недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Битеф представљен у Бриселу

Представом „Орест у Мосулу” у режији чувеног Мила Рауа биће отворено овогодишње 53. фестивалско издање, док ће остварењем „Позвани” кореографа Сепе Бајенса бити затворено
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсреда, 12.06.2019. у 18:00
Потпис Иван Меденица и Сеп Бајенс на конференцији Бриселу (Фото: Seecult.org)

Од нашег специјалног извештачаБрисел – Да Брисел није само стециште политичара, него и позоришних уметника уверили смо се јуче на лицу места у овдашњем здању Фламанског културног центра. Иван Меденица, уметнички директор и селектор Битефа, управо ту је у присуству Марине Јовићевић, амбасадора Србије у Белгији и представника наше амбасаде, представио две белгијске продукције које ће учествовати у главном програму овогодишњег 53. по реду фестивалског издања које ће бити одржано од 18. до 25. септембра. Представом „Орест у Мосулу” у режији чувеног Мила Рауа овогодишњи 53. Битеф ће бити свечано отворен, док ће представом „Позвани” кореографа Сепе Бајенса бити затворен, а према речима Ивана Меденице, могло је да их буде још више па да се цело издање фестивала претвори у смотру белгијског театра.

Све ово је разлог зашто је средишња међународна промоција 53. Битефа организована у Бриселу. Јучерашњој међународној конференцији у овом граду присуствовао је кореограф Сеп Бајенс који је рекао да воли да повезује различите људе, старе, младе, особе са инвалидитетом, који заједно представљају огледало друштва, а у представи учествује 15 људи од 12 до 95 година.

– Кренули смо од питања како да савремена игра буде језик заједнице коју чине извођачи и публика, како да креирамо кореографију заједно и да сви поделимо исти простор, како да уништимо границу између извођача на сцени и публике. Представа је сваки пут другачија без обзира на постојећу структуру, јер зависи од публике, коју позивају на сцену, препуштајући им одлуку да позив одбију или прихвате, па на сцени у једном тренутку буде и 150 људи. Важно ми је како театар вратити људима. Позориште је за људе и зашто да га не вратимо људима? Најбоља представа ми је када је публика огледало света – нагласио је Бајенс.

Мило Рау и драматург Штефан Блеске у видео-поруци изразили су задовољство због доласка на Битеф и рекли да својом представом постављају питање да ли је демократија могућа данас, на које, како су приметили, можда не постоји одговор.

Белгијском представљању Битефа присуствовали су и представници европских позоришних мрежа, ИЕТМ и Европске асоцијације фестивала ЕФА, па је ова конференција уједно била и прилика за даљи развој и учвршћивање међународне сарадње Битефа. Излагање Ивана Меденице у позадини је пратио филм који је представио сцене из свих 18 белгијских представа које су током протеклих година биле на Битефу, а ваља подсетити и на значајан податак да је на овом фестивалу од оснивања 1967. године до данас премијерно изведено 711 представа.

– Тематска линија 53. Битефа јесте свеопшти распад, ентропија заједнице, друштва у савременом свету, као и испитивање могућности њене обнове. Главни програм Битефа описује лук од представа које тематизују распад превасходно политичке заједнице, али и породице, и љубавних–партнерских односа, до оних које покушавају да понуде алтернативу – открио је Иван Меденица и додао:

– У првом делу програма 53. Битефа доминираће представе које тематизују потпуни распад савремене политичке заједнице и хуманистичких идеала. Носећа представа овог дела јесте „Орест у Мосулу”, у продукцији НТ Гента, рађена по Есхиловој „Орестији”, а у поставци једног од политички и уметнички најрадикалнијих и најзначајнијих светских редитеља Мила Рауа, чија је премијера била у априлу ове године.

„Орестија” је формативна драмска прича наше, западне цивилизације: Есхил слави прелазак из родовског друштва заснованог на крвној освети, које уништава целе породице, градове и државе… Мило Рау поставља „Орестију” у град Мосул у Ираку, разорен терором Исламске државе, чија је престоница био, и америчким нападима, комбинује филмски материјал из овог града и живу сценску радњу која обнавља снимљене призоре, прожима причу о разарању Троје и владарског дома Аргоса с разарањем Мосула у коме се налази Нинива... За разлику од Есхила, Рау не нуди измирење и успостављање демократије и правде…

Уметничка линија која је, поред тематске, увек носећа осовина главног програма, на 53. Битефу биће такозвано „имерзивно позориште”: она у којој се брише разлика између сцене и гледалишта, извођача и гледалаца.

У овом делу програма носећа је представа „Позвани” кореографа Сепе Бајенса у продукцији чувене компаније „Ултима вез” из Брисела. Скоро до краја представе не знамо ко су све извођачи, јер су различитих година, пола, порекла.

Пут од Београда до Брисела битефовој позоришној делегацији био је врло динамичан. Чекање у дугачкој колони да прође пасошку контролу на фреквентном аеродрому у Франкфурту коштао је пропуштања планираног лета за Брисел. Но, будући да на овој релацији свакодневно има по неколико летова, није изгубила много времена у транзиту. Знаменитости Брисела који одликују изузетна архитектонска здања и многе особености посматрали смо са горким укусом, будући да слику отменог Брисела са зебњом последњих година пратимо због политичких околности.

Белгија је једна од земаља која је традиционално присутна на Битефу, а њене продукције биле су међу најзапаженијима на неколико последњих фестивалских издања, како по оцени публике и стручне јавности, тако и по интересовању медија. Главни догађај 51. Битефа 2017. године била је представа „Олимп: У славу култа трагедије” Јана Фабра, која је освојила и Гран-при, као и награду „Политике”, а прошле године Битеф је затворио „Реквијем за Л” Алана Платела.

На 53. Битефу за сада је најављена домаћа представа „Тартиф”, копродукција Народног позоришта из Сомбора и Српског народног позоришта из Новог Сада, коју је према Молијеровом тексту режирао Игор Вук Торбица. Како сазнајемо, и представа „Зашто је полудео господин Р”, у режији Бобе Јелчића и извођењу Југословенског драмског позоришта, биће део званичне селекције овогодишњег 53. Битефа.


Коментари1
9f2d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Na ovoj smotri su zastupljeni manjinski Srbi, 49%. Vecinski deo Srbar ,51% koji zive u diaspori - nije zastupljren. Od 1945 do danas u Beogradu nije prikazana nijedna drama od pisaca iz Srpske diaspore.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља