четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:22

Срби се плаше робота у операционој сали

Мушкарци чешће прихватају примену нових технологија у медицини него жене
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 16.05.2019. у 22:55
Пе­тер Гол­дсмит представља нове податке из здравственог извештаја (Фото „Штада”)

Од нашег специјалног извештача
Берлин – Чим осете прве симптоме болести, становници Пољске и Србије прво узму „лекове” из кућне радиности: попију чај, посрчу пилећу супу и поједу двопек, па ставе термофор да се загреју. Овакав начин „лечења” посебно је присутан међу старијима од 50 година, и то код 42 одсто житеља Пољске и 37 одсто Срба. С друге стране, 38 одсто Шпанаца иде код лекара чим осети и најмању назнаку болести, док 32 одсто Италијана прво сврати у апотеку да се консултује о терапији. У најновијем „Штадином” извештају, који обухвата резултате истраживања јавног мњења у вези са здрављем у девет европских земаља и јуче је представљен у Берлину, наводи се да се Немци најчешће, после Пољака и Срба, ослањају на лекове из „бакине кујне”, само девет одсто становника Европе користи интернет као извор информација о лечењу, док два одсто људи бира хомеопатију као вид терапије.

Наши људи не верују много ни новим технологијама. Здравствене апликације на мобилним телефонима Срби користе повремено, па је Србија у групи малобројних земаља у којима се то сматра траћењем времена и новца. Ни робот у операционој сали није свима по вољи. Према операцији коју обавља робот, а не хирург са скалпелом, најскептичнији су Срби и Немци, који то тешко могу и да замисле. Кад се све сабере, мушкарци су отворенији за медицинске трендове и нове здравствене технологије од жена.

А ако се суди по оној старој пословици да оптимисти дуже живе, онда ће међу Европљанима Шпанци бити најдуговечнији, јер је анкета показала да управо овај народ гледа на живот „кроз ружичасте наочаре”. Њих 62 одсто верује у бољу будућност здравствене заштите и здравља, а шпански здравствени систем, са регионалним здравственим центрима, и сада се сматра једним од најбољих у свету. Међутим, у свих девет земаља уочен је општи тренд: што су испитаници млађи, то су већи оптимисти. То се посебно односи на становнике Италије, Велике Британије, Русије и Србије, где су оптимисти бројнији од оних који у будућност гледају са песимизмом. Белгијанци, Немци, Пољаци и, пре свих, Французи мање верују у бољу будућност кад је реч о здрављу. Сваки трећи Француз спада у „поприличне песимисте”, што посебно преовладава у руралним областима. Сваки четврти испитаник осећа приличну дозу забринутости, жене чешће него мушкарци. Тако је 22 одсто испитаника забринуто због загађења животне средине или социјалних проблема, три одсто брине због могућег погоршања квалитета здравствене заштите услед дигитализације, а преосталих 23 одсто су скептични да може доћи до значајнијих позитивних промена.

– Већина људи на будућност здравља гледа оптимистички. Многи се и даље ослањају на конвенционалну медицину, али страхују да би друштвени проблеми због дигитализације и нарушено стање животне средине могли да погоршају квалитет здравствене заштите. Морамо се позабавити њиховим забринутошћу и обезбедити им неопходне информације не бисмо ли одагнали њихове страхове кад је реч о будућности. Стога апелујем на све актере у здравственом сектору да помогну у напорима ширења знања о јавном здрављу. Јер „Штадин” здравствени извештај за 2019. такође показује да ограничено медицинско основно знање појачава сумњу у медицину какву познајемо и настављамо да унапређујемо – истакао је Петер Голдсмит, генерални директор компаније „Штада”, у оквиру које послује наш „Хемофарм”.

На питање колико поверења имају у класичну медицину, лекаре и фармацеуте, двоје од троје испитиваних Европљана изјавило је да се и даље ослањају на класичну медицину – мушкарци више од жена. У Шпанији и Великој Британији то важи чак за троје од четворо испитаних. Поред класичне медицине, постоје и друге опције лечења. Тако се петина ослања на алтернативе као што су хомеопатија и акупунктура или на функционалну храну попут пробиотика као додатак класичној медицини. Свака четврта жена склонија је алтернативи, као и сваки шести мушкарац.

Међутим, сваки седми испитивани Европљанин је значајно или потпуно изгубио веру у класичну медицину. Неповерење је нарочито изражено у Србији (23 одсто испитаника, углавном они који имају између 18 и 34 године). Како вратити поверење – чуло се питање на овом стручном скупу. Један од начина свакако је активан рад на подизању здравствене просвећености.

– Колико сам ја упозната са ситуацијом у Србији, највећи проблем је што пацијенти дуго чекају да их лекар прими. Цео здравствени систем требало би реорганизовати – сматра Дијана Опиц, новинарка „Бурде хелт” у Немачкој, са којом смо разговарали.

Осим о лековима, лечењу, операцијама и новим технологијама у медицини, чули смо и доста података о љубомори, мада је приметно да некима није страно ни осећање зависти. Половина испитаника у истраживању чији су резултати представљени у Берлину завидела је другима на здрављу, доброј форми или изгледу тела. Интересантно је да су Срби (32 одсто) и Французи (36 одсто) углавном равнодушни према таквим начинима испољавања сујете, мада ова преокупација опада са годинама.

Анкета међу 18.000 људи

Истраживање „Штаде”, компаније у чијем саставу послује „Хемофарм” у Србији, обављено је у девет земаља: Белгији, Француској, Немачкој, Великој Британији, Италији, Пољској, Русији, Србији и Шпанији. У добијеном здравственом извештају разматрани су одговори 18.000 мушкараца и жена из земаља које имају различите здравствене системе, специфичне инфраструктуре здравствених система, неупоредиве законске захтеве, али се сусрећу са сличним изазовима и тренутно и кад је реч о будућности, као што су демографске промене због све дужег животног века, нових технологија и пораста броја хроничних болести.

Статистика о донирању органа

Закони о донирању органа разликују се од земље до земље. Али, највећа забринутост у вези са донирањем органа је страх људи да ће бити превремено проглашени мртвима, док неки истичу да не желе да криминалци добију њихове органе или изражавају стрепњу у случају донирања због верских разлога. Спремност да се донирају органи већа је у земљама у којима су грађани подразумевани донори органа.

Чак 63 одсто Немаца каже да би били регистровани донори ако би им се тај статус доделио по аутоматизму, а у Великој Британији то тврди чак 75 одсто људи. Али статистика показује да је стварни проценат донора органа у Немачкој 36 одсто, а у Великој Британији 38 одсто. Чак 64 одсто Немаца тренутно нема донорску картицу, а Великој Британији 62 одсто.


Коментари2
02600
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Žuti
Koja budućnost, kada sam sa fakultetom prijavljen na minimalac. Znam koleginicu koja je bila prijavlja sa III stepenom a ima VII i tako 22 godine! O čemu više da se priča u Srbiji! Dođu inspektori uzmu po 100€ popiju kafu i ća!
Vladislav
Ja se plasim doktora politicara,koji su svakodnevno na Pinku i Hepiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља