уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:21

Прописи одложили оснивање „вечерњих клиника”

Иако је било најава да ће још почетком ове године лекари моћи да прихвате и допунски рад у државним болницама, та могућност ће бити померена највероватније за 2020. годину
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 10.06.2019. у 19:30
Здравствени радници с нестрпљењем чекају „зелено светло” надлежних (Фото Д. Жарковић)

Иако је новим Законом о здравственој заштити омогућен допунски рад здравственим радницима у државним болницама и домовима здравља када заврше своју редовну смену, ова новина још није почела да се спроводи у пракси. Разлог за то је чекање на додатно усвајање прописа, а по свему судећи „вечерње клинике” у државном здравству неће моћи да прораде пре 2020. године. По закону је докторима, сестрама и техничарима омогућено да трећину радног времена раде допунски у здравственој установи где имају радну књижицу, а управни одбори болница и домова здравља треба да донесу одлуку о ценовнику прегледа.

У Министарству здравља потврђују за „Политику” да део закона који се односи на допунски рад још није заживео у пракси и да ће бити примењен након доношења подзаконских аката, чија је израда у току. Надлежни истичу да је рок за доношење ових аката 18 месеци од тренутка доношења закона, који је усвојен у априлу. То заправо значи да би посао могао да буде завршен тек у октобру наредне године. Међутим, у Министарству здравља уверавају да ће бити и раније од тог рока.

– Верујемо да ће примена допунског рада у државним установама моћи да се спроведе у дело следеће године. Болнице и домови здравља са нестрпљењем чекају да се то уради јер је велики број њих заинтересован за увођење ове праксе. Неке гране медицине су посебно заинтересоване, попут офталмологије – кажу у ресорном министарству.

Закон о здравственој заштити, који је усвојен 3. априла, омогућује заправо да пацијенти могу да плате преглед код лекара код кога желе, уколико он склопи уговор са матичном установом о допунском раду у њој после регуларног радног времена. То једино неће бити могуће за дијагностику и прегледе за које већ постоје листе чекања.

Здравствени радници допунски ће моћи да раде трећину радног времена у установи у којој су запослени на неодређено време и у још три приватне ординације. За то ће морати да имају сагласност директора болнице у којој су запослени за стално.

Надлежни тврде да ће цене прегледа бити ниже него код приватника, као и да ће за све услуге бити плаћени порез и доприноси. Иако нека удружења сматрају да ће такав закон само појачати корупцију, у ресорном министарству наглашавају да то неће бити могуће јер ће се контроле често спроводити и да се пацијенти неће преусмеравати из редовне у допунску смену.

И док директори клиника тврде да је ово добро јер ће здравствени радници моћи додатно да зараде новац, у Удружењу „Доктори против корупције” подсећају да закон има „фабричку грешку” и да је питање да ли ће се икада спровести у дело.

– Овде је реч о институционализованој корупцији. Имамо модел који није функционалан. Питање је које су интересне групе наметнуле један овакав пропис. Подзаконска регулатива је такође контрадикторна. Не мислим да ће подзаконски акти моћи да унапреде решење, већ ће само да га разраде и то ће сигурно бити још више подложно критици. Подсећам да је 2005. године важио сличан пропис, када су вечерње клинике доживеле неуспех. Мислим да ће и сада то бити случај, а питање је да ли ће уопште и почети да раде. Јер, не може јавни ресурс да се приватизује. То је смешно – сматра др Драшко Карађиновић из овог удружења и додаје да се здравствени систем не реформише на одговарајући начин због нечијих парцијалних интереса.

Закон из 2005. године је одобрио да доктор који ради у државној установи може трећину радног времена да „проведе” код приватника, што је било временски ограничено до краја 2008. Тада је чланом 277. закона омогућено да запосленима у државним установама који имају пуно радно време, а наставе да раде код приватника након децембра 2008. године, престаје радни однос у болници или дому здравља. Променом прописа 2010. укинута је ова одредба, а медицинари су наставили да раде и у државној и у приватној установи. Својевремено је у оквиру „вечерњих клиника” могло да се ради допунски на сличан начин као што је сада законом регулисано, мада је тај концепт временом напуштен.


Коментари4
8f676
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

PeraPen
Opet ista prica. Propise prave oni koji pojma nemaju sa onim sto ozakonjavaju. Ostecuju se korisnici jer ce morati da plate dodatno, ostecuju se lekari jer ih silom guraju u korupciju i da svoje slobodno vreme ne koriste za rad na sebi i svojoj porodici. Zakon o radu definise koliko sati moze da se radi i koliko mora da se odmara dnevno, nedeljno, mesecno, godisnje. Postujte prvo zakon o radu. Dajte lekarima plate koje zasluzuju i uposlite zdravstvene radnike saglasno evropskim standardima.
Učiteljica
Dajte medicinarima veće plate, nemojte ih gurati u korupciju ozakonjenjem nekih poklona i ovog dodatnog rintanja. Neće se njihove porodice ni od jednog ni od drugog 'leba najesti. U prosveti je zabranjeno sklapanje ugovora o delu za isti posao koji nastavnici već obavljaju za platu. Znači, mogu da perem prozore po ugovoru o delu, ali ne i da držim dopunske časove. Čak se ne bi smeli držati privatni časovi učenicima iste škole.
PeraPen
Opet ista prica. Propise prave oni koji pojma nemaju sa onim sto ozakonjavaju. Ostecuju se korisnici jer ce morati da plate dodatno, ostecuju se lekari jer ih silom guraju u korupciju i da svoje slobodno vreme ne koriste za rad na sebi i svojoj porodici. Zakon o radu definise koliko sati moze da se radi i koliko mora da se odmara dnevno, nedeljno, mesecno, godisnje. Postujte prvo zakon o radu. Dajte lekarima plate koje zasluzuju i uposlite zdravstvene radnike saglasno evropskim standardima.
Препоручујем 1
dr ciki
Ma dajte onda i da carinik bude špediter...a sudija ili tuzioc po podne advokat... Kompletna nebuloza...A usluge ce biti kao jeftinije nego kod privatnika...koji iz poreza finansira drzavni dom zdravlja i bolnicu.... Totalni gubitak kontakta sa realnošću....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља