недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Пораз Сиризе одложио отварање џамије у Атини

Иако је влада Алексиса Ципраса обећала прву муслиманску богомољу после два века у грчкој престоници, чини се да ће реализација тог плана ипак морати да сачека
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићсубота, 08.06.2019. у 22:00
Градња џамије која је требало да буде без минарета (Фото: EПА/Orestis Panagiotou)

Од нашег дописника
Атина – Лоши резултати Сиризе на европским и локалним изборима још једном су одложили отварање прве џамије у Атини на коју муслимани чекају већ два века.

Тако Атина и даље остаје једина европска метропола у којој нема џамије. Обећање грчке владе и свечаност на којој је требало да присуствује  премијер Алексис Ципрас одложени су за нека друга времена. Сто хиљада муслимана који живе у главном граду Грчке остају без званичног „храма”. У ситуацији када је Сириза претрпела и пораз и када премијер расписује превремене изборе постоји оправдана бојазан да би једна оваква свечаност додатно иритирала јавност која се противила изградњи џамије.

Џамија је, као скромно здање, изграђена после низа перипетија у западном атинском округу Ботаникос, на територији некадашњег паркинга грчке морнарице.

Ципрасова влада је једина која је показала спремност да муслиманима који живе у Атини омогући да се моле у џамији и коначно, изађу „из илегале”. Муслимански верници су се деценијама окупљали у импровизованим „храмовима” смештеним по подрумима, становима, некадашњим јавним купатилима, напуштеним спортским дворанама... Процењује се да је у Атини било преко 100 „илегалних џамија” и да се њихов број драстично повећао са приливом миграната којих је на територији Грчке преко 70.000.

Прва иницијатива за изградњу џамије у Атини датира још од 2002. године, али је моћна Православна црква успела за замрзне ову идеје. Годинама на том плану није ништа учињено, па је идеја о изградњи џамије обновљена 2013. Опет неуспешно јер је због отпора Атињана, пројеката стопиран. Практично, у последњих 15 година изградња џамије је три пута одлагана и тек 2016. године левичарска Цирасова влада је идеју у парламенту  „прогурала” до краја. Дуго су трајале расправе са локалним становништвом и црквом и, када је коначно нађено место на коме ће се градити, основни услов да се Грци смире био је да – џамија нема минарет.

За изграђену џамије на земљишту које је припадало грчкој морнарици, Ципрасова влада је у јеку најозбиљније економске кризе издвојила преко 900.000 евра јавног новца. Грци су били огорчени јер су сматрали да је то још један доказ да грчка црква попушта под притиском и губи сваки  утицај на левичарску власт. Незадовољство је потпиривала и ултрадесничарска партија Златна зора, које је организовала протесте против изградње џамије и успоравала цео процес. Ипак, радови на џамији су приведени крају у априлу ове године. Ово скромно здање моћи ће, ако икада буде отворено, да прими 300 мушкараца и 50 жена. Испуњени су и постављени услови: нема минарета нити било каквог звучника за позив на молитву, проповеди ће бити на грчком језику, повремено на енглеском, што је прихваћени европски модел, а сама молитва ће се изговарати на арапском. Такође, постављен је и услов за имама који, према захтевима Министарство образовања и верских послова мора да има грчко држављанство, да познаје грчки језика, да има пребивалиште у Атини најмање три године и да познаје најмање два светска језика.

Разлог за два века чекања је анимозитет Грка према свему што их подсећа на 400 година проведених под турском влашћу. Зато, од 1821. године, равно 198 година од ослобађања од отоманске власти, градске структуре у Атини нису дозвољавале постојање званичне џамије. Постојале су само историјске џамије које су преживеле као музеји као што су чувена Цистаракис и Фетхије џамија на Романској агори изграђена на остацима хришћанске базилике из средњег византијског периода. Ова хришћанска црква је је претворена у џамију 1456. године одмах после османског освајања Атине, а у част доласка Мехмеда Освајача.

После борбе за независност, 1824. џамије које су „изашле из употребе” Грци су користили као складишта муниције, војне пекаре, касарне... Мржња у народу није јењавала и Грци су деценијама све што је имало везе с исламом наставили да повезују са турском окупацијом. И данас, анкете су показују да само трећина становништва позитивно гледа на помињање муслимана. Црквени великодостојници су, тако, изградњу џамије у Атини назвали „оплодњом радикализације”, „дехеленизацијом” и „дехришћанизацијом” нације изражавајући бојазан да ће она постати „школа за џихадизам и фундаментализам”.

Званични став Сиризе је био да изградња џамије, напротив, може да помогне у спречавању радикализације младих муслимана који живе у у земљи и да се на тај начин избегну грешке западних земаља по овом питању и уједно сачува безбедност. Грчка, где православци чине 95 одсто становништва, а муслимани 1,7 процената и као модерна европска земља, морала је по мишљењу левичарске владе да „осавремени” схватања и поштује права.


Коментари1
f4d3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јасмин
Ни једној верској скупини не треба забранити да гарди своје богомоље под општеважећим прописима за такве грађевине. Али оно што буди сумњу у исправност таквог Ципрасовог поступка је извесна покајничка понизност према муслиманима као да смо ми њих окупирали и угњетавали толике векове. Није јасно зашто џамију подиже Грчка држава јер би онда, рецимо, Турска држава морала подићи све оне уништене цркве на Балкану за време своје страховладе. Дакле нека џамју диже, где је то могуће, Ислам. заједница.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља