петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:35
ВЕЛИКИ ПРИТИСАК НА МАЛЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ ХРАНЕ

Фармери траже профит у бадемовом млеку

Више од 95 одсто млека у Америци производи се на мегафармама, које контролишу тржиште, па за породична газдинства више нема посла
Аутор: Ј. А. – И. А.среда, 08.05.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Чак 99 одсто хране на трпезе Американаца долази са мегафарми, које гуше мала пољопривредна газдинства. Забрињавајући податак недавно је објавио научни институт (Sentience Institut) из Сједињених Америчких Држава. Према доступним подацима, у овој земљи 99,9 одсто пилећег меса долази из „фабрика хране”, а свињетине 98,3 процента.

Америка је била поносна на своје добро организоване пољопривреднике. Породичне фарме, неколико пута веће од просечних европ-

ских, биле су ослонац америчког аграра. Али оне приметно нестају у последњој деценији, преноси Екапија.

Развојем агробизниса организују се интензивне продуктивне економије које иду у правцу смањења трошкова производње и повећања добити. Проблеми који се вежу за такве економије јесу мањи избор хране, контролисане цене, неизмерно штетан утицај на рурално становништво.

Пољопривреда Америке већ дуго пати од притиска огромне моћи свега неколико великих и моћних агрокорпорација које контролишу преко 95 одсто производње, прераде и дистрибуције, наводе из непрофитне организације Фарм еид.

Најгоре пролазе породичне фарме за производњу млека, јер потрошња последњих година није сустизала производњу. Прошлогодишње ниске откупне цене донеле су сумрак произвођачима млека широм Америке. Иако је реч о поседима са 200 до 300 крава, пољопривредници су немоћни пред корпорацијама које организују сопствену производњу и држе и по неколико хиљада животиња на једном простору. Ускоро ће више од 95 процената млека бити произведено унутар „грандоманских фарми”, кажу у Фарм еид организацији.

Све ово довело је до драстичног смањења броја пољопривредника. У 2018. години било их је 93 одсто мање у односу на 1980, показују подаци института.

С друге стране, полице супермаркета непрестано су пуне. Овај институт објавио је да 99 одсто хране животињског порекла произведено у мега фармама. Готово да ништа од свињског и пилећег меса на тржишту није узгојено на традиционалним имањима. Када се говори о говеђем месу, слика је нешто боља. На полицама продавница може се пронаћи око 30 одсто говедине произведене на породичним газдинствима.

Пољопривредници и многе непрофитне организације боре се на разне начине како би освестили потрошаче о важности извора хране. Али многи пољопривредници и узгајивачи животиња принуђени су да се са традиционалних делатности окрену другим пословима који им могу донети бољу зараду, а пре свега какву такву перспективу. Пример је производња бадема. Фармери из Калифорније, суочени са свим проблемима, решили су да ће и даље да наставе са производњом млека, али не животињским. Тренутно је бадемово популарније. У последњих неколико година порастао је тренд садње бадема на некадашњим пашњацима и пољима кукуруза у Калифорнији. Према речима Ричарда Вајкота, председника удружења Калифорнијски бадеми, потражња ће континуирано расти и у наредним годинама. Разлог томе је свест потрошача о климатским променама и квалитету нутријената хране.

Потражња за бадемовим млеком је у сталном порасту – седам одсто годишње. Све више Американаца тражи производе од њима познатих произвођача. Такође, траже млеко од бадема, јер је локално произведено, здраво, производња је мање штетна по околину и не доводи се у питање добробит животиња. Производња бадемовог млека један је од примера борбе против мега корпорација с једне и друге стране стола, односно произвођача и потрошача. Америчка пољопривреда под озбиљним је притиском. У тој ситуацији, многи користе сопствена знања и доступне ресурсе како би остали да раде на својим поседима, окрећући се другим, профитабилнијим гранама.


Коментари7
ff6ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бадемово шта?
Све је то лепо и красно. Може се разумети и да потрошачи желе да пију неку другу течност и да произвођачи хоће да им је произведу и да тако зараде. Ипак, та течност, било да је од бадема, соје, кокосовог ораха или неке друге биљке, не може и не би смела да се назива млеком. Тиме се потрошач доводи у заблуду. Такве течности беле боје немају карактеристике и састојке млека. Шта је корисније, о томе ће се ломити копља. Само мора да постоји неки ред и да се јасно зна шта је шта.
Milos Matovic
Bogu hvala da krene to i kod nas, zdravo je...
Snežana
I ja se borim protiv megakorporacija na mikro način: kupujem na pijaci od direktnih proizvođača sa sela.
Nemanja
Sve dok megakorporacije ne posade bademe
Opacic
Svaka ko je ziveo u Americi zna da se hrana i ukus nemogu uporediti sa osnovnom hranom u Srbiji cak ni ono sto se tamo smatra kvalitetnim a o cenama da ne govorim nprimer kilogram kvalitetnije Govedine kod mene u teksasu je preko 3000 dinara
razlike
Opacic@ U Americi , od kvaliteta hrane, raznog ukusa i razliciti cena /tesko da izaberes, ali / mozes apsolutno sve da nadjes, samo je pitanje koliko si spreman da platis. A kvalitet mesa je neuporedivo bolji, narocito u Teksas-u , nego kod nas u Srbiji, gde ako nemas svog mesara mozes i da se otrujes, a pritom cene nisu zanemarljive za nasa primanja.
Препоручујем 2
InfoSek
Naravno, kao sto ti je i satnica 3000 dinara.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља