петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51

Све­тла ве­ле­гра­да при­ма­мљи­ва за југ Ср­би­је

Аген­ци­ја за при­вред­не ре­ги­стре об­ја­ви­ла ма­пу под­сти­ца­ја ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја
Аутор: Маријана Авакумовићнедеља, 05.05.2019. у 15:18
Сврљиг на дну листе (Фото А. Васиљевић)

Ни сед­ми­ца нa ло­тоу не би за­др­жа­ла ста­нов­ни­ка Свр­љи­га да оста­не да жи­ви у овом ме­сту, у ко­ме је про­сек при­ма­ња нај­ни­жи у Ср­би­ји. Ра­ди­је би би­рао Ниш или Бе­о­град. Маг­нет­на при­влач­ност све­тла ве­ле­гра­да ома­ђи­ја­ла је и ста­нов­ни­ке Ба­ча, у ко­ме се, баш као и у Свр­љи­гу, из го­ди­не у го­ди­ну сма­њу­је број ста­нов­ни­ка, а про­сеч­на за­ра­да од 38.263 ди­на­ра је ду­пло ни­жа не­го у Бе­о­гра­ду и 30 од­сто ма­ња не­го што је про­шле го­ди­не из­но­си­ла у Но­вом Са­ду.

Крв­на сли­ка Свр­љи­га из­гле­да ова­ко: од 12.811 ста­нов­ни­ка про­шле го­ди­не је би­ло за­по­сле­но 2.487. На би­роу ра­да их је че­ка­ло 1.473, углав­ном ква­ли­фи­ко­ва­них рад­ни­ка или са сред­њом струч­ном спре­мом, што је 400 љу­ди ма­ње не­го прет­хо­де три го­ди­не. Ка­да је реч о струк­ту­ри при­вре­де осно­ва­но је 114 пред­у­зе­ћа, што је пет ви­ше не­го 2017. го­ди­не, као и 353 пред­у­зет­нич­ке рад­ње, од­но­сно де­сет ви­ше не­го прет­ход­не го­ди­не.

На под­сти­ца­ње за­по­шља­ва­ња про­шле го­ди­не у овој оп­шти­ни ју­го­и­сточ­не Ср­би­је по­тро­ше­но је 37,2 ми­ли­о­на ди­на­ра, што је око 50 од­сто ма­ње не­го 2015, али је 30 ви­ше не­го 2017. На под­сти­ца­ње по­љо­при­вре­де по­тро­ше­но је 24,7 ми­ли­о­на ди­на­ра, што је шест ми­ли­о­на ви­ше не­го 2017, али је 38 ми­ли­о­на ма­ње не­го 2016. За са­о­бра­ћај­ну ин­фра­струк­ту­ру и здрав­ство ни­је би­ло па­ра.

Ком­плет­на сли­ка ове и свих дру­гих оп­шти­на, обла­сти и ре­ги­о­на Ср­би­је, ви­дљи­ва је на ма­пи ре­ги­стра ме­ра и под­сти­ца­ја ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја. У овом во­ди­чу, ко­ји је про­шле не­де­ље об­ја­ви­ла Аген­ци­ја за при­вред­не ре­ги­стре при­ка­за­ни су збир­ни по­да­ци о под­сти­ца­ји­ма ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја за 25 ин­сти­ту­ци­ја као и дру­ги по­да­ци, ре­ле­вант­ни за ре­ги­о­нал­ни раз­вој, за че­ти­ри про­те­кле го­ди­не.

Ми­ло­рад Фи­ли­по­вић, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, сма­тра да је до­бро што је др­жа­ва на­пра­ви­ла ова­ко пре­глед­ну ма­пу ко­ја пру­жа до­ста по­да­та­ка о ре­ги­о­ни­ма и оп­шти­на­ма Ср­би­је.

– Ка­да се по­гле­да ма­па раз­ви­је­но­сти по оп­шти­на­ма уоча­ва се да су нај­ма­ње раз­ви­је­на под­руч­ја упра­во у при­гра­нич­ним де­ло­ви­ма ис­точ­не, ју­жне и за­пад­не Ср­би­је. То су под­руч­ја са из­ра­зи­то еми­гра­ци­о­ним трен­до­ви­ма, где је нај­ве­ћи при­род­ни од­лив ста­нов­ни­штва – на­во­ди Фи­ли­по­вић за „По­ли­ти­ку”.

Осим отва­ра­ња но­вих по­го­на и рад­них ме­ста, да би се за­у­ста­вио од­лив ста­нов­ни­штва, ка­ко ка­же, по­треб­на је и еко­ном­ска и со­ци­јал­на ин­фра­струк­ту­ра ба­рем при­бли­жна ни­воу раз­ви­је­но­сти као у нај­ра­зви­је­ни­јим оп­шти­на­ма.

– У су­прот­ном има­ће­мо и да­ље си­ту­а­ци­ју да нам по бро­ју ста­нов­ни­ка ра­сту са­мо Бе­о­град, Но­ви Сад, Но­ви Па­зар и још не­ко­ли­ко атрак­тив­них оп­шти­на као што су Су­бо­ти­ца и Ин­ђи­ја – сма­тра про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та.

Са дру­ге стра­не, ка­ко ис­ти­че наш са­го­вор­ник, ако се по­гле­да та­бе­ла са укуп­ним под­сти­ца­ји­ма ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја пре­ма на­ме­на­ма ви­ди се да се ве­о­ма ма­ло са ни­воа ре­пу­бли­ке ула­же у ка­дров­ске и људ­ске ре­сур­се, а то је оно што не­раз­ви­је­ни­ма нај­ви­ше не­до­ста­је. Ма­ло се, ка­ко при­ме­ћу­је, ула­же у про­стор­но пла­ни­ра­ње, еко­ло­шку ин­фра­струк­ту­ру, ко­му­нал­ну ин­фра­струк­ту­ру, здрав­ство...

Бе­о­град­ски ре­ги­он је про­шле го­ди­не до­био 23,5 ми­ли­јар­ди ди­на­ра под­сти­ца­ја, што је око ми­ли­јар­ду ди­на­ра ви­ше не­го 2017. Нај­ви­ше за на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ки раз­вој и то ви­ше од де­сет ми­ли­јар­ди ди­на­ра. По­том сле­де под­сти­ца­ји за из­воз са 4,2 ми­ли­јар­де ди­на­ра и под­сти­ца­ње про­из­вод­ње 3,2 ми­ли­јар­де ди­на­ра. За­шти­та жи­вот­не сре­ди­не до­би­ла је око че­ти­ри ми­ли­јар­де ди­на­ра, а про­стор­но пла­ни­ра­ње, из­град­ња и ја­ча­ње ин­сти­ту­ци­ја, са­о­бра­ћај­на ин­фра­струк­ту­ра су из­о­ста­вље­ни. Нај­ви­ше нов­ца за под­сти­ца­је Бе­о­град­ски ре­ги­он је до­био 2016. – 24,5 ми­ли­јар­ди ди­на­ра.

Ре­ги­он Вој­во­ди­не је про­шле го­ди­не рас­по­ла­гао са 26,2 ми­ли­јар­де ди­на­ра под­сти­ца­ја, што је нај­ви­ше до са­да. У овом ре­ги­о­ну нај­ви­ше су суб­вен­ци­о­ни­са­ни по­љо­при­вре­да, са­о­бра­ћај­на ин­фра­струк­ту­ра и за­по­шља­ва­ње, али је ула­га­но и у све оста­ле обла­сти па и у здрав­ство, жи­вот­ну сре­ди­ну, ја­ча­ње ин­сти­ту­ци­ја.

 Док је у ре­ги­он ју­жне и ис­точ­не Ср­би­је оти­шло 11,8 ми­ли­јар­ди ди­на­ра под­сти­ца­ја, што је око 17 ми­ли­јар­ди ди­на­ра ма­ње не­го 2015. Нај­ви­ше је по­тро­ше­но на под­сти­ца­ње за­по­шља­ва­ња, из­во­за и про­из­вод­ње, док су обра­зо­ва­ње, кул­ту­ра, со­ци­јал­на за­шти­та и из­град­ња ин­сти­ту­ци­ја оста­ли без ди­на­ра, што прет­ход­них го­ди­на ни­је био слу­чај.

И ре­ги­он Шу­ма­ди­је и за­пад­не Ср­би­је про­шле го­ди­не је до­био знат­но ма­ње нов­ца не­го пре че­ти­ри го­ди­не, од­но­сно при­па­ло му је 19,8 ми­ли­јар­ди ди­на­ра што је де­сет ми­ли­јар­ди ма­ње не­го 2015. Убе­дљи­во нај­ви­ше нов­ца оти­шло је на под­сти­ца­ње про­из­вод­ње – 8,9 ми­ли­јар­ди ди­на­ра, док за со­ци­јал­ну за­шти­ту и из­град­њу ин­сти­ту­ци­ја ни­је би­ло па­ра.

– Чи­ње­ни­ца је да су ре­ги­о­нал­не раз­ли­ке у ни­во­и­ма раз­ви­је­но­сти у Ср­би­ји ве­ли­ке и рас­ту­ће. По­на­вља се до­ми­на­ци­ја две обла­сти у це­лој зе­мљи – Бе­о­град­ског ре­ги­о­на и нај­ве­ћег де­ла Вој­во­ди­не, прем­да се мо­ра има­ти у ви­ду да су де­ло­ви Вој­во­ди­не ка­те­го­ри­са­ни у дру­гу и тре­ћу ка­те­го­ри­ју раз­ви­је­но­сти. На при­мер у 2017. 51,4 од­сто свих ин­ве­сти­ци­ја у Ср­би­ји ре­а­ли­зо­ва­но је у Бе­о­град­ском ре­ги­о­ну, а 26,9 од­сто у ре­ги­о­ну Вој­во­ди­не. Да­кле ви­ше од три че­твр­ти­не свих ин­ве­сти­ци­ја ре­а­ли­зо­ва­но је на де­лу те­ри­то­ри­је ко­ји за­хва­та са­мо 28 од­сто це­ле Ср­би­је, али ту жи­ви 51 од­сто свих ста­нов­ни­ка и ства­ра се 67 од­сто БДП-а зе­мље – на­во­ди Фи­ли­по­вић.


Коментари4
8ca91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ne krecite Beograd
Resenje je u de-Beogradizaciji.
Jugoistocno od raja
Beogradjani i ovi iz Vojvodine jedva cekaju kada ce uci u Evropu. Njihovi sunarodnici s juga jedva cekaju kad ce uci u Beograd i Vojvodinu, bar sto se zivotnog standarda tice.
srpski seljaci s juga i metro
Poruka, jugu Srbije: ako ikako mozete ne dolazite u Beograd, sve dok nam Francuzi ne sagrade metro!
dušan
Francuzi su nam posle I svetskog rata postavili istočne i južne granice . Ako sad posle 100 godina još nešto duguju... ?
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља