понедељак, 17.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:45
72. КАН

„Златна палма” путује у Јужну Кореју

Филм „Паразит” Бонг Јон Хоа проглашен за најбољи, Гран при за „Атлантик”, Дарденови су најбољи редитељи, а Антонио Бандерас најбољи глумац. – Сви награђени филмови откупљени за приказивање у Србији
Аутор: Дубравка Лакићсубота, 25.05.2019. у 21:53
(Фото Бета-АП)

Кан – Награда за најбољи филм 72. Канског фестивала, према одлуци жирија којим је председавао мексички редитељ Алехандро Гонзалес Ињариту, једногласно је додељена јужнокорејском редитељу Бонг Јон Хоу за филм „Паразит” који је освојио и срца критичара.

Победнички филм је чудесно редитељски „скројена” прича о судару два различита и у данашње време неспојива света – света (ново)богатих и света сиромашних (и обесправљених).

Аутор је кроз ликове чланова једне сиромашне породице, која се мучи у борби за опстанак, показао колико је неправедно такав слој људи сматрати „паразитима друштва” (зато што су остали без посла и принуђени да примају социјалну помоћ уместо плата...), а то је учинио претварајући свој трилер у комедију без кловнова и трагедију без зликоваца.

Награду је Јон Хоу уручио Ињариту уз присуство француске диве Катрин Денев...

Фестивалски Гран при, који је представио Силвестер Сталоне, председник жирија уручио је младој сенегалско-француској редитељки Мати Диоп за њен први дугометражни играни филм „Атлантик”, у којем је показала и свој политички и свој хумани ангажман.

Награда за најбољу режију отишла је у руке белгијској браћи Жан-Пјеру и Лику Дардену за филм „Млади Ахмед”, у којем се баве једном од актуелних тема савременог белгијског и европског друштва – нарастајућом опасношћу од екстремног исламизма који са собом доноси и планове о џихаду на тлу европског континента.

Кроз лик свог главној јунака, једанаестогодишњег Ахмеда, Белгијанца арапског порекла, који је напрасно „открио” Куран и у годинама у којима јесте постао подложан утицајима локалног имама и „пророцима” с интернета, Дарденови указују на све опасности завођења деце и њихове злоупотребе у агресивно религијске сврхе.

Награда жирија додељена је равноправно француском редитељу Лађу Лију за филм „Јадници” и Клеберу Мендонси Филу и Хулијану Дорнелесу за бразилски филм „Бакарау” („Ноћна ласта”). Оба ова филма била су међу фаворитима овогодишњег Кана и међу оним филмским делима у којима се аутори, сваки на свој начин, суочавају с духовима из дубоко скривених подрума стварности овог нашег века, баш као што су то учинили и Бонг Јон Хо и браћа Дарден.

Најбољи глумац 72. Кана је Шпанац Антонио Бандерас за улогу редитеља Салвадора Маља, а заправо самог Педра Алмодовара у његовом готово аутобиографском филму „Бол и слава”, који је уз победнички „Паразит” био и остао највољенији филм овогодишњег Кана од стране критичара.

За најбољу глумцу проглашена је Емили Бичем за улогу младе научнице и мајке у футуристичком филму аустријске редитељке Џесике Хоснер „Мали Џо”.

Трећу награду за Француску на овогодишњем Кану однела је редитељка Селин Скјама (једна од четири жене редитељке у овогодишњој главној конкуренцији) за сценарио филма „Портрет девојке на ватри”, који је проглашен за најбољи.

Реч је о костимираној период-драми о прекинутој романтичној вези између две младе девојке: сликарке и њеног модела и о визуелној атракцији с колоритом уљаних сликарских боја.

Палестински редитељ Елија Сулејман, чији је филм „То мора бити рај” приказан у самој фестивалској завршници, уз Специјалну награду жирија освојио је и награду жирија Федерације филмских критичара – Фипресци.

Свој, из његових претходних филмова, добро познати палестински микрокосмос Сулејман је сада одвео у неку врсту шетње по свету – прво до Париза, потом и до Њујорка, и на хумористички начин показао и доказао да је свуда исто.

У оним кључним стварима по човека проблеми су истоветни и у Назарету, и у Паризу, и у Њујорку. Духовит и ироничан, али не и циничан, Сулејманов филм је опет с веома мало речи а с много „читљивих” филмских слика из којих је све јасно.

И још једном изврстан сценариста и редитељ као глумац у новој „бастеркитоновској” главној улози. Сулејманов филм на самом крају 72. Кана обрадовао је и публику и филмске професионалце, а очигледно и Ињаритуов жири.

За љубитеље филма у Србији добра је вест да су сва награђена остварења (и не само она) већ унапред била купљена за фестивалско и биоскопско приказивање у нашој земљи („Мегаком филм”).

На свечаној церемонији додела 72. канских награда великом Театром Лимијер, у различитим улогама синоћ су били: Катрин Денев, амерички редитељ документариста и један од канских лауреата Мајкл Мур, Валерија Бруни Тедески, редитељка Клер Дени, као председница жирија за кратке филмове, глумац Реда Катеб, кинеска глумица Жанг Жији, Виго Мортенсен, либанска редитељка Надин Лабаки, као председница жирија програма „Известан поглед”, и Рити Пан, као председник жирија за доделу награде „Златна камера” за најбољи дебитантски филм.

Силвестер Сталоне је вече пред затварање фестивала представио пети филм о Рамбу – „Рамбо: Последњи ударац”, имао „рандеву” с публиком и новинарима, а у његову част приказана је и рестаурирана копија филма „Рамбо: Прва крв” из 1983. године, којим је ова сага и почела.

 


Коментари2
13314
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Crveni tepih, zvezde i zvezdice... ali gde je tu film? U celoj toj komercijalizaciji kulture negde se zagubila umetnost. Svet filma se pretvorio spektakl a u Evropi samo politički korektni pamfleti za jednokratnu upotrebu.
gandra
ovaj film "parazit" mnogo lici po sadrzaju na ceske filmove 60-tih "crni petar" i "strogo kontrolisani vozovi" - prezvakavanje starih tema - plagijati

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља