субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:54

Банка репродуктивних ћелија за сада без донора

Донорски материјал је многима једини начин да се остваре као родитељи, али нема одзива оних који би могли да помогну иако ће подаци о њима заувек остати тајна
Аутор: Данијела Давидов-Кесаруторак, 11.06.2019. у 22:55
У опрему која се налази у КЦС уложено је око милион евра (Фото Министарство здравља)

Парови који се боре са неплодношћу годинама су чекали на отварање Банке репродуктивних ћелија у Србији, а када је она отворила врата  појавио се нови проблем – после готово три недеље нико није дошао да донира јајне ћелије и сперматозоиде. Због тога ће неки супружници, којима је сваки дан битан како би што пре ушли у процес вантелесне оплодње, морати шансу да окушају у некој другој држави. И да за то плате.

Према незваничним статистикама, у нашој земљи сваки шести пар, односно око 300.000 супружника има проблем са стерилитетом, а код многих је једини лек управо донација репродуктивних ћелија, због чега је важно постојање државне банке ћелија. Није сасвим јасно због чега се још нико од грађана није појавио са жељом да буде анонимни донор ћелија, па се поставља питање да ли су људи довољно информисани да тако нешто постоји код нас, али и да ли би интересовање било веће када би се за ту врсту донорства добијао новац јер је предвиђено да то буде бесплатно?

– Парови и даље за донацију одлазе у иностранство јер у Србији нема донираног материјала. Донора у Србији има, јављају се и нама али нема смерница Министарства здравља како би они могли да донирају свој материјал. Тестирање донора је питање за које треба решити практичне проблеме. Где ће се донори тестирати и у којој установи? Да ли је потребно да чекају на шалтеру за упуте за анализе? То су неки проблеми – наглашавају у Удружењу „Шанса за родитељство”.

С друге стране, у Министарству здравља кажу за „Политику” да се на њиховом сајту, као и на електронској страници Клиничког центра Србије, установе где се банка налази при Клиници за гинекологију и акушерство, налазе све информације, али да ће радити на томе да још више информишу људе о томе колико је важно донирати репродуктивне ћелије и помоћи другим људима да се остваре у улози родитеља. Наводе да је забрањено свако нуђење и даривање репродуктивних ћелија или ембриона ради стицања имовинске или било какве друге користи, као и трговина или посредовање у њиховој трговини. Избор, тестирање и процену даваоца обавља банка.

– У опрему банке уложено је око милион евра. Донети су неопходан закон и сви подзаконски акти како би се ова област прецизно дефинисала. Позивам грађане Србије да се укључе у пројекат како би било што више донатора и како би што више парова без деце добило потомство – додао је министар здравља др Златибор Лончар.

Драгана Крстић, из Удружења „Шанса за родитељство”, сматра да је потребно време да се донори пријаве и тестирају, а тек након тога треба да се приступи узимању донорског материјала.

– Предстоји дуг пут до тога да грађани буду едуковани на тему донације. То не може за кратко време јер је потребно променити свест људи о тој процедури. Многи не знају ни шта тачно то значи. Потребно је пробудити алтруизам у свести наших грађана и приближити им да је неким паровима и појединцима донорски материјал једини услов да се остваре као родитељи. Тако велику промоцију може само држава да уради укључујући и јавност која исто тако може много да утиче. За сада још нема ни државног регистра у који би се уписивали сви заинтересовани донори и тако водила евиденција о њима – наглашава Крстићева.

Ову област, као и читав процес вантелесне оплодње, прати читав низ предрасуда. Крстићева каже да се углавном верује да су деца добијена из ових поступака вештачка деца, да су „смућкана” у лабораторијама и да им нешто фали чим нису зачета природно. Донаторство репродуктивних ћелија је окарактерисано и као клонирање и као усвајање и као сурогат међу људима јер нема довољно информација о томе у јавности. Постоје разни табуи који се везују за децу добијену донорским материјалом, па многи људи крију да су добили децу кроз процедуру донације због предрасуда и осуде друштва.

Али, да ли би се више људи интересовало када би се услуга плаћала?

– Ми верујемо да особе које желе да донирају материјал имају високо развијену свест о овој проблематици и тешко је рећи да би их било више ако би новац био додатни мотив. Даривање је опредељено тако да материјал једног донора може да добије један пар или појединац па ако се у том једном случају не добије дете онда се материјал додељује следећем пару или појединцу. Самим тим број давања материјала је ограничен па не би било могуће ту доћи до зараде – истиче наша саговорница.

Да би био донор, мушкарац мора да има до 40 година, а жена до 34 године, а неопходно је и да се ураде анализе које су прописане правилницима. Важно је и да донори не болују од хроничних болести, да немају дијагнозу деменције и да нису ступали у хомосексуалне односе у последњих пет година, као и да поседују оптималну телесну тежину.

Даваоци морају да се тестирају како би тиме биле искључене вирусне и бактеријске инфекције и болести, хемофилија и други поремећаји коагулације, цистична фиброза, а у неким случајевима и тропске болести (на пример, ХИВ инфекција, Бе и Це хепатитис, сифилис, гонореја, хламидија, микоплазма, уреаплазма, хемофилија и други поремећаји коагулације).

Подаци о донорима се чувају у тајности и предвиђено је да буду заштићени. Прописима је одређено и да жене без партнера могу да добију репродуктивне ћелије и на тај начин да постану мајке.

Резултати процене и тестирања даваоца репродуктивних ћелија и ембриона архивирају се и чувају у писаној форми у банци, уз загарантовано чување података о личности. Податке о даваоцу, искључиво податке од медицинског значаја, може тражити дете зачето репродуктивним ћелијама већ са 15 година уколико су медицински подаци од значаја за њега, будућег супружника или ванбрачног партнера или за њихово потомство. Исте податке може да тражи и здравствени радник који лечи дете.


Коментари19
3a5d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa M.
Moja pokojna baba Anđa je, i prema sjemenima pšenice imala veliko poštovanje a kamo li prema sjemenima ljudi. Iznosila je pred popa da se blagoslove.
Боба
У земљи у којој влада цензура и нико ником не верује нема шансе за овакве увозне пројекте са запада. Важно је изгледа само да се неко добро уградио.
Пантелија
Сви интуитивно осећамо да ту нешто није баш исправно.
VuDe
Ne baš. Mislim da ljudi koji se protive da i drugi dobiju decu imaju tajne i ne baš plemenite motive
Препоручујем 6
Delim mišljenje
Zaista bih volela da su svi blagosloveni i da imaju dete. I ovo je možda prilika, ali zloupotrebiće se. Mislim da vodi u drugu krajnost. Biće sve više samostalnih majki/očeva koji će sami da odgajaju decu, a dobiće ih uz pomoć ovih ćelija. Vremenom će da se odobri i za gej i transrodne osobe, videćete. Imamo sve više mogućnosti u svakom smislu, ali potkopavamo osnovnu ćeliju društva - porodicu.
De Prezarin
Zaista nemam ništa protiv toga da svako oseti blagoslov roditeljstva, ali sa moralne, religiozne i etičke strane, meni je ovaj vid roditeljstva neprihvatljiv. Mislim da je puno ispravnije usvojiti dete, a ne igrati se sa biološkim materijalom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља