвеног уређења Републике Србије, са Законом о потврђивању Споразума о питањима сукцесије, као и да нема узајамности у примени овог споразума, који су ратификовале и Србија и Хрватска. Судови у Србији непосредно примењују тај споразум, док судови у Хрватској одбијају да га примене, већ траже да се о томе закључи билатерални уговор.

– После неколико неуједначених одлука српских судова, сада се Привредни суд у Београду јасно одредио према инквизиторским и конфискаторским правним актима – законима и уредбама Републике Хрватске. Таквим прописима не само да су погажене све темељне вредности Европске уније него се и понижавају сва физичка и правна лица с територије Републике Србије. Тим актима, које је Хрватска донела почетком деведесетих година прошлог века, кажњавају се предузећа, банке, општине и друга правна лица, само зато што је њихово седиште на територији Републике Србије – каже Иван Симић, који је на челу правног тима Југобанке и један од наших адвоката који се најдоследније супротстављају отимању српске имовине.

Подсећа да никада није утврђен износ средстава бивших југословенских банака са седиштем у Србији који је остао на рачунима филијала у Хрватској. После распада СФРЈ, хрватске банке су спровеле ликвидацију главних филијала Југобанке у Загребу, Сплиту и Ријеци, а све на основу Закона и Уредбе о начину ликвидације, које је почетком деведесетих година потписао Фрањо Туђман.

– Ти хрватски акти до сада нису били предмет оцене ниједног судског органа ван територије Републике Хрватске. Уставни суд Хрватске је аминовао ову конфискацију, а Европски суд за људска права није се изјаснио да ли су норме општих аката Републике Хрватске у складу са важећим европским начелима, стандардима и конвенцијама. Суд у Стразбуру се фокусирао само на временско важење Европске конвенције о људским правима и основним слободама, тако да је Хрватској „опроштено” све што је радила пре потписивања те конвенције – каже адвокат Симић.

Многа хрватска предузећа користила су кредите чији је преносилац била Југобанка, бивша Југословенска банка удруженог рада, са седиштем у Београду, а један о највећих корисника кредита било је Бродоградилиште „3. мај” у Ријеци.

– Поред тога што је хрватско правосуђе осујетило наплату тог кредита, сада по захтеву Привредне банке Загреб, као ликвидатора, Југобанка је пресудом позвана и да плати огромне трошкове судског поступка, а који се заснивају на Уредби о начину ликвидација. Та уредба је класичан акт конфискације. Зато би принудна наплата судских трошкова, насталих у Загребу, а која би била извршена у Београду, представљала ништа друго него понижење правног поретка Републике Србије – истиче Симић.

Сви штедни улози, депозити и друге обавезе корисника кредита Југобанке завршили су у рукама њених ликвидатора у Загребу и Сплиту. Поред тога, хрватска влада је 2001. године донела и посебну одлуку да се потраживања према ријечком бродоградилишту пренесу на Државну агенцију за осигурање депозита и санацију банака Републике Хрватске (ДАБ).

Тако је имовина Југобанке већ два пута конфискована, да би 2019. године за такву отимачину било тражено и признање у Србији, уз наплату судских трошкова. Притом судови у Хрватској доносе одлуке којом „растерећују” дужнике њихових обавеза према Југобанци, као што је био случај с „Вартексом” из Вараждина.

– Да је суд у Београду одлучио другачије и признао пресуду из Загреба, то би значило да признаје и отпис потраживања које је у име и за рачун Југобанке учинио наметнути ликвидатор пословања, а то је Привредна банка Загреб. То би такође значило да наш суд признаје наметнутог ликвидатора и конфискатора и све оно што је учињено да Југобанка не наплати кредит који је дала Бродоградилишту у Ријеци – каже на крају адвокат Симић.

Подсетимо, Привредни суд у Београду је прошлог лета најпре признао пресуду суда у Сплиту, којом су отета сва одмаралишта београдског „Младост туриста”, а пресуда је била послата на признање у Београд само зато да би се наплатили трошкови вођења судског поступка, и то у износу од 82.000 евра. Међутим, Привредни апелациони суд је одлуку о признању поништио и вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, па је другом одлуком одбијено признање пресуде суда у Сплиту. Сада је, у случају Југобанке, Привредни суд у Београду, одмах одбио да призна пресуду загребачког суда.

Заштита јавног поретка

„Суд је нашао да би у конкретном случају признањем наведене одлуке био повређен домаћи јавни поредак”, наведено је у одлуци Привредног суда у Београду. Суд је у образложењу истакао да сви морају имати једнак положај на тржишту, где су страна лица изједначена са домаћим, а да права стечена на основу улагања капитала на основу закона – не могу бити законом умањена. Осим тога, наводи се, одлуком суда у Загребу ускраћена је правном лицу из Србије заштита истоветног права које судови у Србији пружају лицима из Хрватске.


Коментари7
5f8b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Imponuje kada sudovi pokazuju da imaju kičmu, da poštuju Ustav i zakone, što je prava retkost. Mnogo teže posledice su od poslovanja fantomskih velikih stranih firmi, SAD recimo, koje prodaju opasna po život tehnička sredstva sa lažnim garancijama, a kada ih neko tuži prave se ludi, "nismo odavde", "nismo ti", "nismo proizveli to sredstvo", što je smešno, ali je tužno da sudovi presuđuju da firma koja je proizvela neko sredtsvo nije ta firma, pa izvršitelji pljačkaju već ojađene za troškove PP.
Slobodan
Odgovara nam.
Ivor
I sada će Hrvatska blokirati poglavlje u pregovorima s EU "Pravosuđe i vladavina prava", pošto ispada da Srbija ne priznaje presude iz EU, pa će trebati vremena da se to razreši. Takve stvari se rade NAKON što se završe pregovori, a ne pre!
Sasa Trajkovic
Hrvatska nastavlja sa ratom protiv Srbije koristeći poziciju da je u EU... svoje loše namere i NE krije kroz promociju U staštva ali to je problem Hrvatske. Srbija mora da štiti sopstvene interese i da Srbiju stavi iznad dnevne politike koja je imaginarna i puna opštih mesta o dobrosusedstvu bla bla... Do sada su se u Beogradu ponašali kao da im je glavni grad Brisel.
Zeljko Adzic
Bravo!Ima tu jos dosta toga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља