петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:57

Већина оболелих не примети да има проблем са штитастом жлездом

Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 29.05.2019. у 08:50
У протекле две деценије повећан број оболелих од поремећаја функције штитасте жлезде за око 300 одсто (Фото Пиксабеј)

Сваки десети становник Србије симптоме као што су стални умор, лако замарање, опадање косе и гојазност приписује брзом животу. Само ендокринолог може да им постави тачну дијагнозу и пропише лечење Више од 1,6 милијарди људи на свету у ризику су да добију поремећај рада штитасте жлезде, а око 120 милиона особа још није сазнало да има дијагнозу ове болести. Симптоми као што су умор, гојазност, депресија, често се јављају замаскирани, па их људи нису ни свесни. Нелечени проблеми са штитастом жлездом могу да доведу до тегоба са срцем, менталним здрављем, неплодношћу, али и појаве урођених мана код новорођенчади. Због тога ће велики значај имати светска кампања „Штитастикони: многобројна лица поремећаја штитасте жлезде”, којом ће се до краја маја, захваљујући Српском тироидном друштву, људи широм земље едуковати о значају раног откривања болести.

– Сваки десети грађанин Србије има неки проблем са радом штитасте жлезде, а код много њих обољење није дијагностиковано. Зато је важно подићи свест код људи на које симптоме да обрате пажњу и на време се обрате лекару – каже проф. др Милош Жарковић, са Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије.

Око 200 милиона особа широм света је погођено поремећајем рада штитасте жлезде, а чак 60 одсто њих не зна да има проблем. Сви који имају симптоме попут константног умора, замарања, промене расположења, гојазности, опадања косе, треба да посете лекара како би правовремено добили тачну дијагнозу и започели лечење.

Лекари подсећају да је у протекле две деценије повећан број оболелих од поремећаја функције штитасте жлезде за око 300 одсто. Неке особе дуже време живе са симптомима ове болести које приписују обавезама или разним проблемима који их муче. Тако временом долази до све већег замора, малаксалости, срчаних проблема као што је поремећај срчаног ритма, а некада се касно уочава и тумор штитасте жлезде. Учесталост тироидног рака је у успону и очекује се да ће до 2020. године он постати четврти најзаступљенији од свих врста канцера. Треба знати да се анализом крви утврђује да ли особа има проблем, односно проверава се стање хормона Т-3, Т-4 и ТСХ, а некада лекари траже да пацијент уради и анализу одређених антитела која доказују да у организму постоје аутоимуни процеси. Важно је да се обави и ултразвучни преглед штитњаче.

Када жлезда производи сувише хормона расте утрошак енергије, а последице могу да буду губитак тежине, велика глад, повећање телесне температуре и убрзани рад срца. У случају да производи мањак хормона метаболизам је успорен, а пратеће реакције су гомилање килограма, низак притисак и умор. Будући да је стрес битан фактор који утиче на развој хипотиреозе, најбољи начин за смањење стреса је редовна физичка активност. У случају хипертиреозе не саветује се излагање високим температурама, већ боравак на планини и свежем ваздуху, као и шетња. Уз терапију коју пропише лекар неопходна је и промена начина исхране, коју ће одредити специјалиста или нутрициониста.

Велика улога мале жлезде

Штитаста жлезда је ендокрина жлезда лептирастог облика која се налази на предњем доњем делу врата и има задатак да контролише метаболизам. Она игра кључну улогу у нашем здрављу и благостању. Њен задатак је да производи тироидне хормоне, који се крвотоком преносе до сваког ткива у телу. Ови хормони су неопходни како би обезбедили нормалан рад свих ткива и органа. Они помажу одржавању енергије у организму, топлоти тела, као и одржавању нормалног рада мозга, срца, мишића и осталих органа.


Коментари2
a7b61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срба
Пацијенти итекако примете, али доктори- не. Најлакша дијагноза им је-“то вам не на нервној бази”.
Evroslav
Ma samo andol i puno tečnosti...
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља