понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.05.2019. у 20:00 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Недостижни Крим

Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски (Фото EPA-EFE/Tatyana Zenkovich)

Новоизабрани председник Украјине Володимир Зеленски власник је луксузне виле у једном од најпознатијих летовалишта на Криму, објавили су ових дана поједини руски медији склони сензационализму. Наводно, супруга Зеленског, Елена, купила је то здање 2013. године од олигарха Александра Бурјака.

Оваква информација у другачијим условима вероватно не би привукла посебну пажњу, али све се променило након недавних председничких избора на којима су житељи друге по величини европске државе огромном већином гласова одлучили да „краљу чоколаде” и дотадашњем „првом међу њима” Петру Порошенку виде леђа, а своју будућност ставе у руке једног глумца – Зеленског.

Упркос очекивањима међународне јавности, један од горућих украјинских проблема, онај везан за руско преузимање суверенитета над Кримом, као да је у овој еуфорији – склоњен у страну. Судбина црноморског полуострва је помињана далеко мање од судбине Донбаса, који такође покушава да стекне посебан статус у оквирима украјинске државе.

Иван Апаршин, саветник Зеленског за питања безбедности и одбране, има своје тумачење: „У овом тренутку не видим могућност да Донбас или Крим вратимо војним путем. Не бих то никоме ни саветовао. Губици би били катастрофални. Штавише, они који нас сада подржавају у новим околностима би нам вероватно окренули леђа. Морамо да тражимо другачије методе. Када је реч о Донбасу, прихватљиво решење би могло бити достигнуто у наредних пет година. Крим ће чекати много дуже.”

Овакав однос јасно казује да тим који предводи Зеленски нема намеру да настави „тврду” политику Порошенка, већ да је спреман на другу игру, с много више такта, а мање ината. Настојања одлазећег председника да односе с Русијом сведе на минимум показала су се неуспешним.

Порошенково стратешко приклањање Сједињеним Америчким Државама, и то у тренутку форсираног потискивања Русије из Европе, за циљ је имало отварање Украјини неких нових врата ка Западу, обезбеђење финансијске и безбедносне подршке, инвестиција… Ипак, била је то погрешна рачуница. На Зеленском је сада да покуша да ствари доведе колико-толико у ред и он је јасно поручио: „Спреман сам за преговоре.” Као њихову централну тему означио је сређивање ситуације у Донбасу. Крим је остављен за боља времена. Нескривене сумње у политичко искуство које још од кандидатуре прате Зеленског тешко да ће у тим настојањима бити од пресудне важности. Он не делује сам, има пуну подршку једног од најмоћнијих украјинских олигарха и бившег губернатора Дњепропетровске области – Игора Коломојског. Већи проблем, и њему и онима који га прате, биће то како спречити утицаје из Вашингтона, где више воде бригу о продаји наоружања земљи на ивици економске катастрофе, а мање о судбини њених 45 милиона житеља.

Којим путем би ствари могле да крену видеће се већ при првом сучељавању Зеленског с председником Русије Владимиром Путином: „Надам се да ће предстојећи сусрет у оквирима Нормандијске четворке (Украјина, Русија, Немачка, Француска) показати спремност обе стране на деескалацију”, изјавио је Украјинац.

Тешко је веровати у то да је промена у Кијеву изненадила Москву. Једнако је тешко веровати да у Кремљу немају већ спреман одговор на сваку евентуалну акцију Зеленског или његовог покровитеља Коломојског. Пре ће бити да у том смислу очекују на први корак Вашингтона. Најављена склоност новог председника ка сређивању односа с Русијом, а поготово „спуштању лопте” у вези с променом статуса Крима, Америци свакако није по вољи. Вашингтон на Црно море и даље гледа као на поље свог деловања. Свака евентуална промена у том смислу била би схваћена као – пораз.

Коментари9
cc83e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко Срб Козаковић
На жалост стварност је тмурна. Кроз целу повест Украјина је била разапета између неке две силе које су је цепале, отимале,.. оспоравале. Након уздизања Московије на истоку, која је мутирала у Росију - узјахавши тако туђе име и славу - главни врази Украјине постају Пољска, као стари враг, и *Постмосковија. На жалост, још једна константа прати украјинсу повест - принуђеност да бира савезника међу непријатељима.. Сваки тај избор ју је скупо коштао - онај о приближавању Росији ће ипак бити најпогубнији на крају. Дакле, неоспоран је и допринос самих Украјинаца својој несрећи. На жалост, прилике на тим странама, пре свега повесне, нису познате овдашњој јавности, што се веома злоупотребљава у пропагандне сврхе, подмећу се мантре, мустре, острашћене и пристрасне интерпретације,.. безброј гласних лажи али и безумно и олако пристајање на њих (из разлога додворништва према Росији што је сада нова мода). Такве "поуке" се сасвим тенденциозно лепе уз сваки коментар, што видимо ниже. Срећно Украјино!
stanimir
Nema plina ,nema nafte , u Rusiju ne žele izvoziti ništa ,Evropa iz Ukrajine ne želi ništa uvoziti. Postali su sirotinja zbog svojih odluka. Ne može čovjek da se ne zapita: Mrze li oni Ruse ili sami sebe ? Zgodni su za paralelu sa Srbima . I mi smo neke odlike donosili iz čiste mržnje prema sebi i najbližima.
Branislav
kako su nedavno duhovito zaključili sami Ukrajinci: takmičili se za predsednika Ukrajinac za koga govore da je Jevrej i Jevrej za koga govore da je Ukrajinac. Mnogi ne znaju da je i treći kandidat na izborima, Julija Timošenko, po dedi Jevrejka (Avram Kapelman) a preuzela je babino prezime. Da stvar bude zanimljivija, slična je priča i sa donedavno jakim Jacenjukom a zapršku svakoj tamošnjoj političkoj čorbi daje oligarh Kolomojskij, kome kao Jevreju ni malo nije smetalo da formira dobrovoljačke bataljone pod nacističkim insignijama. Ponekad se čovek zapita da li se radi o Kijevu ili Tel Avivu?
boris banja luka
Zbogom Potrošenko, niko neće plakati za tobom.
Beogradjanin Schwabenländle
" гледа као на поље свог деловања ", рекао бих ,можда мало слаба реченица новинара. Вашингтон гледа на Црно море по узору на Монроа, то је једноставно њихово двориште, такорећи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља