понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:17

Тајанствена Ћосића пећина

Аутор: Б. Пејовићпонедељак, 03.06.2019. у 14:00
(Фото лична архива)

Биоска код Ужица – Кад је свет децембра 2012. заокупила прича о могућем смаку света, на судњи дан по древном пророчанству Маја, однекуд је у јавности поменута и многима непозната Ћосића пећина у селу Биоска, у близини Кремана. Писано је тада да ће у ту пећину, повећу јаму у земљи каменитог улаза, убацити агрегат да је осветле, како би примила оне што траже уточиште од смака света. Њу је, у то време, као место за спас од апокалипсе (или добар маркетиншки штос) предвидео промотор креманског пророчког туризма Драган Пјевић.

И не би, наравно, ништа од судњег дана, а тајанствена Ћосића пећина у засеоку Ћосићи у Биосци, потом заборављена, још чека да детаљно буде истражена. Ретки мештани који су у њу, провлачећи се кроз узак улаз, некако ушли сведоче да ту има пећинских украса и необичних соба и ходника, а пред спелеолозима је да стручно проуче унутрашњост и вредности.

У селу кружи прича да је Ћосића пећину открио неки Милинко пре три и по деценије, зато је каткад зову и Милинкова пећина. Причао је, веле, другима да је сањао да ће близу куће пронаћи благо. И копао је, трагајући, данима по кршу у близини куће, али уместо блага пронашао је ову пећину. После ју је посећивао и одржавао простор око улазног отвора. Данас Ћосића пећину повремено обилазе само мештани овог засеока, верујући да ће временом можда постати туристичко благо.

Кад смо ових дана срели креманског промотора Драгана Пјевића и питали га о Ћосића пећини, објаснио нам је да се она налази крај једне утрине у Ћосићима и да до улаза у пећину на педесетак метара прилази макадамски пут.

– Али њен улазни отвор је веома узак, једва да се може ући, тако да је потребно да се прошири. Па кад се некако ступи унутра, треба направити степенице дуге десетак метара да би се пришло најпре једној пећинској соби, иза које је ходник, па опет соба и ходник, и тако поново, не види се крај. Има пећинских украса, али све то ваља испитати и истражити. А истражена и уређена Ћосића пећина за Биоску би била погодна прилика да развија туризам – сматра Пјевић, који не спомиње више причу о спасу од апокалипсе.

Озбиљнију шансу Ћосића пећини могла би да пружи ужичка локална самоуправа (којој припада Биоска), под условом да се позабави њеном могућом вредношћу. Имају већ Ужичани добра искуства са Потпећком пећином, коју сваке године походи десетине хиљада посетилаца, а и град и држава улажу у њено уређење. Потпећком пећином управља Туристичка организација Ужица. Има ли ту, можда, простора и за извеснију будућност Ћосића пећине, питамо Данијелу Ђорђевић Арсић, директорку Туристичке организације Ужице:

– Чули смо за Ћосића пећину. Свакако треба истражити да ли се може искористити у туристичке сврхе, ако је тако атрактивна као што се прича. Постоји, можда, и могућност да Туристичка организација Ужица уврсти Ћосића пећину међу пројекте за наредну годину, видећемо. Наша одлична искуства са Потпећком пећином, која има највећи улазни отвор на Балкану и веома добру посећеност, иду у прилог таквим пројектима – одговорила нам је директорка ТО Ужице.


Коментари1
9a1f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

злочињење комунизма
"Потпећком пећином управља Туристичка организација Ужица." На жалост! Противно Уставу и законима на њиховим таблама нема званичног српског језика. Срамота ме је било да гледам табле испред пећине. Срећом, становници околних села боље знају свој језик, па укупан утисак није био толико лош.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља