понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:31
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: ЉУБИША ТУМБАКОВИЋ

Време тумбања

Аутор: Александар Милетићнедеља, 16.06.2019. у 21:00
Д. Стојановић

Европска фудбалска унија је због очигледних политичких околности предвидела да никакав жреб не може да смести у исту групу квалификација Србију и такозвану државу Косово, међутим, није узела у обзир положај српских играча и тренера који наступају у другим репрезентацијама. Зато се тренер Љубиша Тумбаковић (67) после три године рада растао с националним тимом Црне Горе, јер му савест није допуштала да игра против Косова. Црногорци су му се захвалили (као и двојици фудбалера), а истог тренутка постао је најозбиљнији кандидат за селектора Србије, пошто је због дебакла у Украјини смењен Младен Крстајић.

Тумбаковић је рођен у Београду 2. септембра 1952, а детињство је провео, како с поносом истиче, на Дорћолу. Као и многи дечаци тог времена, по читав дан је играо фудбал. Почео је у Радничком с Новог Београда. Пошто је лоптање било прече од свега, у школи се није прославио. Тренирао је и завршавао средњу електротехничку. Са 18 година ушао је у први тим Партизана, али ту није успео да се наметне (послат је на позајмицу у Вардар). После операције оба менискуса, било му је јасно да од велике каријере нема ништа, па је врло млад одлучио да у тренерском послу нађе све оно што није као играч: успех, славу и новац.

По завршетку Више тренерске школе радио је у млађим категоријама Радничког (1979–1985). После је наставио у Обилићу (1985–1987) и Кувајту (1989/90), а у Партизан се вратио 1990, и провео две сезоне у млађим селекцијама (1990–1992). Кормило првог тима преузео је 1992, и у том значајном тренутку у његову каријеру умешала се политика: због рата у Југославији, Ивица Осим је морао да напусти клупу, па је он добио шансу, коју је и те како искористио. За девет година (1992–1999, 2000–2002) постао је најтрофејнији тренер у историји црно-белих, освојивши девет трофеја: шест титула државног првака и три домаћа купа. Сезону између два мандата провео је у грчком АЕК-у. Други растанак с Партизаном представља једину мрљу у његовој каријери. Не због пораза од прашке Спарте од 5:1, већ због тога што је вербално напао новинара РТС-а Недељка Ковињала.

После црно-белих радио је у Саудијској Арабији (клуб Ал Насер 2003/04), Кини (Шандонг Луненг 2004–2009, Вухан 2013), Ирану (Стил Азин 2010) и Црној Гори (селектор 2016–2019). У Кини се прославио са Шандонгом, с којим је два пута био шампион те земље, освајач купа и тренер године у тој земљи.

Био је озбиљан кандидат за селектора Србије и крајем 2007, када је председник ФСС-а Звездан Терзић тражио наследника Хавијера Клементеа. У то време дао је следећу изјаву: „Спреман сам за разговор с људима из савеза. Да видимо шта би требало да се ради, какви су планови за будућност, а не да се кука после неуспеха у квалификацијама за Европско првенство 2008.”

Са супругом Недом има ћерку Тамару. Кад су га својевремено питали да ли би се политички ангажовао, одговорио је: „Нисам политички ангажован. Немам довољно времена за ту врсту обавеза, а не желим ништа површно да радим.”


Коментари1
c2dd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад
Није једина мрља код Тумбаковића што је извређао Недељка Ковињала, већ он има још једну, коју наравно нико не жели да спомиње. А то је, да је узео новац из Дафимент банке, током 1993.-е године, када обичан народ није могао, али он је могао, као и многи други познати, привилеговани, који и дан данас жаре и пале по Србији, или су били такви до своје смрти, а данас леже као заслужни грађани на Новом гробљу у Београду. За мене је Тумбаковић НУЛА од човека.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља