уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:18

Позајмиле су своја лица и имена хиљадама других

Суботичанке Сунчица Копуновић (29) и Јелена Дубови (27) одлучиле су да уздрмају предрасуде о припадницима сексуалних мањина
Аутор: Вишња Аранђеловићнедеља, 16.06.2019. у 23:30
Је­ле­на и Сун­чи­ца у вези су четири године (Фото лична архива)

Није реч о девојкама које своје сексуално опредељење исказују само на паради, у пратњи западних амбасадора и под заштитом полиције – оне са тим живе сваки дан. Одлуци да не крију своју везу нису помогли богати и утицајни родитељи, јер такве немају. Иза њих не стоји некакав мистериозан и свемоћан геј лоби јер Таванкут, одакле је Сунчица, није Њујорк, а ни Палић, у којем је одрасла Јелена, не личи на Сан Франциско.

У разговору за наш лист, који се догодио јер смо први објавили причу о геј пару који је први покушао да се венча, Суботичанке Сунчица Копуновић (29) и Јелена Дубови (27), које данас живе у Новом Саду, одлучиле су да изађу у јавност и тако темељно уздрмају све предрасуде о припадницима сексуалних мањина.

Они који их знају сведочиће да се њихов живот у Новом Саду не разликује од живота просечног српског пара – свако ујутро одлазе на посао – Сунчица у хотел, Јелена у канцеларију једне холандске ИТ компаније. У слободно време друже се са пријатељима, викендима ручају са породицом...

Како би се изборили за регистрацију истополних заједница, три пара у Србији недавно су кренула у правну борбу коју су започели пред матичарима, а Сунчица и Јелена су прве које су изашле у јавност не плашећи се за своју безбедност

У разговору са девојкама, које сигурно нису желеле да стекну медијску славу, јер Србија није земља у којој веза две жене изазива симпатије, питамо их зашто су пробале да се венчају и још о томе пожелеле да причају за медије?

– Знале смо да је по слову закона брак у нашој земљи резервисан искључиво за мушкарца и жену, али смо се ипак придружиле паровима који су мало пре нас у својим општинама у Србији затражили склапање брака. Ми не желимо да мењамо устав, већ само да се усвоји закон који би истополним паровима признао права која имају и други парови. Људи често имају предрасуде да припадници сексуалних мањина траже посебан третман, некаква екстраправа у односу на остале грађане, а у ствари ми желимо само оно што се у заједници мушкарца и жене подразумева. А то је могућност да, уколико једна од нас две остане без посла добије здравствено осигурање преко оне која је запослена или да заштитимо заједнички стечену имовину, штедњу, лакше подигнемо кредит за стан... – говоре за „Политику” Сунчица и Јелена због чега су после четири године везе покушале да ступе у брак.

Пошто је матичар одбио да их венча јер нису различитог пола, упутиле су жалбу Министарству за социјални рад, а од њиховог одговора зависи да ли ће даљу борбу да наставе пред Управним судом.

Шта је теже: скривати се или, у земљи у којој је највишим правним актом забрањено склапање брака између особа истог пола, на сва звона рећи – ја сам геј? Док разговарамо у по бела дана у башти једног престоничког кафића, чини се да је у њиховом случају одговор јасан. Јелена и Сунчица о својој вези не шапућу ни када за суседни сто седне непозната особа која по свом изгледу слободно може да буде припадник неке од навијачких група које некако воле да мрзе ЛГБТ популацију. Али признају да ни код њих две, одлучне у намери да не скривају своју сексуалну оријентацију, није ишло све глатко. И оне су се суочавале са претњама, многим непријатностима, али су само имале више храбрости и одлучности да крену у борбу за права ове мањине.

– Рано сам схватила да ме привлаче жене али, како то обично бива, покушавала сам да о томе не размишљам. Када сам увидела да то није могуће тек тако потиснути одлучила сам да обелоданим прво другарима у школи. Иако сам и даље била одличан ђак, успешан спортиста било је професора који су сматрали да нешто са мном није у реду. А ја сам била потпуно иста као дан пре него што су сазнали да ме привлаче особе истог пола – подсећа се Јелена свог разоткривања. Нешто касније, одлучила је да разговара и са родитељима, али су код куће ствари кренуле неочекиваним током. Мајка, са којом је била блискија, вест о кћеркином сексуалном опредељењу испрва је доживела трагично, па је по хитном поступку обавестила супруга како им се догађа „нешто страшно”. Али када му је Јелена саопштила о чему се ради, одахнуо је.

– Тата је био убеђен да сам дошла у контакт с дрогом и да је то по среди. Тако да му је вест да имам девојку скинула камен са срца. Моји родитељи нису могли да имају децу па су мене усвојили. Тата је инсистирао да то буде син, али када ме је угледао, на мамино задовољство, одлучио се за девојчицу. Он је и рекао да ћу се звати Јелена, а Албанац је пореклом – објашњава Јелена како је управо тата Весељ пример да не треба робовати предрасудама.

За разлику од ње, Сунчица је до уписа на Пољопривредни факултет живела у Таванкуту стопљена с патријархалном средином где нема простора за преиспитивање. До познaнства с Јеленом, не само да је за партнере бирала момке, међу којима су били и они с новосадског врелог асфалта, већ је презирала припаднике сексуалних мањина.

– Могу вам рећи да сам годину и по дана покушавала да освојим Јелену, док је с момцима то ишло неупоредиво брже – кроз смех прича Сунчица.
Ни код њене породице ово сазнање није прошло без трзавица – мама се питала шта ће рећи народ, надала се да ће је проћи...

– С оцем одавно имам компликован однос, који нема везе с мојим сексуалним опредељењем. Родитељи су живели у несрећном браку, у којем је било и насиља. Када је схватила да сам с Јеленом у хармоничној вези, у којој су љубав и поштовање узајамни, тада је и прихватила нашу везу – каже Сунчица.

Данас се њена мајка и Јеленини родитељи редовно посећују, а на заједничким окупљањима више нико не пита када ће их „то” проћи.


Коментари20
e7027
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Nametanje ove problematike ima za cilj popularizaciju nečega što gasi svaku državu i što nameće potrebu da se "natalitet reševa uvozom na stotine hiljada migranata", čime se menja i demografska slika države. U pitanju je potreba za marketingom i širenjem "tržišta", iza čega stoje bogati lobiji koji imaju za cilj potpunu dekadenciju društava, porodice kao osnovne ćelije svakog društva i smanjenje svetske populacije na sve moguće načine. Javnost ne treba da zanima šta ko i sa kime radi u krevetu.
Ovdasnja
Ukratko, prava idila. Deca su srećna, prijatelj i prije se druže... Pretenciozan tekst koji ima za cilj da nas ubedi kako je ovo nešto dobro i društveno poželjno. Ne, ne stoji iza njih lobi, ambasade, političari... to su samo dve devojke koje smelo i odvažno sede u kafiću dok za susedni sto seda "možda fudbalski huligan", a možda i ne. Svakog dana na poslu srećem istinski nesrećne ljude kojima je ukradena budućnost i svaka nada, pa se o njima ne pišu eseji i ne prave im se parade. Zato mislim da forsiranje ove društvene grupe nije pošteno prema mnogima drugima. Nemam ništa protiv homoseksualne populacije i smatram da njihove veze treba rešiti i ozakoniti, ali mislim da to nije brak i da se ne može tako zvati. Ne bih odbacila dobru i pristojnu osobu zbog seksualnog opredeljenja, ali moje je pravo da me to njeno seksualno opredeljenje ne zanima.
Душан Поповић
Потурање оваквих прича има за једини циљ да друштво лакше прогута увођење истополних бракова, након чега следи усвајање деце од таквих заједница. Чланак служи томе да цела прича добије ''људско лице''. Не сумњам да имају стамбене, међуљудске и све друге проблеме, као и сви уосталом, али механизам служи подривању, разградњи и уништењу друштва и појединца. Дроге осамдесетих, секте деведесетих, од 2000-их права сексуалних мањина, еутаназија, трансродност, исти ковачи, иста ствар.
Милош М.
Пре неки да падне мени на памет да се придружим наследницима покојне комшинице. Нисам јој најближи сродник али шта знам, ту смо, кућа до куће. Пошаљем нотару захтев за покретање оставинског поступка. Они ме одбију. Настављам своју борбу пред Основним судом. Љубав ће победити.
Dunja
Bravo za hrabrost, i najvaznija je ljubav! Svi koje se vole treba da budu zasticeni i da zive mirno sa svim pravima. Samo napred, imate punu podrsku!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља