среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Немачки пелцер за регионалну привреду

Током посете Берлину и Подсдаму, представницима локалних самоуправа из Србије, Македоније, БиХ и Црне Горе предочено да су немачки привреднци заинтересовани да улажу у област енергетике, агрокултуре и образовања
Аутор: Ана Вуковићнедеља, 02.06.2019. у 19:30
(Фото А. Васиљевић)

Од нашег специјалног извештача
Берлин – Уловити доброг инвеститора, који ће дати финансијску инјекцију и оживети привреду малог места, сан је многих општина, које понекад ипак не знају прави начин за „пецање” привредника. И када је неко вољан да свој новац уложи, често га од тога одвраћају компликоване процедуре и тешка сарадња са локалном самоуправом.

Зато је, да би се привукле инвестиције, некад потребан медијатор, односно неко ко ће помирити јавни интерес и захтеве бизниса. Лесковац, Нови Сад, Панчево, Рума, Пирот, Стара Пазова, али и бројне друге општине из региона, њих укупно 90, за улагања се боре уједињене у БФЦ СЕЕ мрежу, а сертификат који су 44 локалне самоуправе добиле у оквиру ове организације показатељ је привредницима да је реч о местима са повољним пословним окружењем. Општине практично уласком у БФЦ СЕЕ почињу своје доказивање – да би добиле потврду да су „по мери привреде”, морају да испуне бројне критеријуме. Радећи на њиховом испуњавању, отварају се према инвеститорима и поправљају пословно окружење. У потрази за потенцијалним партнерима из иностранства, али и смерницама које би могле да им помогну да процес сертификације буде још комплетнији, делегација БФЦ СЕЕ прошле недеље била је на студијској посети у Берлину и Потсдаму. Како то све функционише у Немачкој уверили су се представници техничких секретаријата ове мреже, односно Наледа из Србије, македонског Зелса, Редаха из Федерације Босне и Херцеговине, као и привредних комора Црне Горе и Републике Српске.

Примери за узор
БФЦ СЕЕ има улогу и да препозна добре праксе у региону, које се затим уводе и у друге земље. Тако је, на пример ова мрежа пре пет година, као изузетно корисне означила електронске грађевинске дозволе, које су тада постојале у Македонији. Налед и „Зелс” су затим подстицали њихово увођење у најмање две земље региона, па су пре три године е-дозволе заживеле и у Србији, након чега је наша земља по овом критеријуму на Дуинг бизнис листи скочила са 182. на 10 место.

У разговорима са представницима Агенције за пословни и економски развој и Привредне асоцијације источне Немачке, делегати из региона видели су шта то траже немачки привредници, а као области за које су они заинтересовани истакнути су енергетика, агрокултура, образовање. Као представник локалне самоуправе, чланове БФЦ СЕЕ мреже угостио је и град Потсдам. Можда би њихов пример могао да послужи и у региону – они су капитализовали три своје најзначајније области, науку, историју (под заштитом су Унеска), и филмску индустрију која у овој области цвета.

– Црв мора пријати риби, а не риболовцу, каже једна изрека. А ми кажемо да у бизнису риба мора волети и риболовца, односно и град мора имати користи од привредника – рекли су представници Потсдама, поручујући да јавни интерес у јурњави за капиталом никада не сме бити пренебрегнут.

Домаћин делегацији БФЦ СЕЕ мреже била је и компанија „Меитке”, која у Потсдаму развија и производи иновативне неурохируршке производе за лечење хидроцефалуса. Директор, Кристоф Миетке, открио је да овај град подржава све оне који би нешто желели да раде и да је и сам члан градског савета за бизнис, односно тела сачињеног од привредника и економских експерата који саветују локалну администрацију.

Како регионална БФЦ мрежа ради са инвеститорима, објаснила је Ана Илић, директорка добре управе Наледа. Користи од сертификације од овог програма, навела је она, имају и општине, али и бизнисмени. Први добијају јасне смернице за развој добре пословне климе и повећавају своју видљивост пред инвеститорима, док други у БФЦ СЕЕ имају водич за препознавање места са најбољим условима за улагања.

