Ни седмица нa лотоу не би задржала становника Сврљига да остане да живи у овом месту, у коме је просек примања најнижи у Србији. Радије би бирао Ниш или Београд. Магнетна привлачност светла велеграда омађијала је и становнике Бача, у коме се, баш као и у Сврљигу, из године у годину смањује број становника, а просечна зарада од 38.263 динара је дупло нижа него у Београду и 30 одсто мања него што је прошле године износила у Новом Саду.
Крвна слика Сврљига изгледа овако: од 12.811 становника прошле године је било запослено 2.487. На бироу рада их је чекало 1.473, углавном квалификованих радника или са средњом стручном спремом, што је 400 људи мање него претходе три године. Када је реч о структури привреде основано је 114 предузећа, што је пет више него 2017. године, као и 353 предузетничке радње, односно десет више него претходне године.
На подстицање запошљавања прошле године у овој општини југоисточне Србије потрошено је 37,2 милиона динара, што је око 50 одсто мање него 2015, али је 30 више него 2017. На подстицање пољопривреде потрошено је 24,7 милиона динара, што је шест милиона више него 2017, али је 38 милиона мање него 2016. За саобраћајну инфраструктуру и здравство није било пара.
Комплетна слика ове и свих других општина, области и региона Србије, видљива је на мапи регистра мера и подстицаја регионалног развоја. У овом водичу, који је прошле недеље објавила Агенција за привредне регистре приказани су збирни подаци о подстицајима регионалног развоја за 25 институција као и други подаци, релевантни за регионални развој, за четири протекле године.
Милорад Филиповић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је добро што је држава направила овако прегледну мапу која пружа доста података о регионима и општинама Србије.
– Када се погледа мапа развијености по општинама уочава се да су најмање развијена подручја управо у приграничним деловима источне, јужне и западне Србије. То су подручја са изразито емиграционим трендовима, где је највећи природни одлив становништва – наводи Филиповић за „Политику”.
Осим отварања нових погона и радних места, да би се зауставио одлив становништва, како каже, потребна је и економска и социјална инфраструктура барем приближна нивоу развијености као у најразвијенијим општинама.
– У супротном имаћемо и даље ситуацију да нам по броју становника расту само Београд, Нови Сад, Нови Пазар и још неколико атрактивних општина као што су Суботица и Инђија – сматра професор Економског факултета.
Са друге стране, како истиче наш саговорник, ако се погледа табела са укупним подстицајима регионалног развоја према наменама види се да се веома мало са нивоа републике улаже у кадровске и људске ресурсе, а то је оно што неразвијенима највише недостаје. Мало се, како примећује, улаже у просторно планирање, еколошку инфраструктуру, комуналну инфраструктуру, здравство...
Београдски регион је прошле године добио 23,5 милијарди динара подстицаја, што је око милијарду динара више него 2017. Највише за научно-истраживачки развој и то више од десет милијарди динара. Потом следе подстицаји за извоз са 4,2 милијарде динара и подстицање производње 3,2 милијарде динара. Заштита животне средине добила је око четири милијарде динара, а просторно планирање, изградња и јачање институција, саобраћајна инфраструктура су изостављени. Највише новца за подстицаје Београдски регион је добио 2016. – 24,5 милијарди динара.
Регион Војводине је прошле године располагао са 26,2 милијарде динара подстицаја, што је највише до сада. У овом региону највише су субвенционисани пољопривреда, саобраћајна инфраструктура и запошљавање, али је улагано и у све остале области па и у здравство, животну средину, јачање институција.
Док је у регион јужне и источне Србије отишло 11,8 милијарди динара подстицаја, што је око 17 милијарди динара мање него 2015. Највише је потрошено на подстицање запошљавања, извоза и производње, док су образовање, култура, социјална заштита и изградња институција остали без динара, што претходних година није био случај.
И регион Шумадије и западне Србије прошле године је добио знатно мање новца него пре четири године, односно припало му је 19,8 милијарди динара што је десет милијарди мање него 2015. Убедљиво највише новца отишло је на подстицање производње – 8,9 милијарди динара, док за социјалну заштиту и изградњу институција није било пара.
– Чињеница је да су регионалне разлике у нивоима развијености у Србији велике и растуће. Понавља се доминација две области у целој земљи – Београдског региона и највећег дела Војводине, премда се мора имати у виду да су делови Војводине категорисани у другу и трећу категорију развијености. На пример у 2017. 51,4 одсто свих инвестиција у Србији реализовано је у Београдском региону, а 26,9 одсто у региону Војводине. Дакле више од три четвртине свих инвестиција реализовано је на делу територије који захвата само 28 одсто целе Србије, али ту живи 51 одсто свих становника и ствара се 67 одсто БДП-а земље – наводи Филиповић.
