Хуавејеве посебне камере које препознају лица ускоро би могле бити инсталиране на београдским улицама. Кинески технолошки гигант жели да престоницу Србије опреми овим уређајима у склопу пројекта „сигуран град”, а „окидач” за све је била саобраћајна несрећа која се догодила пре пет година.

Те 2014. године младић је погинуо у Београду када га је ударио аутомобил (случај „кантримен”) који је потом великом брзином побегао са места несреће. Полиција је месецима трагала за њим и на крају су успели да установе да је побегао у Кину. Тамошњим властима су послали фотографије наводног починитеља, а одговор је стигао за само три дана. Кинески полицајци су ухапсили возача захваљујући технологији препознавања лица, а то је инпресионирало званичнике у Србији пише „Форин полиси”, а преноси „Јутарњи лист”.

Кинески технолошки див Хуавеј је овај случај анализирао у документу о свом пројекту сигурних градова који би требало да заживи и у Београду. Компанија тврди како би имплементација њихове технологије значајно убрзала полицијске истраге, смањила стопу криминала и умањила могућност организованог криминала.  

План је да се током наредне две године постави око хиљаду камера на 800 локација у Београду, а задатак ће им бити препознавање идентитета снимљених особа као и препознавање регистарских таблица починитеља тешких саобраћајних прекршаја.

Овај пројекат је најавио министар унутрашњих послова Небојша Стефановић чија је жеља да ове високотехнолошке камере „покрију” сва важна места у граду. Али, „Форин полиси” открива како је још пре те најаве, Хуавеј већ инсталирао стотинак камера на шездесетак локација у граду у припремној фази пројекта.

Хуавеј је већ неко време на мети напада Сједињених Америчких Држава које тврде да кинеска компанија користи технологију за шпијунирање и прикупљање велике количине личних података. Не говоре, притом, како сличну технологију користе и њихове компаније. Забринутост око Хуавејеве технологије сада се шири и Европом, а Хуавеј има све ограниченије потенцијале за раст због негативног призвука своје технологије.

Аналитичари се прибојавају како би се у Србији могао догодити случај масовног „цурења” осетљивих приватних информација. Позивајући се на законе о праву на приступ информацијама организације су од београдске полиције затражиле тачне локације свих постављених камера, али власти су одбиле да им дају тај податак рекавши да је реч о тајни. Ипак, неки медији су успели да лоцирају око 32 Хуавејеве камере.

Хуавеј у целој афери тврди како су они само добављач опреме за пројекат по наруџбини Министарства унутрашњих послова Србије.

Студија која је нестала са веб странице компаније наводи и како се пројекат Сигурних градова тренутно спроводи у 230 градова широм света, од Малте, Турске, Русије и Украјине до Азербејџана и Казахстана.

Иако су Сједињене Америчке Државе наметнуле својеврсне санкције Хуавеју и покренуле глобални трговински рат, Србија не намерава да учествује у њему већ ће и даље сарађивати са кинеском технолошком компанијом. Хуавеј у томе види своју прилику за наставак раста па ће своје операције даље усмеравати према земљама кандидатима за чланство у Европској унији, што је Србија од 2012. године. При томе Кина пружа снажну подршку Србији с којом дели став како је проглашење независности Косова било неприхватљиво.

Закључују да нема бољег места за тестирање овакве технологије него на Балкану јер то допуштају преблаги или чак непостојећи закони о заштити личних података, додајући како би се технологија софистицираног видео надзора могла преко Србије „на мала врата” увући у Европу.