Светска банка ће у јуну направити пресек стања шта је урађено на побољшању привредног амбијента и од те оцене зависиће ранг Србије на Дуинг бизнис листи за 2020. Очекује се да Србија забележи напредак и скочи са 48. позиције, која јој тренутно припада.
Наша земља је на Дуинг бизнис листи 2019. пала за пет места у односу на претходну годину, када је између 190 земаља по лакоћи отпочињања пословања била на 43. позицији. Светска банка је Србији признала само једну спроведену реформу. Реч је о издавању грађевинских дозвола. Остале реформе остале су испод радара, јер се каснило са усвајањем прописа.
Шта је урађено од протеклог оцењивања?
Измењен је Закон о привредним друштвима, у делу унапређења заштите права мањинских чланова акционара. Али, будући да су промене прописа ступиле на снагу тек 1. октобра прошле године, оне ће управо бити значајне за вредновање које следују у јуну када Светска банка буде оцењивала ефекте примене прописа. Србија се тренутно у тој области налази на 83. месту, јер је имала пад од седам места.
Такође, промењен је Закон о стечају крајем прошле године и он треба да допринесе побољшању наше земље у категорији ефикасног решавања банкротства предузећа. У категорији стечаја наша земља је назадовала за једно место и доспела на 49. позицију.
Употреба печата укинута је од 1. октобра 2018. што би ове године требало да се одрази на бољи пласман у категорији покретања бизниса, где смо пали са 32. на 40. место.
– Основан је кол-центар и отворена је мејл адреса на коју грађани могу да пријаве да ли је и од којих институција тражен печат. Министарство привреде је издало неколико упутстава којима се ближе регулише забрана употребе печата – наводе у Министарству грађевинства Зоране Михајловић, која је иначе и председница радне групе за унапређење позиције наше земље на Дуинг бизнис листи.
Од новембра прошле године примењује се и електронска регистрација привредних друштава, што би такође требало да помогне у отпочињању бизниса и погура нашу земљу на листи Светске банке.
Усвојени су, крајем прошле године, и Закон о пореском поступку и пореској администрацији, Закон о порезу на имовину и Закон о накнадама за коришћење јавних добара, који би додатно требало да побољшају позицију наше земље у области плаћања пореза, али и да елиминишу парафискалне намете и непотребне накнаде. Осим тога скраћени су рокови за повраћај ПДВ-а.
Дакле, неколико кључних реформи почело је да се примењује у другој половини године, а Светска банка ефекте примене прописа оцењује до јуна.
– У области издавања грађевинских дозвола, променили смо Закон о планирању и изградњи како би се ефикасније поступало и побољшала процедура издавања грађевинских дозвола, а радимо и на побољшању ЦЕОП софтвера. У области добијања прикључка за електричну енергију усвојене су измене и допуне Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом и све цене које наплаћује „ЕПС дистрибуција“ објављене су и јавно доступне – наводе у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и подсећају да је пре четири године Србија била на дну листе то јест на 186. позицији када је реч о добијању дозволе за градњу. У међувремену уведена је електронска дозвола, која се добија „једним кликом”.
У министарству наводе да је започета реформа катастра, која је у току, али у којој је већ направљен велики помак. Уведен је е-Шалтер и обједињено шест процедура у једну. Грађани и привреда могу да заврше све код јавног бележника у значајно краћим роковима уместо ранијег одласка на шест различитих шалтера.
– Наредни корак је укључивање судова и поједностављивање пореских пријава, а верујемо да ће се ови помаци одразити и на листама конкурентности – кажу у Министарству грађевинарства.
Без обзира на то да ли ова листа реално осликава услове пословања у датом тренутку, она је једна врста путоказа страним инвеститорима, када одлучују у коју државу ће улагати свој новац. Путем ње се информишу каква је пословна клима, колико лако могу да отпочну бизнис и колико је пословање оптерећено административним процедурама.