– Општине се обраћају техничким секретаријатима у својим земљама како би иницирали процес сертификације. Он траје највише годину дана, а општине се оцењују по испуњености критеријума као што су стратешки оквир, сарадња са локалном привредом, издавање грађевинских дозвола, усклађивање система квалификација и преквалификација на тржишту рада, са захтевима бизниса... Да би добиле сертификат треба да испуне минимум 75 одсто критеријума, а током процеса даје им се прелиминарна оцена пословног окружења. Од тог прелиминарног извештаја, док не дођу до финалне евалуације, општине напредују готово 20 процентних поена. То значи да их сам процес сертификације тера да буду боље – објашњава Илићева.

Осим што БФЦ СЕЕ мрежа подстиче развијање бољег пословног окружења у региону, она је и подршка привредницима и локалним самоуправама када је реч о развијању заједничких пројеката који се затим финансирају средствима немачког ГИЗ-а.

– Немачким организацијама, које помажу своје компаније, приказали смо се као партнерска мрежа на западном Балкану којој се у сваком тренутку могу обратити у вези с упитом немачких фирми за тржиште, кооперацију или инвестирање, а све то да би им се олакшао улазак на наше тржиште. Конкуренција градова, који желе да привуку улагања, огромна је и начин на који то ради Потсдам, користећи историјске и културне предности као и близину већег града Берлина, врло је инспиративан и поучан – објашњава Бојан Војводић из ГИЗ-а. 


Коментари4
6d37d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav Milošević
Sve privredne delatnosti, a posebno industrija, moraju imati snažnu razvojnu i investicionu aktivnost. Ako toga nema, životni ciklusi preduzeća prelaze na silaznu putanju. Kod nas su organizovane razvojne agencije kao baze razvoja realnog sektora, sa kvalitetnim poslovnim ciljevima. Rezultati rada su daleko ispod očekivanja, prvenstveno zato što su izabrani kadrovi bez prethodnih iskustava na takvim poslovima, i to pored hiljada profesionalaca koji su radili takve poslove.
Стеван
" заинтересовани да улажу у област енергетике, агрокултуре и образовања" Енргетика је куповина ЕПС-а , купиш себи лепо и загарантовано тржиште . Агрокултура , могу само да замислим , а образовање је штампање уџбеника које пишу ти што штампају . Немци држе 70-80 % тржишта уџбеника , које је загарантовано , јер образовање основно је обавезно , вредно 100 милина евра . Јел може неко истраживачко новинарство , да се сазнају имена особа које су то омогућили , да оду у затвор
Aleksandar Mihailović
Ima rešenja, ideja, potencijala da u Srbiji život bude normalan, dostojan čoveka i bez stranih investicija kao ključnih za to, sa mnogo poštenijim odnosom do radnika i većim i boljim ukupnim standardom života. Jedini je problem da nas vode/vodaju nekompetentni ali zato sujetni, narcisoidni i korumpirani do bola. Kada bi pravi ljudi došli na prava mesta, a ima kompletnih kadrova za preporod, kada ne bi dominirala demagogija i bajke, svima bi nam bilo neuporedivo bolje i ne bi nas niko ucenjivao.
Домаћи предузетник
Овакви текстови су пили воду у периоду 2000-2010, данас више не. Довољно имамо искуства са страним инвеститорима који дођу, покупе субвенције и после неколико година оду без трага и гласа. Ето, шта би са фабриком за прераду рибе у Смедереву? Град узео кредит за њих, задужио се а они се покупили и отишли и оставили све оне раднике на цедилу. Нема нама бољитка док држава не схвати да је излазак из кризе само загарантован подршком домаће привреде и то мислим подршка фимама које су у домаћем власништву. Што нису организовали домаће предузетнике да иду у ту исту Немачку да им нуде наше производе или услуге него идемо тамо да се, извините на речи, али да се проституишемо. Докле ћемо се више самопонижавати. Време је за ново поглавље у нашој историји, угледајмо се на Пољаке.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља