среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

За килограма кукуруза 1.200 литара воде

​Тешко је замислити да ће лоше опште стање пољопривреде Србије и не баш ружичаста извесност за ову годину навести све одговорне да се коначно уједине и заједно смисле шта нам ваља чинити за будућност
Аутор: Др Милан Ст. Тошићсубота, 18.05.2019. у 18:00
(Фото Д. Јевремовић)

Примарна (биљна) производња у пољопривреди у великој мери зависи од укупних годишњих количина падавина (киша и снег). Са просеком од око 650 литара по квадратном метру, то је за подручје умереноконтиненталне климе Србије доста добро. Још важнији услов је распоред тих падавина. Било би веома добро ако би две трећине укупних падавина биле у вегетационом периоду. Оба услова (количина и распоред падавина) су различита по годинама. Трећи услов је садржај хумуса у земљишту. Тај услов повезан је у највећој мери са сточарством. Довољан садржај хумуса у земљишту одржава се ако се по хектару располаже нормом од око једног условног грла по хектару. Та међународна јединица подразумева 500 килограма живе мере стоке по хектару. Већина бољих пољопривредних држава Европе има и редовно одржава ту норму. Позитиван утицај хумуса у погледу падавина је двострук, пошто се највећи део падавина брзо упије и дуже одржава у земљишту. Без довољно хумуса знатан део падавина се одлива, а оно што се упије релативно брзо нестане испаравањем.

Од укупно око 3,2 милиона хектара пољопривредног земљишта, северни (без Београда) и јужни део Србије имају подједнако – по око 1,6 милиона. У погледу гајења говеда, као најважније врсте стоке, стање је врло различито. Јужни део има око 600.000, а северни само око 250.000 говеда. У погледу броја крава (Србија без Београда – око 420.000) распон је још већи, пошто јужни део има 3,5 пута већи број (у Војводини само око 92.000).

Као општи закључак треба јасно да се истакне да је јужни део Србије у повољнијем положају. У просеку, тај део годишње добије најмање 50 до 100 литара падавина више за своја земљишта, која истовремено добијају знатно више стајњака ради одржавања количине хумуса на већем нивоу у односу на земљишта северне Србије.

Са сталним повећавањем приноса најважнијих биљних култура (кукуруз, пшеница, соја...) потребе за водом из године у годину су све веће. Те потребе расту и са сталним повећањем температура, поготову у току вегетације. Да ли је познато да је за производњу само једног килограма кукуруза потребно више од 1.200 литара воде? За принос од око осам тона (или 8.000 килограма) по хектару то би било скоро 10 милиона литара воде. Са наведених 650 литара по хектару Србија се некада уклапа у наведене норме само ако је већи део падавина баш у најпотребније време и ако се у земљишту одржава количина хумуса са најмање 15 тона стајњака по хектару годишње (колико се добија од једног условног грла стоке). Северни део Србије је далеко испод те норме.

На додатне количине воде преко наводњавања ратарских култура треба реално све мање рачунати. Са сталним смањењем добијање и коришћење квалитетних вода за наводњавање је све скупље, па то тешко подносе чак и добри приноси шећерне репе, као најинтензивније ратарске културе. Из тог разлога Србија би требало да своје расположиве количине квалитетне и још незагађене воде усмерава само на повртарство и делом на воћарство. Не треба сметнути с ума да ове две групе интензивне биљне производње иначе почивају на високом садржају хумуса, што такође наводи на потребу обавезне равнотеже биљне и сточарске производње.

Тешко је замислити да ће лоше опште стање пољопривреде Србије и не баш ружичаста извесност за ову годину навести све одговорне да се коначно уједине и заједно смисле шта нам ваља чинити за будућност. На списку одговорности прва је наука, да јасно истакне мере и динамику њихове реализације. Одмах иза тога, на власти је да обезбеди не само спровођење, већ и контролу остваривања усвојених мера. Чак и ако се деси да идући месеци ове године поправе тренутно тешко стање са расположивом водом и недозвољено малом количином хумуса у земљишту, тиме неће бити донета права решења за дугорочни развој пољопривреде. Наука може свој део обавеза да обави веома брзо на бази општих сазнања и искустава земаља на које се Србија угледа. За власт се то не може рећи. Одлуке власти морају да се односе на дужи период, од најмање десетак година, и да се овере преко највиших државних органа. То подразумева и да се обезбеде сигурна финансијска средства за реализацију договора. Ако се тако нешто није десило у протеклих тридесетак година тешко је веровати да се може десити данас.

Професор

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари2
94cd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandra
Dodajte u kalkulaciju i podatke koliko jedno stočno grlo potrosi vode za proizvodnju mleka ili mesa, te njen uticaj na porast temperature na globalnom nivou i klimatsku nestabilnost koja čini štetu u vidu suša i poplava. Osim toga, interesantan bi bio podatak da se većina uzgojenog kukuruza koristi za uzgoj životinja - potpuno neekonomični prehrambeni sistem u ekonomskom i ekološkom smislu.
Marija Bruštulin
За килограма кукуруза 1.200 литара воде - Velika sreća da je voda jeftinija od Coca Cole!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља