понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Глумци познају боље Србију него политичари

Истовремено, поборник сам свега што је ново и модерно и држим се Шекспирове изреке: „Kо не прати време од времена и страда”, каже глумица Нада Блам, ветеран мјузикла „Коса”, који ове године обележава пола века од првог извођења
Аутор: Љиљана Петровићнедеља, 09.06.2019. у 12:00
Нада Блам (Фото Д. Јевремовић)

Глумица Нада Блам је током вишегодишње каријере одиграла велики број најразличитијих улога. Нарастала је заједно са улогама и увек се трудила да свакој дода нешто ново, да пронађе у себи знање и умеће за нову димензију своје личности и обогати глумачку креативност.

Још као студенткиња, некадашња „хипи девојка” позоришно крштење је доживела на сцени београдског Атељеа 212 у култном мјузиклу „Коса”, који ове године слави пола века од првог извођења. Од 1976. године је члан драме Народног позоришта у Београду. Добитница је многих позоришних награда за глуму. Играла је и на филму, а што се телевизије тиче, најчешће смо је гледали као комичарку.

Тренутно игра у серији „Убице мог оца”, у репризи на Нова С. У емисији „Прело у нашем сокаку”, на Хепи ТВ, суботом и недељом казује народне приче. У шали говори да се сада више бави народним умотворинама него драмским делима.

– То је тако, кад нешто радиш па ти се ослади – каже Нада Блам, која нас је топло примила у свом новом стану на Дорћолу, на којем је   одрасла и провела читав живот.

Овај циклус народних прича „Прела у нашем сокаку” је почела са благом које је скупљао Вук Караџић, прилагођавајући народну традицију модерном ТВ изразу. Касније, како је у националним баштинама других народа видела да су све приче са сличним порукама, одлучила се да их комбинује са нашим народним пословицама. У потрагу је укључила и своју унуку.

О „Прелу...  ” каже да је попут други емисија тог жанра, али и да је њени гости чине другачијом, топлијом. Да из недеље у недељу, открива лепоту и богатство наше земље. Да сваки град има свој дан и своју емисију у којој може да представи необичне и изузетне људе, обичаје и традицију, кухињу. Те да су ти сусрети врло дирљиви.

Читав живот је на точковима, пропутовала је целу Србију глумећи за одрасле и децу, и у караван о нашим сокацима се лепо уклопила. Тврди да „глумци познају боље Србију него политичари”.

Неуморна је, у два сата после поноћи вратила се из Беле Паланке, где је гостовала са представом „Црвени шешир”, у режији Димитрија Шашића, у којој игра са својом, некада ученицом, а данас колегиницом и познатом глумицом Мином Лазаревић.

– „Црвени шешир” је представа која уме да развесели и расплаче публику! – каже Нада.

У њој се покреће питање љубави: ко смо ми једни другима? Супарници или партнери? Мина и она је играју већ годину дана. Синоћ их је публика почастили својом баницом, буреком који је специјалитет овога краја. Задовољно констатује: „Свуда где одемо, ’Црвени шешир’ има велику публику. Позориште је, ипак, краљица уметности!”

Присећа се, за телевизију је доста позајмљивала глас јунацима цртаних филмова. Једно време је публика ословљавала именом лика Ејприл О’Нил. Каже, за двадесет пет година нема коме није позајмила глас. Мића Татић, Баја Бачић, Никола Симић и она су били тако извежбани да су снимали „минут на минут”, што је било реткост.

– Ја немам више воље. Само напред млади! Баш сам дуго то радила. Нека раде млади. Понекад им  у шали говорим: Сад ћу се претворити у жабу – додаје она.

Нема преваре

Глума је заводљива, али тешка, напомиње. То је уметност која тражи и здравље, ментално и физичко. Ту нема преваре. Играла је у више од сто премијера у Народном позоришту и другим позориштима и, наглашава, да је најпоноснија на своју четрдесетогодишњу позоришну каријеру. У култној представи „Кир Јања”, за коју каже да је као силна грађевина, била је Јуца. Поклопило се тако добро и тако срећно, да су ову представу играли 24 године. И играли би је још да немили догађаји нису дошли. Ненадмашни глумац Предраг Ејдус, односно Кир Јања, више није међу нама. Иначе, сматра да је „Кир Јања” једна од најбољих представа редитеља Егона Савина.

Доста је радила са Видом Огњеновић. Волела је представу „Ослобођење Скопља” у режији Љубише Ристића. Има „огромну километражу” у делима класичне драмске литературе, „Дом Бернарде Албе”, „Веселе жене виндзорске”, „Тартиф”, „Госпођа Олга”, „Женидба”... Гогољев „Ревизор” је 14 година на репертоару Народног позоришта.

– Одиграла сам неколико легендарних представа на овим просторима, што се ретко дешава глумцу. Некад фотографије из представа, филмова поставим на „Фејсбук” и видим какав то одјек има у народу. Пронашла сам слику са Батом Живојиновићем. Потпуно сам заборавила да сам играла у култном филму „Трен”. Била сам Ружа, Батина жена. Хиљаду лајкова је добила та фотографија.

Ја сам поборник свега што је ново и модерно и држим се Шекспирове изреке: „Ко не прати време од времена и страда”.

Још каже да је за њу свака нова генерација моћнија од старе, али да је жалости то што је школски систем такав па млади глумци данас не знају великане који су живели и радили пре тридесет година. То је приметила у представи „Сабирни центар”. Млади глумци су имали за реквизиту фотографије старих глумаца на којима су наши бардови – Јован Милићевић, Северин Бјелић... Нико није знао да су поменути глумци из друге половине 20. века. Ако ми не негујемо величине нико их неће неговати. Младе глумце је једном приликом тестирала, поставила им је питања да ли знају ко је Вивијен Ли или Лоренс Оливије, шта је то „Прохујало са вихором”... Нису се баш истакли, али су, каже, знали ко је Хобит.

– Тражила сам снимке неких мојих самосталних емисија на РТС-у. Шездесетих, седамдесетих година трака је била скупа и неко је у телевизији сматрао да тај програм није вредан чувања. Веле, млад је глумац, дај да преко тих трака снимимо нешто друго. Трака је могла да се употреби неколико пута тако да је много материјала ишчезло, па и моје емисије. Већ имамо празнину. Доста људи је отишло у вечност, неки се не сећају, а неки причају погрешне приче. Поводом 150 година Народног позоришта играла сам у РТС-овој документарној серији глумицу Љубинку Бобић и изненадила се да сам једна од ретких која је памти.

Урамљене слике

Прелазимо на друге теме...

Открива нам да је нова у доњем Дорћолу, да је Дорћолка са горњег Дорћола. Више од годину дана живи тик уз дунавски кеј. У слободно време ужива у миру и тишини овога краја. Чести гости су јој ћерка Сара, која је костимограф у Народном позоришту, и унука.

На зиду дневног боравка, који је са укусом уређен, има два велика рама а у  њему десетине урамљених старих породичних фотографија. Закључила је да једино урамљене слике остају иза нас. Њен деда Маркус је био дворски музичар, отац Рафаел донео је џез на ове просторе  и један је од оснивача Радио Београда. Мајка Живана је завршила глуму код Раше Плаовића. Брат Миша Блам је био најпознатији џез контрабасиста.

Отишла је пре две године у пензију, али и даље је активна, игра у представама, пише, снима, бави се педагошким радом. Много је глумица изашлих из „њене кутије”.  Воли да каже да су то њена деца.

– Мој професор Миња Дедић је био врхунски професор. Гледала сам пре неколико дана у документацији Београдског драмског позоришта колико је представа Тенеси Вилијамса професор режирао педесетих и шездесетих година прошлог века, када је америчка драма била веома популарна. У његовим представама први пут су заиграли глумци Оливера и Раде Марковић. Какво је то време било! Глумци су стицали славу играјући у позоришту, што је данас  реткост. Озбиљна каријера тражи озбиљан рад и глумачки живот од тридесет, четрдесет година постојања. А популарност је варљива...

Дигитализоваћу своје песме

Нада Блам је завршила музичку школу, али како су у породици били високи критеријуми, повукла се из света музике.

Била је изненађена када јој је један снимак послао обожаватељ Ненад Адамов из Кикинде.

 – Одакле му то не знам. То је моја композиција – каже Нада Блам. – Слушајте речи... Снимила сам је за РТВ Београд. Дивно сам певала. Адамов је професор психологије. Гостовали смо у Кикинди, пришао ми је после представе и рекао да је сачувао тај снимак. Баш сам му захвална. Има целу емисију. Он је колекционар. Ово су студијски снимци, брат је композиције снимао у Студију 5. Сада радим на томе да те песме дигитализујем.

Снима четврту сезону „Убице мога оца”

Нада Блам ће играти и у четвртој сезони серије „Убице мога оца”, а припрема и представу „Симпатија и антипатија”. У плану је још једна модерна представа младог писца. Иначе, није престала да игра за децу и тренутно глуми у представи „Златно јагње” Светлане Велмар-Јанковић.


Коментари0
960fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља