недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Билатерални односи Србије и Црне Горе пренети на спортски терен

Аутор: Др Драгомир Раденковићсубота, 18.05.2019. у 18:00
(Драган Стојановић)

Немили догађаји на утакмицама финала плеј-офа АБА лиге између Црвене звезде и Будућности, нарочито на трећем сусрету у Подгорици и, у мањој мери, петом у Београду, бацили су сенку на ову значајну спортску манифестацију. Они имају превасходно политичку димензију, чију позадину чини низак ниво билатералних односа између Србије и Црне Горе који последњих година са протоком времена постају све лошији.

Сагледавање спорних питања у српско-црногорским односима показује да је овакво стање у великој мери узроковано позицијама званичне Црне Горе. Она је признала једнострано проглашену независност тзв. Косова, упутила два официра у Кфора, гласала за пријем „Косова” у Интерпол и Унеско итд. Свакако да оваква позиција Црне Горе према Косову и Метохији, једном од најзначајнијих питања за Републику Србију, не погодује позитивном развоју односа између две земље. Међутим, за разлику од релација које Србија има са већим бројем земаља које су такође признале једнострано проглашену независност тзв. Косова, а са којима се унапређују билатерални односи, са Црном Гором таква могућност готово да не постоји, пре свега због неспремности црногорске стране на сарадњу у вези са низом међусобно важних питања.

Ту се, пре свега, мисли на положај српске заједнице у Црној Гори, чији статус није дефинисан, будући да се, с обзиром на њену бројност (28,7 одсто), не може свести на националну мањину (до 15 одсто становништва), а није призната као аутохтон или конститутиван народ. Српски језик, који је у Црној Гори већински, јер га према попису из 2011. говори 42,88 процената становништва (насупрот 36,97 одсто колико се изјаснило да говори црногорски), има статус језика мањинског народа. Угрожено је и ћирилично писмо, које у пракси није равноправно са латиницом, иако то Устав Црне Горе предвиђа. У запошљавању је на снази неформални критеријум националне подобности, тако да је, на пример, у државној управи запослено само око седам процената Срба, у јавним службама их уопште нема, као ни на руководећим местима у просвети, здравству, правосуђу, полицији. У образовним програмима од предшколског до високошколског нивоа елиминисани су садржаји везани за српску књижевност, културу, историју, а из лектире се протерују српски писци. Гасе се српске организације које раде на очувању националног, културног, језичког и верског идентитета, као и српски електронски и штампани медији.

С друге стране, црногорска национална мањина у Србији нема већих проблема. Спорно питање на које указује Национални савет Црногораца као њен легитимни представник односи се на увођење црногорског језика у службену употребу у општини Врбас, с обзиром на то да се у њој, према попису из 2011. године, 17,47 одсто житеља изјаснило да су по националној припадности Црногорци. Тиме је задовољен услов садржан у Закону о службеној употреби језика и писма према којем је потребно да проценат припадника одређене мањине у укупном броју становника на територији локалне самоуправе буде 15 одсто да би језик мањине био у службеној употреби. Општина Врбас, међутим, за сада није донела такву одлуку, позивајући се на чињеницу да се само 0,51 одсто становника изјаснило да им је матерњи језик црногорски.

Кад је реч о вероисповести, у Црној Гори се врше притисци на СПЦ, а даје подршка неканонској Црногорској православној цркви. Тако је у јуну 2016. Црногорско државно тужилаштво на захтев невладине организације „Црногорска православна црква” отпочело испитивање порекла имовине СПЦ уз све израженије претње да би Митрополији Црногорско-приморској СПЦ могла бити одузета имовина. Поред тога најављен је прогон 60 свештеника СПЦ и чланова њихових породица којима није продужен привремени боравак.

Овоме треба додати да је због наводног негирања постојања црногорске државности и црногорског државноправног идентитета забрањен улазак у Црну Гору једном броју српских интелектуалаца, међу којима је и академик Матија Бећковић, да је негативан однос према онима који обележавају годишњицу Подгоричке скупштине којом се 1918 Црна Гора присајединила Србији, уводи се деликт мишљења итд. За разлику од Србије, која би била спремна на увођење институције двојног држављанства, у складу са очекивањима великог броја грађана у две државе, Црна Гора на то не пристаје.

Очигледно, треба тражити путеве и начине да се лоше стање у билатералним односима, које има свој ехо приликом спортских сусрета и манифестација, превазиђе и саобрази дугогодишњим добрим односима између Србије и Црне Горе, српског и црногорског народа. 

Амбасадор у пензији, Српски спољнополитички круг

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари4
cac94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

iz glave
izlaz je u reciprocitetu
Амир Чамџић
Зашто се Срби нису борили против отцепљења Црне Горе 2006 године ( по попису из 2003 године било око 32 одсто Срба у Црној Гори) а борили се против отцепљења БиХ (по попису становништва 32 одсто Срба 1991 године) и у Хрватској (по попису становништва 1991 године 12 одсто ). По своме државно правном статусу 1918 године при уједињењу у Краљевину СХС, Црна Гора је била саставни део Краљевине Србије. Значи пречина је била бранити границе Краљевине Србије (Црна Гора и Македонија).
софи
Неинтересантан поглед. Стоје констатације, али не разумем поруку из последњег пасуса. Зашто би се Србија борила за приближавање? Нађите ми један рационалан разлог!
Boris
Jer su to dva oka u glavi.
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља