петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Градилиште је било Милованов живот

Био је ожењен Рускињом из Таџикистана која је била керамичар. У Русији је сасвим нормално да жене раде као керамичари и молери
Аутор: Горан Антонићсубота, 22.06.2019. у 16:24
Фото Пиксабеј

Током мог првог месеца у Москви, становао сам у двособном стану али су ми рекли да једна соба треба да буде слободна јер ће се у њу уселити неки нови инжењер. Једно јутро шеф ми је рекао да ће у тој соби неколико дана боравити Милован.

Милован је водио наше представништво у Омску, у коме смо имали два градилишта које је он контролисао. Кад смо се упознали имао је шездесет шест година, густу косу, није био сед, изгледом и виталношћу остављао је утисак млађег човека.

Причао ми је о свом животу у Русији у којој је боравио последњих 11 година. Допутовао је са супругом али је она после годину дана умрла. У Србију је одлазио само новогодишње и божићне празнике. Поносно је говорио о свом сину, професору београдског универзитета. А са сетом би причао о троје унучади. Хвалио је Русију и говорио ми је да је моја будућност у тој земљи.

Фото Пиксабеј

Још ми одзвањају његове речи: „Пусти Србију, гледај да овде останеш”. Милован је у Београду имао два стана. У једном живи син са породицом, а други издаје.

Нисам разумео толику опчињеност Русијом, али кад је рекао да живи са једном Рускињом помислио сам да је она разлог његове жеље да овде остане.

После неколико дана отишао је у Омск а једном приликом шеф ми је рекао да је Милован имао велику трагедију, да му је после тешке болести умро млађи син. Касније му је умрла и жена. 

Милован је био изузетно радан, одговоран, а у сваки објекат уграђивао је и део себе. Директор је у њега имао велико поверење и многа градилишта је водио од почетка до краја. Ретки су они који имају такву дисциплину у послу и оданост фирми.

Два месеца касније отишао сам на службени пут у Омск и Томск да урадим пописе на градилиштима. Недељу дана сам провео у на Миловановим објектима и видео како се ради под његовом контролом. Сваки дан укључујући и недељу он је на градилиштима проводио 12 или више сати. Градилиште је било њего живот.

Фото Пиксабеј

Почео је да ради са деветнаест година, као грађевински техничар, студирао је уз рад и успео да заврши вишу грађевинску школу. После је наставио студије и постао дипломирани грађевински инжењер. Готово пет деценија је провео на градилиштима широм бивше Југославије. Дуго је радио у Ираку, затим Кувајту и на крају у Русији.

Упознао сам Тању, жену са којом је живео последњих осам година. Била је тридесет година млађа од њега и радила је као керамичар. Мени је било необично јер се у Србији тим послом баве искључиво мушкарци. У Русији је сасвим нормално да жене раде као керамичари и молери. Тања је рођена у Таџикистану и после распада Совјетског Савеза морала је да напусти ту земљу. За стан који је имала добила је новац за две авио карте, за њу и мајку. Тања има једанаестогодишњу кћерку која је живела са њом и Милованом.

Две године касније у Јекатеринбургу, кад смо приводили објекат крају, директор представништва је одлучио да се врати у Србију а на његово место је дошао Милован. Постао ми је претпостављени руководилац.

Следећа три месеца свакога дана ручали смо заједно. Неколико месеци пре доласка у Јекатеринбург он се оженио са Тањом која је због кћеркиних обавеза остала у Омску, где су купили стан. Долазила је код Милована повремено а и он је неколико пута одлазио у Омск.

Жалио се да му је здравље нарушено. Имао је проблем са повишеним шећером, жалио се и на срчане проблеме али је говорио да није ништа алармантно.

Из његових прича било је јасно да сина и унучад неизмерно воли али је желео да настави живот у Русији.  Живот у стану који је изнајмљивао за њега је био још горе решење, јер би био осуђен на самоћу. Никада нисам разумео његову потребу да као пензионер толико ради, и то у Сибиру.

Једне недеље био је прехлађен и убедили смо га да не долази на градилиште. Позвао сам га око поднева да видим како је и шта ради.  Завршио је разговор речима: „Хвала ти што си ме назвао. Од јутрос нисам никог чуо. Хвала ти. Самоћа је зло.”

Фото Пиксабеј

На градилишту је увек живо, присутно доста људи, све је убрзано. То је нешто што је Милована испуњавало и што за њега није имало цену.

После годину дана сам допутовао у Уфу где смо правили велики трговински комплекс. Милован је у то време радио у Омску. Водио је послове на неколико мањих објеката.

У Уфи сам провео четири године а он је све време био у Омску. Старост је чинила своје и говоркало се да то више није онај стари Милован који све контролише.

После две године више није било посла у Омску и Милован је морао да се врати у Србију. Долазио је у седиште фирме у Београду, тражио директора и хтео да поново оде на неко од градилишта у Русији.
У међувремену на сахрани једног инжењера који је дуго радио у нашој фирми, један колега ми рече да је видео Милована. Обријао је браду, али је и даље остављао утисак неког ко се времену успешно одупире. 
Месец дана касније после тога, исти тај колега ми је јавио да је Милован преминуо. Недељу дана пре тога напунио је 79 година.

На његовој сахрани није било много људи. Породица, неко од родбине и неки људи који су личили на грађевинске раднике. Ни њих није било много, и нисмо их познавали.


Горан Антонић, Русија

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 


Коментари12
d946f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan
Sve što sam shvatio u životu, je da život ide dalje...
dzordz
kao gradjevinac, sa vise od 40 godina radnog staza, sin gradjevinca, mogu da kazem da gospodin Milovan nije lose ziveo. uspesno je radio, cak i predugo. 79 godina zivota je takodje uspeh. mnogi, manje kvalifikovani, imaju manje uspesne karijere, ili tokom godina raspu ono sto zarade, pa stare dane docekaju u samoci, bolesti i neimastini. zahvaljujem autoru na prici, bas je tako, a prica meni nije tuzna. i stil pisanja mi odgovara, iskren i istinit. bez malogradjanskih oblandi.
taki
Prekovremeni rad je bekstvo od samoće ili nekog drugog problema. Nažalost, posao građevinskog inženjera te lako uvuče u stalne selidbe i razdvojenost od porodice. Posle određenog vremena to postaje normalan život, a kući postaješ gost.
Antonije
"Zivot je sve ono sto pored vas prodje dok vi radite nesto drugo."
Jagodinac
I na kraju sta? Radio je ceo zivot za gazde, tajkune i? Ko ce se setiti? Potodica je ostala uskracena za njegovo prisustvo zivot je ostavio na gradilistima po svetu. Ko moze da voli cement, celichnu armaturu, boje i lakove, gips, prasinu, kisu, vetar, hladnocu? Za nedaj boze ako nema nista bolje da ali ceo zivot? Zbogom pameti.
Slobodan
Previše si ograničen da bi razumeo...
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља