недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
СРПСКО ГРАДИТЕЉСТВО

Од земље домове зида

Архитекта Драгана Којичић препознала је лепоту и економичност кућа начињених од блата, па је пре деценију у Мошорину купила кућу, обновила је и направила радионицу у којој обучава нове мајсторе
Аутор: Бранка Васиљевићчетвртак, 20.06.2019. у 14:00
(Фотографије Д. Којичић)
Архитекта Драгана Којичић

Облакодери од стакла и бетона што парају небо, оно је што је изгледа императив савремених градитеља. За разлику од многих архитеката који су заборавили да куће праве у складу с природом, Драгана Којичић, већ деценију зида и учи друге како се гради дом од природних материјала – земље, сламе, блата, дрвета.

Њен труд препознали су на „Радио Београду 2” и емисији „Чекајући ветар”. За осмишљавање и спровођење еколошких пројеката изградње енергетски ефикасних кућа зиданих блатом додели су јој награду „Зелени лист”. И то није прво признање којим је овенчана. Пре пет година добила је и награду за најбољи бизнис план, а пре осам за најбоље зелено дело.

Наслеђе предака

И док су куће од земље многи сматрали делом примитивне, сиромашне и застареле прошлости, Којичићева је препознала њихову лепоту и економичност, али је сачувала паметно наслеђе наших предака. Наставила је линију градње која је била на умору. У месту Мошорин купила је пре деценију кућу од блата. Поред ње је изградила помоћне објекте у којима организује радионице за све оне које желе да крену овим стопама.

– Инспирација за овај вид градње биле су куће које су у скоро целој Војводини прављене од земље. На овом простору није било камена ни дрвета, осим на Фрушкој гори, па је природно да се градило земљом. Имамо огромно градитељско наслеђе о коме се мало зна и учи, а скоро свако село и сваки град има куће грађена од земље. То се може видети не само у Војводини већ и у читавој Србији. У неким деловима има више дрвета и камена, па су темељи грађени од камена, конструкција од дрвета, а испуна или у виду ћерпича, плетера или чатме – прича Којичићева.

Колико је земља у људској историји била основа за градњу, показују монументални објекти. Кинески зид грађен је од земље, први солитери у Шибама у Јемену, висине од 15 до 40 метара, такође су били од земље пре пола миленијума. Стари центар Лиона грађен је у том стилу, као и Алхамбра у Шпанији...

Код нас постоји богато градитељско наслеђе, па је сасвим природно да се бавимо овом врстом градње објеката, али то, нажалост, не чинимо. Тако је у целом свету.

– Када је свет кренуо брзо да се развија, људи су се окренули бетону и вештачким материјалима, па су се традиција и локални материјали потискивали. Али са енергетском кризом људи све се више окрећу изворима у блиском окружењу, материјалима који су им надохват руке, посебно у западној Европи, Америци и Аустралији – истиче Којичићева, која је после завршене архитектуре у Новом Саду, праксу учила у Сирији, Колумбији, Руанди. Ту је провела три године и добила могућност да оде на усавршавање у Француској.

– Французи нису ни знали да у Србији има земљане архитектуре, јер у претходних 40 година нико никада са простора бивше Југославије није дошао на специјализацију из ове области – објашњава Драгана.

Полица од земље

На нашим просторима земља као материјал за градњу кућа постала је поново интересантна пре десетак година, али наша саговорница каже како, нажалост, нема довољно обучених мајстора који се баве овом врстом градње. Стари мајстори или су умрли или немају више снаге, а млади нису баш заинтересовани. Због тога је по повратку из Француске пре десетак година одлучила да организује радионице и обучава све заинтересоване. У Војводини има доста младих брачних парова који су добили старе куће и желе да науче како да своје куће обнављају сами, јер се дешавало да им разни „мајстори” обнове кућу неодговарајућим материјалима и начине више штете него користи.

Када се зида кућа од природних материјала треба водити рачуна какав је састав земље, какве су карактеристике тла на коме се гради.

У Војводини, не без разлога, постоји мишљење да од земље не могу да се граде објекти на спрат. Док, рецимо у Лиону, и дан-данас постоји цео кварт зграда са више спратова.

Радионица за жене: зидање пећке

Добар темељ

То је, каже Драгана, сасвим нормално, јер наша и њихова земља „дишу” другачије. Када се гради кућа, мора се водити рачуна о много тога. Много војвођанских кућа није раније имало ваљане темеље, већ су они били од набоја, па је било влаге. Због тога препоручујемо да темеље нових кућа од набоја ураде од камена, опеке или бетона, ставе хидроизолацију, па граде кућу даље.

Предности земље су вишеструке. Има је свугде око нас, па је цена ниска, може да се рециклира, има одличну терморегулацију, нема штетна дејства по околину и људе...

– Не може се тачно рећи колика је цена куће зидане од земље у односу на друге материјале, јер зависи од много фактора: од намене објекта, материјала и система који се користе до тога ко кућу гради... Генерално, могло би се рећи да је нижа него конвенционална. Материјал код нас не кошта много, а ни радна снага, док су у иностранству цене много више Ово је начин да млади људи и они који немају средстава направе кућу – напомиње Којичићева.

А томе су нас учили наши стари, па није чудо да многе куће по Србији имају крштеницу старију од два века.

Црква од траве и земље

Постоји неколико техника градње земљом, врло су сличне и присутне свугде у свету. Једна од њих је набој, где се земља набија у оплати, затим ћерпич, циглице од непечене земље сушене на сунцу, па плетер, где се земља лепи на плетену потконструкцију. У Војводини се користи и техника бусење, за коју се користи слој од траве и земље. Таквом техником зидана је црква у селу Ботошу у Војводини, док је од ћерпича зидана црква у Ечки.

Фестивал градње

У последњој недељи августа у Мошорину организује се трећи регионални путујући фестивал градње земљом на који су позвани стручњаци из Европе. Они ће одржати радионице заинтересованим учесницима. Фестивалу претходи Прва балканска конференција за градњу земљом у Тителу од 23. до 25. августа.


Коментари4
f36c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Др Ивана НиколићМишковић
БРАВО! Рм’ је још и еколошки чист материјал ем’ му нема равног кад је у питању термоизолација а ТЕК је за свакодневни живот у кући изградња оваквих зидова невероватно позитивна по здравље целе породице... Постављање унутар куће-стана оваквих “плоча од природног блата” у ЕУ-државама добро кошта јер није тако лако доћи до овако квалитетног природног блата као што га ми имамо у Србији. Бити ПИОНИРСКИХ ИДЕЈА у Србији никада није било лако! Свака подршка сјајној и паметној српској архитектици!
Mihailo Savaric, dijaspora
BRAVO, i SRECNO za Arhitektinju Draganu Kojicic!!!! Ona je vec sada u buducnosti, nju treba sto vise pretstavljati i o njenoj ideji - pisati i govoriti!!
Дринко Кончаревић
О овим грађевинским матерјалима и технологији требало би да размисле Центри за социјални рад. Блато и тврдо балирана слама омогућила би градњу читавих насеља за сиромашне који спадају под надлежност центара за социјални рад. Ем јефтино, ем уредно.
Alisa
Lepo, svaka cast.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља