уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Случај Ћурувија: Ромић и Радоњић остају у притвору - код куће

уторак, 21.05.2019. у 16:06
Ратко Ромић и Милан Радоњић после једног од ранијих рочишта (Фото А. Петровић)

Апелациони суд у Београду правоснажно је одбио жалбу Тужилаштва за организовани криминал којом је тражено да се двојици првостепено осуђених за убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године, тадашњим припадницима ДБ-а Милану Радоњићу и Ратку Ромићу, одреди „класичан” притвор, уместо кућног притвора уз електронски надзор (наногицу) у којем су скоро две године.

Радоњић и Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.

Њима је ова мера продужена 5. априла одлуком Специјаног суда, након изрицања првостепене пресуде, којом је Радоњић осуђен на 30, а Ромић на 20 година затвора због кривичног дела тешко убиство у саизвршилаштву, односно јер су НН лицу припремили „терен” за убиство новинара.

Портпарол Апелационог суда Мирјана Пиљић рекла је за Танјуг да је жалба тужилаштва одбијена, поред осталог, јер по налажењу тог суда „не стоје жалбени наводи тужилаштва”.

Тужилаштво је у жалби тврдило да - начин и тежина извршења кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим неправоснажном пресудом као и висина казне указују да им треба одредити притвор због опасности од бекства и због узнемирења јавности, које може утицати на правично вођење кривичног поступка.

Међутим, Апелациони суд је утврдио да је правилно првостепени суд закључио да околности које указују на узнемирење јавности као и на опасност од бекства нису више таквог интензитета да би им био одређен притвор, који је најстрожа законска мера за обезбеђење присуства окривљених.

„Њихово присуство могуће обезбедити следећом законском мером по тежини, а то је мера забране напуштања стана уз електронски надзор”, пренела је Пиљић став Апелационог суда.

Тај суд је у одлуци указао да су окривљени провели у притвору преко три и по године, да се скоро већ две године налазе на мери забране напуштања стана уз електронски надзор - коју нису злоупотребили, као и да се терете да су кривично дело извршили 1999. године.

„По мишљењу Апелационог суда, имајући у виду протек времена, фазу у којем се кривични поступак налази, као и одредбу закона која прописује да не примењује тежа мера ако се иста сврха може постићи блажом мером - правилно је првостепени суд нашао да се продужењем кућног притвора довољно остварује сврха обезбеђења присуства окривљених у поступку односно, да представља довољну гаранцију да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити стан, односно да ће бити доступни суду”, закључио је Апелациони суд.

Пресудом Специјалног суда од 5. априла ове године поред Радоњића и Ромића за убиство Ћурувије осуђени су и тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић на 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак на 20 година затвора.

Оптужени Радомир Марковић у затвору већ служи казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у српском правном систему казне не сабирају, остао је осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.

Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Из пресуде Специјалног суда произлази да је власника и новинара „Дневног телеграфа” Славка Ћурувију 11. априла 1999. године убило НН лице, а да су му осуђени припадници некадашње Државне безбедности за то припремили „терен”.

Наиме, Мирослав Курак који се у оптужници помиње као директни извршилац убиства, он у пресуди није поменут као такав, већ непознато лице (НН) чији идентитет није утврђен.

Из тога произлази да суд сматра да тужилаштво није доказало да је Курак пуцао. На ову пресуду тужилаштво и одбрана имају право жалбе Апелационом суду.


Коментари3
56752
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Живановић певач
Пустите онда и Радета, или да га пошаљемо у Приштину на задатак.
Ilic Momcilo
Meni je interesantno,da je neverovatno brzo posle ubistva Curuvije,otkriveno ko su ubica.Ispada da su nasi DB-ovci bili mala deca,ne starija od 3 godine,pa su sve radili javno,a kao krili su to delo.Neki put pomislim da su ti DB-ovci,namerno hteli da budu uhapseni i da se zna da su oni ubice.Imam obicaj da pamtim ljude nekih struka koje razradjuju i obavestavaju javnost o takvim stvarima,a nisu bezbednjaci,vec nesto drugo.I ucini mi se da se nekad iste osobe ponavljaju u otkrivanju zlocinaca.
dušan
Samo me iteresuje dali će ovi okrivljeni ako se za njihovog života donese pravosnažna oslobađajuća presuda što je teoretski moguće imati pravo da od države traže otštetu ? I ako im se dodeli otšteta od čijeg novca će biti isplaćeni ? Ukoliko se to dogodi smatram da bi onda taj novac trebalo odbiti id plate svim sudijama koji su godinama primali plate a namerno odugovlačili postupak i 'krivo' sudili . Uostalom pristalica sam načela da ko radi , taj i greši ali i da grške plaća onaj ko ih načini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља