недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Отичу нам воде

Аутор: Бранислав Гуланнедеља, 19.05.2019. у 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Процењује се да би Србија, која има око 360 изворишта термалних и термоминералних вода, могла да има бар 300 бањаСрбија има око 360 изворишта термалних и термоминералних вода (температура бањских вода креће се од 14 до 98 степени) и на основу тога могла би да има чак 300 бања (има их 39) и још пет климатских места са здравим ваздухом (Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златибор и Златар). Њихова искоришћеност је тек десет одсто. Али, осим тог природног потенцијала за привлачење туриста, пре свега оних из иностранства, потребно је улагати у изградњу спортско-рекреативних центара. Србија располаже са око 25 рехабилитационих центара у којима трошкове лечења болесника углавном покрива држава.

Дакле, геотермална енергија један је од највећих, али неискоришћених природних ресурса Србије. Потенцијал топлих подземних вода, температуре од 10 па до чак 150 степени Целзијуса. Једнака је сагоревању 200.000 тона нафте годишње. Иако је један од највећих ресурса у Србији, геотермална енергија и њени потенцијали су неискоришћени.

Примери: топлане, које у сезони за енергенте потроше око 350 милиона евра, могле би да преполове трошкове. Велики пројекти покренути су највише у Војводини и Београду. Студија коју је пре неколико година урадио београдски Рударско-геолошки факултет, показује да Србија може да искористи више од 2.000 мегавата топлотне снаге само од воде чија је температура до 20 степени. Уштеда у струји и новцу је огромна. Улагање се врати за годину или две. Влада Војводине је 2011. године са локалним самоуправама покренула конкретне пројекте у Кикинди, Сенти, Темерину... Најважнији посао склопљен је са НИС-ом. Заједничко предузеће, како је тада договорено, ради на коришћењу и термалних вода из 78 бушотина. Од стручњака др Дејана Миленића сазнали смо да би се са геотермалним потенцијалом само у Београду могло грејати чак 20.000 станова. Пре неколико година у Војводини је израђен геотермални атлас са веома прецизним подацима о моћима више од 70 бушотина. Према истраживањима до краја 2013. године утврђено је да је потенцијал геотермалних вода у Војводини пет пута већи од укупне потрошње енергије. Србија је тек у повоју у овој области, али би, због централног положаја на Балкану, могла, заједно са Немачком, да наступа са пројектима у суседним земљама. Све док се то не уради, топле воде отицаће нам у неповрат и грејати рибе.

Неискоришћених термалних извора има у целој Србији. Могу се користити за производњу хране, у стакленицима и пластеницима, који се налазе на више од 5.000 хектара. Термалне изворе понајвише посећује народ који верује у лековитост тих вода, па их користи за очи, кожна, кардиоваскуларна, коштана и разна друга обољења. Извори су најчешће посвећени мушким свецима, и то најпре Светом Сави и Светом Јовану Крститељу. Ту су и веровања у божанску моћ исцељења на тим изворима. Неискоришћена вода отиче, а само у Војводини има 50 локалитета где је могуће геотермалне воде искористити у лековите сврхе и за изградњу бања. Студије показују да, када би Србија искористила само десет одсто геотермалног потенцијала, могла би да замени чак трећину енергије коју потроши за грејање.

У које ће пројекте улагати одлучиваће локалне заједнице, на чијој се територији налазе извори. Резултати истраживања геотермалних ресурса доступни су и инвеститорима. На локалним самоуправама је да одреде модел улагања, да ли ће то бити директне инвестиције, концесије или јавно-приватна партнерства. Геотермални извори могли би да донесу и велику енергетску уштеду замењујући гас или угаљ. Поред топлотне, у току је и израда пројеката за производњу електричне енергије. Јер, веома је много бивших угашених вулкана који су у подземљу и даље врели. Могу давати температуре подземним водама и више од 100 степени.

Дакле, Србија ни приближно не користи ово природно богатство. Наук треба да нам буде суседна Мађарска. Она има 1.300 термалних извора и 197 квалификованих лековитих вода, а њихова искришћеност је 80–90 одсто. Мађари имају велико искуство у коришћењу геотермалних вода за загревање стакленика и пластеника још од 1967. године. Мађарска држава финансирала је бушење земљишта и давала пољопривредним предузећима на експлоатацију бушотине са минималним обавезама према држави.

Члан Научног друштва економиста Србије и публициста

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари2
f61e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... kako lep tekst ... priroda nam je mnogo podarila,nije stedela ...ali ... ,,Bog nam dao al sve nam je dzaba ..." ... nijedna vlast u zadnjih tridesetak godina to i ne razmatra ... valjda ce doci bolji dani ...
starasabla
srbija je bogata zemlja i mineralima i vodom i uopče prirodom. kad če to biti jasno političarima i da prestanu sa investicijama u železare i tešku industriju koja zagača prirodu za nekoliko veka i umesto toga počnu iskorištavanjem svega onoga što priroda ako želite bog dalo ovoj zemlji . zapad ceni prirodu kakva još postoji u Srbiji, jer je sam više nema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља