четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Мелина Меркури о Мири Траиловић

уторак, 25.06.2019. у 08:00
Грчка глумица у разговору са аутором текста (Фото Лична архива)

Диван текст Александре Ђуричић о Мелини Меркури, објављен 15. јуна ове године у културном додатку „Политике” под насловом „Рођена као уметница”, подсетио ме и на једно властито незаборавно сусретање са последњом грчком богињом. У својој вили у подножју атинског брежуљка Ликавитоса примила ме последње јануарске ноћи 1991, „на један сат”, а у сабеседништву смо остали дуже од четири и по сата, до иза поноћи.

Разговору је присуствовао и Грк Димитрис Панагиотакис, а повремено нам се у ћаскању придруживао и њен супруг Жил Дасен. У два наврата Мелина је седала и за клавир, како би на моју молбу одсвирала и отпевала химну моје младости, песму „Деца Пиреја”.

Наравно, највише смо разговарали о грчкој култури, која је својом бескрајном светлошћу обасјала, како Европу, тако и многе друге делове света. А пошто је у току био Заливски рат, приметила је и „да се жене питају, не би било ратова”, уз изузетак Маргарет Тачер и њене фолкландске авантуре.

Добар део разговора Мелина је искористила и да изрази дивљење према „каријатидама београдског културног храма” Мири Траиловић, Јовану Ћирилову и Мирославу Беловићу, изражавајући и жал што њена „авангардна пријатељица Мира” више није међу живима.

Дивно је било ћаскати са том патронесом европске културе, пацифисткињом и хероином. Када је требало бити славна глумица, то је доказала филмовима „Никад недељом”, „Федра” и „Циганин и џентлмен”, или незаборавним позоришним улогама у Брехтовој „Просјачкој опери”, Тенесијевој „Слаткој птици младости” или Есхиловој „Орестији”. Подједнако успешно играла је и улогу пирејске проститутке, као и Клитемнестре, животне сапутнице микенског владара Агамемнона.

Кад је требало да својим чудесним гласом опије свет, то је учинила „Децом Пиреја”, непролазном композицијом непоновљивог Маноса Хаџидакиса. Најзад, кад је требало да буде хероина, и то је показала – после доласка проамеричке хунте 1967, кад је дигла глас против неправде и рушења демократије у демократској колевци света.

Нажалост, морала је у изгнанство, да би по повратку у земљу из Париза, јула 1974, изговорила оне прелепе патриотске речи: „Желим да заувек останем овде, поред свог народа, јер мој дом је Грчка”, потврђујући тако оне своје раније речи, када јој је било одузето држављанство: „Рођена сам као Гркиња и умрећу као Гркиња”.

Испустила је душу 6. марта 1994, а на њеном вечном почивалишту, у име аутора овог подсећања, била је положена и жута ружа „Од Елефтериоса (Слободана) из Сарајева”.

Слободан Стајић,
публициста, Сарајево


Коментари1
6b9bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
"... u demokratskoj kolevci sveta". Drustvo klasince Grcke je bilo Robovlasnicko. Jedna trecina naroda ( robovlasnici ) su imali pravo glasa . Dve druge trecine ( zene i robpovi ) - to nisu imali . Jedino besklasno drustvo imali su Australski Aboridzani koji su imali neolitsku ( kamenu ) kulturu.Ta kultura se odrzala preko 70.000g . do dolaska belaca u Austra;loju 1800g.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља