уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:55

Палестински базар шефа Беле куће

На међународној конференцији у Бахреину Вашингтон ће представити економски део „посла века”, мировног плана смишљеног да се палестинско питање скине с међународне агенде уз најнижу могућу цену
Аутор: Бошко Јакшићпонедељак, 24.06.2019. у 20:00
Де­вој­чи­ца у из­бе­глич­ком кам­пу у по­ја­су Га­зе (Фо­то EPA-EFE/Mоhammed Sa­ber)

Администрација Доналда Трампа је после много одлагања коначно саопштила поједине детаље „посла века”, мировног плана за решење израелско-палестинског конфликта, али сви су изгледи да амбициозан пројекат може да донесе све – сем мира.

Бела кућа планира да на међународној конференцији која почиње сутра у Бахреину представи први део плана – економске делове пројекта, чији је циљ да инвеститоре из богатих арапских земаља охрабри да уложе 28 милијарди долара на палестинским територијама – не да би се укинула окупацију, већ да би се учинила подношљивијом. Предвиђена су и улагања од 22 милијарде долара у Јордану, Египту и Либану, како би Арапи прихватили план.

Политичка компонента биће откривена „када буде одговарајуће време”, па се још не зна да ли укључује решење по принципу две државе, што је последњих 25 година кључни циљ свих других мировних иницијатива који има међународну подршку, али не делује као прихватљива Трампова опција.

Детаљи су небитни јер је познат Трампов приступ: за разлику од тројице својих претходника, он не говори о сувереној палестинској држави нити крају окупације. Определио се да пружи снажну подршку израелској десници која се отворено противи старој формули „земља за мир”.

План је првобитно требало да буде саопштен крајем 2018. или почетком ове године, али је његово представљање одложено како би се израелском премијеру обезбедило време за изборе који су одржани у априлу. У Израелу су у међувремену за септембар заказани ванредни избори пошто премијер Бенјамин Нетанијаху није успео да окупи владајућу коалицију. У атмосфери политичке напетости у Израелу, тешко да ће политичка компонента америчког плана бити позната пре тога.

Трампов зет и саветник Џаред Кушнер и председников изасланик за Блиски исток Џејсон Гринблат недавно су посетили Јордан и Мароко како би прикупили подршку уочи конференције у Бахреину, али у Јерусалиму су морали да установе да су ванредни избори у Израелу нова препрека Трамповом плану.

Нетанијаху ће током предстојеће кампање, као и током претходне, инсистирати на одбацивању идеје о палестинској држави, очувању статуса кво и на раније датом обећању да ће извршити анексију око 60 процената територије окупиране Западне обале и источног Јерусалима на којој живи 700.000 јеврејских насељеника.

„Рекао сам Трампу да нећу прихватити да се и један јеврејски насељеник евакуише са Западне обале”, изјавио је Натанијаху почетком априла. „Сва насеља... морају да остану под израелским суверенитетом.”

У амбијенту у коме већина Израелаца више није за опцију две државе, питање мира их превише не занима, а чак 42 одсто подржава премијера око неке врсте анексије, мировна иницијатива нема никакве шансе јер нема арапског лидера – колико год блиског Америци – који то може да прихвати.

Помпезно најављен као „посао века”, Трампов пројекат је тако од старта оцењен као изразито произраелски па је наишао на отворено противљење Палестинаца још од децембра 2017. када је шеф Беле куће најавио пресељење америчке амбасаде из Тел Авива за Јерусалим. Палестински председник Махмуд Абас и његова влада прекинули су одмах све везе са САД, а Американци су касније узвратили затварањем представништва ПЛО у Вашингтону и ускраћивањем средстава за агенцију УН за помоћ палестинским избеглицама.

Скептичне Арапе додатно иритира Трампова одлука да Израелу призна пун суверенитет над Голанском висоравни која је узета од Сирије у рату 1967. и – упркос противљења међународне заједнице – анектирана 1981. Кушнер је израелском премијеру чак уручио мапу која Голан приказује као део Израела.

Док Трамп рачуна да његов план подрже барем најважнији савезници у региону, Арапи су на недавном самиту у Меки означили Иран као највећу претњу регионалном миру, што је свакако обрадовало Трампа, који би да израелско-палестински конфликт потисне у други план. Али, иако Арапи постају уморни од палестинског проблема, једногласно су осудили Трампову одлуку да САД фактички признају Јерусалим као недељиву престоницу Израела, па су подржали план да источни део буде главни град будуће палестинске државе.

Американци се надају да ће на конференцији „Мир за просперитет” богате арапске државе финансирати разне инфраструктурне пројекте на окупираним територијама. Палестинци нису ни консултовани око скупа у Манами па не намеравају да шаљу делегацију јер сматрају да се ради о покушају да пристану на продужење израелске окупације у замену за новац.

Трампова „економска стабилизација” требало би, оцењују, да потисне у други план или потпуно игнорише теме као што су решење конфликта по формули две државе, питања будућност Јерусалима, граница или судбине палестинских избеглица. „Покушаји промовисања економске нормализације окупиране Палестине биће одбачени”, каже главни палестински преговарач Саеб Ерекат иронично називајући Трампов план „Послом за наредни век”.

Питање је да ли је Трамп уопште прочитао план на коме је две године радио његов зет. Ако и јесте, тешко да верује да ће „посао века” заиста водити ка историјском компромису, још мање правичном решењу за Палестинце. Циљ Вашингтона и Нетанијахуа је да се палестинско питање скине са регионалне и међународне агенде уз најнижу могућу цену, да се Палестинци ућуткају новцем богатих држава Залива, да поделе судбину Курда или Тамила, нација без државе за које се свет не занима.

Можда се некоме чини да се остварују Трампови и Нетанијахуови снови, да ће финансијска уцена проћи, да ће се „посао века” претворити у „мито века”, али пет милиона Палестинаца ће наставити да сваког дана куцају на врата лидера Блиског истока. Њих двојица то неће успети да спрече. Што не значи да неће придобити лидере Саудијске Арабије, Египта или Уједињених Арапских Емирата.


Коментари14
75685
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darbo
Da nije tužno bilo bi smešno. Arapi treba da plate Izraelsku okupaciju. A ko garantuje da će investicije i biti ostvarene. Sem kasapina iz Rijada (koji mora) mislim da je malo njih spremno na to. A ameička garancija važi do vrata kongresne sale. U to je se svet uverio mnogo puta.
Sima
svaki narod treba da ima drzavu. ako ima dva naroda na jednoj teritoriji to ne znaci da treba da ratuju da bi imali drzavu, dve skupstine ili dva glavna grada, to ne znaci proporcialno vecinsko telo u skupstini, a to znaci: ! jednako rasporedjene investicije koje ce jacati sve teritorije i sve narode u toj celini. prvo moramo da menjamo sistem parlamentarne demokratije i stvoriti novi u kome jedna vecinska stranka nece moci da donosi sve odluke.
Americko-Izraelske provokacije
kako se politicka klima u svetu menja ne bi me iznenadilo da Izrael plati ceh jos u ovom veku (cak i Nemci ih upozoravaju da preteruju).
Бранислав Станојловић
Треба подржавати ЈЕДИНУ ДЕМОКРАТИЈУ у том делу света, а не арапске џихадисте.
kIRA
Zbog tog razmisljanja i imamo Kosovo. Naravno da treba podrzati sve strane, a ne samo jednu!!! Investicije u obe strane su najbolji nacin!
Препоручујем 4
Radoslav Jovanovic
Dok je jake Amerike svet neće živeti u miru. Prethodnici Trampa su pričali o državi Palestini ali to nisu nameravali da ostvare. Koliko su puta stavili veto na odluku UN štiteći interes Izraela. Tramp samo radi više transparentno nego perfidno. Rezultat je isti. Štite oteto u cilju održavanja konflikta. To im je glavni adut dominacije silom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља