понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:24

Ко ће први да трепне поводом руских ракета – Трамп или Ердоган

У Анкари се надају да ће се избећи даље заоштравање односа између две савезничке земље, а локални медији откривају да ће председник Трамп наводно у јулу посетити Турску
Аутор: Војислав Лалићпонедељак, 27.05.2019. у 21:00
За Тур­ску је ку­по­ви­на ра­кет­них си­сте­ма С-400 за­вр­шен по­сао (Фото EPA-EFE/Yuri Koc­het­kov)

Како се примиче рок за испоруку руских ракета С-400 Анкари, тако се заоштравају односи између Турске и Америке, две водеће земље у НАТО. После низа упозорења из Беле куће сада је стигла претња: уколико Анкара не откаже уговор са Москвом, суочиће се с америчким санкцијама. У извештајима који стижу с друге стране Атлантика помиње се и рок од две недеље.

У Белој кући засад не откривају које ће све мере предузети против Анкаре уколико не откаже уговор са Москвом. Раније је најављено да ће се у том случају блокирати испоруке модерних борбених авиона Ф-35 у чијој производњи учествује и Турска.

„Куповина ракетних система С-400 је завршен посао... Ми сада разматрамо како да се суочимо са евентуалним америчким санкцијама”, истиче министар одбране Хулуси Акар, али ни он, као и друга страна, не открива карте до краја.

У Анкари се надају да ће се избећи даље заоштравање односа између вишедеценијих савезника у НАТО-у. И поред многих неспоразума две земље су „осуђене” на сарадњу. То потврђују и најновија открића локалних медија по којима је председник Реџеп Тајип Ердоган позвао Доналда Трампа да посети Анкару и да су из Беле куће наводно већ стигли „позитивни сигнали”. Сада се ради на утврђивању датума, тврде неименовани турски званичници, а „Хуријет” истиче да би Трамп могао да слети у Истанбул почетком лета. У међувремену, шефови две земље ће се, кажу у истим изворима, сигурно срести на маргинама самита Г-20 који се у јуну одржава у Јапану.

Односе Турске и Америке у последње време оптерећују многи проблеми: Бела кућа упорно одбија да изручи имама Фетулаха Гулена који је осумњичен да је покушао државни удар у Анкари. Тај у муслиманском свету утицајни клерик годинама живи у Пенсилванији и одбацује те оптужбе. Пентагон последњих година наоружава сиријске Курде пошто се боре против џихадиста, док у Турској кажу да су они терористи који прогоне Арапе и Туркмене. Али, у центру пажње разговора председника две земље ће, уколико до њега дође, сигурно бити куповина руских ракета, поготово што Ердоган засад не показује спремност да откаже тај посао који је од почетка изазвао велику забринутост у НАТО-у.

Турска је крајем 2017. године потписала уговор о куповини  ракетних система и биће прва земља чланица НАТО-а која ће имати то модерно руско наоружање. У Анкари тврде да су практично били присиљени да повуку тај потез пошто су се суочили са оружаним претњама из Сирије. У исто време Вашингтон је – објашњавају турски званичници – условљавао и одуговлачио да им прода ракете „патриот”. Потез председника Ердогана је истог часа изазвао велику „забринутост” у НАТО-у пошто то наоружање неће моћи да се, како кажу, уклопи у одбрамбени систем алијансе. У Вашингтону иду и корак даље: Руси ће захваљујући томе моћи изнутра да  дођу до поверљивих података и да угрозе најновије америчке авионе Ф-35. У Турској то демантују пошто ће се ракете С-400 користити одвојено, неће се интегрисати у постојећи систем одбране.

После дужег премишљања, Вашингтон је крајем прошле године понудио Турској ракете „патриот” и тај предлог је још на столу. Анкара је спремна да купи и америчко наоружање уколико се постигне договор о цени, року испоруке и трансферу технологије.

Ова Ердоганова „игра на две карте” – руску и америчку – довела је Турску у деликатну ситуацију. Ракете С-400, како је најављује, треба да почну да стижу у јулу и турски персонал је већ на обуци у Русији. У исто време Анкара је добила прва четири америчка авиона Ф-35 у чијој производњи учествује од првог дана. Турски пилоти се већ обучавају у америчким ваздухопловним базама, док у Вашингтону најављују блокаду испорука тих авиона уколико Турска не откаже посао са Русима.

Турска је поручила сто америчких авиона. „У уговору о куповини Ф-35 не постоји клаузула да ћемо бити искључени из тог посла уколико купимо С-400. Турска је већ уплатила милијарду и 200 милиона долара, ми за њих производимо одређене делове. Шта више можемо да урадимо као партнери”, пита се министар Акар и открива да у најгорем случају његова земља има план Б, али није обелоданио шта то практично значи. Поједини медији одмах су почели да спекулишу да ће Анкара, ако се то деси, купити ривалске авионе „сухој 57”.


Коментари11
6655d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Petkovic
Sigurno ce ustuknuti Erdogan, ali ce se naci prihvatljivo objasnjenje za javnost. Uostalom to se desilo i pre cetiri godine kada je Turska pod pritiskom Vasingtona u poslednjem casu odustala od kupovine kineskih raketnih sistema.
Чабо
С обрзиром на Амерички утицај у региону, нема сумње да ће Ердоган први посустати.
ProPolitikin Hrvat
Rusi prodaju S-400 NATO clanici sa vecinskim muslimanskim stanovnistvom koje ce koristiti u borbi protiv pravoslavne brace Grka, a vrlo moguce i protiv Rusa i Rusije imajuci u vidu proslost rusko-turskih odnosa? Nije cudo posljednji ruski car Nikola rekao da nema naivnijeg naroda od Rusa.
Петар Дедивановић
Ствар је само рачунице. Колико је православна Грчка икада била на страни Русије? Тешко да би могли да нађемо и један једини пример, поготово последњих пар деценија, а поготово после 2014. Напротив, Грци по "принципу неће Руси да се досете" подржали су американце у свему, при томе су заборавили да је модерну Грчку створила баш Русија, односно ослободила је од Турске. Тачније руска флота. А Руси врло добро рачунају да је Турска на врло лабавим односима са западом, да пролаз према Црном мору може да буде проблем и што је најважније што Турска може, ако буде изолована од запада, да постане фундаметалистичка, а то тек Русији не треба на својим границама и на Босфору. И не заборавите да је Русија још крајем 19. века била буквално на корак од протеривања Турске из Европе, а то су спречили пре свега Британци, док су остале европске државе прилично ћутале - добро је било шта против православне Русије. Нема ту ни трунке наивности, него "онај мали" у Москви је и те какав стратег.
Препоручујем 37
Jimmy
Koga zanima odnos Rusije i Turske, neka procita knjigu "Strateska dubina", od profesora i bivseg min. spoljnih poslova Turske Ahmeta Davutoglua. Jedan od pravaca aktivnog, dubokog delovanja Turske ide u pravcu Kavkaza i tamosnjih pretezno muslimanskih republika koje se nalaze u sastavu Rusije, a Tursku zanimaju i tamosnja naftna polja. Rusija i Turska se strateski sudaraju tamo i opet ce se oko toga kad-tad pokaciti. To kaze covek koji je kreator njihove spoljne politike. Toliko o tome.
Stanko
"и биће прва земља чланица НАТО-а која ће имати то модерно руско наоружање" Grcka ima S300 u sastavu svojih oruzanih snaga od ranih dvehiljaditih. Turskoj je ovo glavni argument.
NekoIzMase
S-300 koji spominješ nije kupila Grčka nego Kipar, i zbog velikih tenzija složili su se da S-300 bude razmešten u Grčkoj a ne na Kipru kako je prvobitno bilo planirano. Naravno Turska koristi činjenicu da je S-300 u Grčkoj ...
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља