Играчи Фудбалског клуба „Црвена звезда” обишли су изложбу Министарства одбране и Војске Србије „Одбрана 78”, која је поводом обележавања 20 година одбране отаџбине од НАТО агресије приређена у Музеју града Београда, саопштило је Министарство одбране.

У време када су 1999. године од НАТО бомби страдали и људи и инфраструктура СР Југославије, већина садашњих фудбалера Звезде били су деца, узраста од тек неколико година.

Ипак, звуци сирене која најављује ваздушну опасност, одласци у склоништа и разарање градова из којих потичу, остали су заувек урезани у сећања.

Фудбалер „Црвене звезде“ Немања Милуновић, имао је тада непуних 10 година, али се сећа бомбардовања његовог родног града Чачка.

- Сећам се звука сирена, трчања у подрум са родитељима, пријатељима и комшијама. Рођени сам Чачанин и живео сам недалеко од фабрике „Слобода“. Бомбардовали су све фабрике, а посебно војне објекте, мој комшилук, тако да смо добро осетили бомбардовање – присећа се Милуновић.

За њега је на изложби најупечатљивија соба посвећена деци жртвама и „дрво живота и смрти”, на којем су фотографије страдалих малишана, који никоме ништа нису скривили и пред којима је тек био живот.

Асистент шефа Стручног штаба „Црвене звезде” Владимир Јанковић све време НАТО агресије делио је судбину житеља Београда и целе Србије. Са дистанце од 20 година, НАТО агресију оцењује као велику неправду.

- На то гледам као на једну велику неправду и наслеђе несрећних околности, које прате наш народ кроз велики број ратова. Мислим да смо, као народ, услед толиког броја ратова у кратким временским интервалима, практично на тако нешто и навикли, створили неки свој менталитет из свега тога, из неправде која нам је наношена вековима – рекао је Јанковић.