понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:24
ИМА ЛИ ПЕНЗИОНИ СИСТЕМ БУДУЋНОСТ

Млади немају времена да мисле о старости

Свесни су да живе унутар непредвидивог система где је остваривање пензија под великим знаком питања
Аутор: Марија Бракочевићпонедељак, 03.06.2019. у 08:00
(Фо­то Д. Јевремовић)

Ако сви одемо из земље, у њој ускоро неће имати ко да ради. Ко ли ће онда да уплаћује доприносе у пензиони фонд како би садашњи пензионери имали одакле да добијају пензије? Већ сада имамо више пензионера него запослених – на једног долази 0,9 запослених. Ако и догурамо до пензије, тај фонд тада вероватно неће ни постојати, а и велико је питање да ли ћемо моћи да преживимо уз њу када смо често пријављени на минималац. Будући да се старосна граница за одлазак у пензију за жене пречесто помера, онда и не размишљамо о пензионисању јер ћемо изгледа радити до смрти.

На овај начин размишља немали број омладинаца у Србији када им се постави питање да ли данас могу да очекују да ће доживети пензију с оваквим пензионим системом. Према подацима Министарства просвете, сваки четврти студент жели да настави школовање у иностранству, а две трећине њих планира да настави тамо и да живи. Пензија им очито више није залог за будућност, а како сматра Драган Станојевић, доцент на одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, омладина је данас приморана да живи у продуженој садашњости.

„То је нови образац који им се намеће због флексибилизације тржишта рада, али и све мање државне подршке појединцу, породици, па и младима. Јер, данас је све више привремених уговора о раду, нико не даје гаранције за стабилне приходе. Младима је скученији простор за планирање него што је то био случај с ранијим генерацијама. Ипак, и поред тога младост није време када се размишља о пензији или старости. Млади су свесни да живе унутар непредвидивог система где је остваривање пензија под великим знаком питања, а и у глобалу, поверење у пензиони систем се свугде смањује јер пензије стагнирају. Код нас је тај систем додатно пољуљан”, уверава Станојевић.

Истраживања показују да чак 96 одсто студената у Србији у потпуности зависи од родитеља, а то, како додаје он, само значи да је системска подршка младима – недовољна.

„Једна од замерки Европске комисије је та што у Србији нема изједначавања различитих уговора о раду, рецимо, оних привремених и за стално, па тако радник на истом послу остварује различита права из области рада. Србија, дакле, нема одређени законски оквир који би могао радника да заштити, што код младих буди неповерење у систем”, истиче Станојевић.

Према истраживању Кровне организације младих Србије (КОМС) о поверењу младих у институције, тај део популације данас углавном није у радном односу, односно чак 60 одсто њих изјављује да нема примања зато што су или у процесу образовања или су незапослени.

Стефан Ђорђевић, генерални секретар КОМС-а, истиче да су млади у ствари приморани да живе у садашњости и да немају времена да мисле о пензији.

„Шест од десет њих жели да оде из земље, јер не верује у институције, нема поверење у пензиони систем и квалитет живота у будућности. Да би се то променило, у земљи треба да се успостави одговарајући законски оквир, да држава учини нешто да млади пожеле да остану. Јер, они данас раде у неадекватним условима, нису пријављени или раде за минималац, на тржишту рада често бивају дискриминисани. Сходно томе, ретки су они који су уверени да ће на крају радног века бити корисници пензија”, објашњава Ђорђевић.

Одлив „мозгова” тешко зауставити

Да би у наредним годинама Србију могла да напусти око четвртина школоване популације сматра и проф. Драган Лончар, продекан за сарадњу са привредом Економског факултета у Београду, истичући да одлив „мозгова” држава тешко може да заустави.

„С њима ипак треба остати у комуникацији да би се у једном тренутку вратили у земљу. То би била вишеструка добит за државу, јер је према подацима Народне банке Србије, годишњи прилив од дознака из иностранства три милијарде евра, а то је пет-шест одсто БДП-а. Добит од људи из иностранства огледа се и кроз трансфер знања и технологија”, подсећа Лончар.


Коментари30
acc67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славиша Гавриловић
Садашњи пензионери добијају пензију на основу уплата које су одвајане од њихове бруто плате, принудним прописом. Садашњи запослени уплаћују у Фонд ПиО за своје пензије, а не за туђе. Ако нема средстава у Фонду средства треба да се уплате из буџета у супротном ради се о пљачки од стране државе.
Nik
#dagmar Sta potice iz pravoslavlja? Vi ocigledno ne znate mnogo o pravoslavlju ili jos verovatnije ste pripadnik nekih drugih koji zeli da vrbuje.
EvGenije
@Milos miokovic: U WASP-ovskoj Americi je poštovanje i sopstvenog i tuđeg života zaista primarno. Svedočimo tome gotovo svakodnevno u masovnim pucnjavama i višestrukim ubistvima. O Brejviku sad neću. A šta tek reći o katoličkoj Latinskoj Americi? Neću ni o italijanskoj mafiji. Znam, reći ćete da to nije Jevropa. Ali jesu religije kojima se divite. A onda, ko ono započe dva svetska rata? Germani, katolici, protestanti reformatori, Jevropljani. O anglikanskom kolonijalnom imperijalizmu ne bih.
Препоручујем 6
Milos miokovic
....... Nik@stvarno neznam sta potice iz pravoslavlja ali zato znam da i u sirmasnoj i u bogatoj Evropi, katolickoj, peotestanskoj, reformatorskoj ili.......postovanje sopstvenog a onda i tudjeg zivota je primarno......
Препоручујем 4
Dagmar Gronberg
Iz korena moramo da se menjamo, celo drustvo, sistem vrednosti, moral. Srbija je toliko drustveno i moralno zardjala da joj ni jedno podmazivanje ne pomaze. Hocemo postovanje zakona, ali na sve moguce nacine pokusavamo da ga zaobidjemo, hocemo cistu zemlju a svi bacamo otpatke gde god stignemo, hocemo zdravu naciju a pusi se i pije na svakom mestu, nema ogranicenja, hocemo postenje, a krade se svuda, mito i korupcija caruju. Sve to potice od samog sistema vrednosti i nase pravoslavne religije. Nesto mora da se menja, ali kao narod mi tesko prihvatamo promene i sve su nam neki drugi krivi za nase probleme.
Dragan Pik-lon
Dakle,Srbiju od propasti nece moci spasiti ni trodupli natalitet.Jer radjamo decu zbog Nemaca.Srbiju moze spasti samo zadrzavanje mladih u zemlji kao i zadrzavanje naucnika.Znaci moramo svakom dati minimalnu platu i stan.Svima iznad 18 godina koji ne rade.Ovi koji rade dobice stan dok platu imaju.To se moze postici tako sto cemo oporezovati svaku ''ustu'' bila ona napredna ili nazadna.To je za dobrobit svih.U suprotnom ce se strani Jezik prvo govoriti u bolnicama pa ce iz njih preci i na pijacu!
Obrad N.
"Свесни су да живе унутар непредвидивог система где је остваривање пензија под великим знаком питања" - nije istina. Uopšte nije nepredvidivo, naprotiv, sasvim je sigurno da od penzija za današnje 50-godišnjake i mladje, nema ništa. Ovde sam bio optimističan u pogledu onih koji su malo preterali pedesetu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља