петак, 19.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:25

Ртањ, ново заштићено природно добро

Планина у облику пирамиде о којој се испредају разне приче, од оне о злату и драгуљима у њеној утроби до светлећих кугли изнад ње, од ове године постаје специјални резерват природе
Аутор: Славица Ступарушићчетвртак, 16.05.2019. у 22:55
Планина позната по чају - и разним легендама (Фото Завод за заштиту природе Србије)

Специфичан рељеф са купастим врхом и врло стрмим падинама, крашке дубоке јаме, као и биљка јединствена у свету, неке су од карактеристика планине Ртањ, за коју кажу да је капија Тимочке Крајине. Ове године проглашена је за Специјални резерват природе „Ртањ” и та вест прати обележавање 71. године рада Завода за заштиту природе Србије.

Поред Специјалног резервата природе „Ртањ”, међу подручјима која ће уживати посебну заштиту нашли су се и споменици природе „Тупижничка леденица” и „Пећински систем Самар”. Проглашењем три нова природна добра заштићеним, Србија тренутно има 461 такво подручје, која се заједно простиру на 673.850 хектара, што чини 7,61 одсто теритoрије наше земље.

Ртањ се налази у источној Србији, у југозападном делу Карпатско-балканског планинског система, a припада општинама Сокобања и Бољевац. Кад се крене ауто-путем ка Нишу, између Ражња и Алексинца треба обратити пажњу на планине с леве стране. Нема грешке – најатрактивније што се види је Ртањ. Тридесетак километара удаљен велики гребен завршава се купом савршеног облика, која распламсава машту. Зато не треба да чуди што баш Ртањ важи за једину српску планину на коју су се спустили ванземаљци, а у планини, која је, по причама, заправо пирамидална грађевина прастарих цивилизација, крије се дворац с благом. Летеће кугле изнад њега већ су постале у причама уобичајена појава. Такав какав је, Ртањ неодољиво привлачи планинаре, траваре, екстрасенсе, научнике…

Од подножја до самог врха Шиљак, на надморској висини од 1.560 метара, треба савладати успон, по тврдњама многих, други по тежини за освајање (после Суве планине) због великих пирамидалних нагиба. Али вреди труда, јер се са врха види надалеко: Копаоник, Јастребац, а када је ведро – и Авала.

На врху Шиљак налази се од 1932. године капела, мали маузолеј који је данас у рушевинама. Прича о злату и драгуљима у утроби планине донела је много невоље овој природној лепотици. Неуморни и неумољиви трагачи за златом у неколико наврата су динамитом разрушили капелу посвећену Светом Ђорђу, коју је свом мужу Јулијусу Минху, бившем власнику рудника на Ртњу, на врху планине подигла супруга Грета. Прича се да је хиљаду рудара доносило камен у знак поштовања према власнику који им је, поред посла, обезбедио и станове, амбуланту, биоскоп, омогућио школовање деце…

Лети су овде годинама долазили берачи биља, пре свега због надалеко чувеног ртањског чаја, за који мештани с поносом истичу да је бољи афродизијак од вијагре. У народу се од давнина користи за лечење бронхитиса, астме, кашља и упале дисајних органа код деце, као и у лечењу старих особа.

Међутим, из Завода за заштиту природе Србије стигла је забрана брања. Зато што је „мушка трава”, која успева само овде, забрињавајуће проређена. Чупали су је нестручно, из корена, тако да се сад мора чувати док се не опорави. Памти се време када се за седам сати убирало и до 100 килограма дугуљастих травки са плавичастим цветовима, али уз помоћ маказа или ножа. Ртањски чај, који још називају и планински чубар, вријесак или латински Satureja montana, вишегодишња је жбунаста биљка, која не само да више нигде не расте, већ не може ни да се гаји.

Списак подручја се наставља

Доношењем Решења о заштити подручја на основу студија заштите које је израдио Завод, од којих је десет подручја прошло јавне расправе, биће знатно повећана територија под заштитом у Србији. Међу овим подручјима су Жељин, Столови, Маљен, Тршић – Троноша, Борачки крш и друга подручја, најављују из Завода.

У току 2018. године урађена је студија заштите природе за ново подручје Предео изузетних одлика „Планина Цер”, студије заштите у оквиру ревизије за четири заштићена подручја: „Увац”, „Овчарско-кабларска клисура”, „Рајац” и „Таковски грм”, док је прелиминарним истраживањима утврђено да постоји основ за заштиту пет подручја, међу којима су и Златар, Кањон реке Црнице, Језеро Ћелије.


Коментари7
23a95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
.. cela Srbija treba da postane zasticeno dobro ... mnogo nam je priroda podarila,nije uopste stedela, a mi se macehinski odnosimo prema njoj ... onaj refren poularne serije ... ,,Bog nam dao al' sve nam je dzaba ..." bas pristaje uz nasu nebrigu i javasluk ...
stefan
raste po svim krecnjackim kamenjarima u brdsko-planinskom regionu istocne Srbije, a najpoznatiji narodni naziv pod kojim se najcesce i prodaje jeste rtanjski caj.
Рус Михаил
Кад мени се укаже прилика, са великим уживањем пијем Ртањски чај.
Петар,Загреб.
То је то мјесто из Тарабићевог пророчанства Сви Србљи под једном шљивом,а Србију можеш обухватити једним погледом. Али ме мучи шта ће бити са Србљима који воле букару и вино Ђе ћу ја јадан?Тамо не расте лоза.
Мр Радомир Шћепановић
Да ли је Ртањ у плану за продају!Цела Србија се продаје, па питам и за Ртањ!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља