субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД ПОДВИГА ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Обарање Ф-16 – пад сокола у Ждраловац (ФОТО)

Како је 2. маја 1999. године судбина спојила ракеташа Тиосава Јанковића, данас команданта 250. ракетне бригаде ВС, и пилота Дејвида Голдфејна, садашњег команданта Ваздухопловних снага САД
Аутор: Милан Галовићчетвртак, 02.05.2019. у 20:26
Мапа обарања америчког Ф-16 2. маја 1999. године (из књиге „Пад ноћног сокола” Славише Голубовића)

Тај ратни догађај је подједнако важан као и обарање „невидљивог” авиона Ф-117А, али се о њему готово и не говори. У години када обележавамо две деценије од агресије НАТО-а навршава се 20 година и од подвига тадашње Војске Југославије – обарања америчког авиона Ф-16 код Накучана 2. маја 1999. године.

Овај авион оборили су припадници Трећег ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздушне одбране (ПВО), исте јединице која је претходно оборила Ф-117А. Руковалац гађања био је мајор Бошко Дотлић, који је био на челу тима од још 11 старешина и војника. Дејствовали су ракетним системом „нева”, са положаја у рејону сремског села Карловчић у 2.08 часова те ноћи, а авион је погођен на висини од око 6.000 метара, у тренутку док се налазио 11 километара од положаја ракеташа.

Податке о овом случају прикупио је Славиша Голубовић, у време агресије НАТО-а капетан прве класе на дужности командира батерије за вођење ракета управо у Трећем ракетном дивизиону, којим је командовао Золтан Дани. Голубовић, данас пуковник у Министарству одбране, учесник је и сведок свих тих збивања.


Полетање авиона Ф-16 из базе Авијано у Италији (Фото ЕПА/Стрингер)

Да би сачувао истину, поред честих фантастичних теорија о обарањима авиона које се могу чути у јавности, понекад и различитих интерпретација тих догађаја од самих актера, објавио је књигу „Пад ноћног сокола” у издању Медија центра „Одбрана”. При томе је користио изразито документарни приступ, са потписаним изјавама саговорника, бивших сабораца, и фотографијама, од којих је многе лично снимио током рата.

– Обарање Ф-117А је догађај коме посебну тежину даје чињеница да је реч о авиону који је представљан као радарски „невидљив”, то је једини авион тог типа који је оборен у ратовима које су водиле САД и један од најзначајнијих догађаја у новијој српској војној историји. С друге стране, обарање Ф-16 било је опасније по нас јер је тај авион био део групе летелица које су се појавиле управо са задатком да униште наш дивизион – објашњава пуковник Голубовић.


Славиша Голубовић (Фото В. Жугић)

Био је 40. дан рата. Ракеташи су били прилично исцрпљени сталним премештањем по Срему, често кроз блато, под сталном претњом и ударима противрадарских ракета. Али и одлучни да бране земљу.

– Дивизион који је нанео озбиљан губитак непријатељу, ометао га у извршењу задатка, а притом одолевао сталним нападима, представљао је озбиљан проблем за НАТО. Од неколико група авиона планираних за дејство у ноћи између 1. и 2. маја, део њихових снага је издвојен на правцу вероватног распореда дивизиона, с циљем да га пронађе и уништи – каже Голубовић.


Авион Ф-16 са радарским мамцем (Илустрација Немања Ђаковић)

Из базе Авијано у Италији полетела је група од четири авиона Ф-16, позната и под називом „борбени соко”, у ловачко-бомбардерској варијанти, наоружана ласерски вођеним бомбама и ракетама ваздух-ваздух. Авиони су били опремљени и радарским мамцима, које авион вуче на каблу за собом и који својим сигналом збуњују ПВО скрећући пажњу на мамац уместо на авион. Групу је предводио потпуковник Дејвид Голдфејн, командант сквадрона чији је позивни знак био „Хамер 34”. Авион је на себи имао ознаку 555 („Трипл никл”), што је означавало сквадрон којем је припадао.

Амерички авиони по уласку у ваздушни простор Србије крећу у лов на ракеташе. У једном тренутку из групе се издваја авион којим управља Голдфејн, вероватно с намером да испровоцира реаговање ПВО и откривање положаја ракеташа.


Руковалац гађања Бошко Дотлић, Драган Матић, у средини кабине, и Тиосав Јанковић у првом плану (Фото С. Голубовић)

Храбром и трезвеном одлуком руковаоца гађања мајора Дотлића, послуга „неве” захвата циљ и лансира ракету „Наталија”, која је, као и све остале, добила име по женама или девојкама војника. Почиње акција чије се трајање мери секундама.

На радару се превише јасно види циљ, због чега потпоручник Тиосав Јанковић, официр за вођење ракета, претпостављајући да је реч о мамцу, ракете усмерава на знатно мањи одраз. Лансиране су две ракете, али послуга има контролу над само једном, која убрзо погађа циљ. Искључују радар, неколико секунди касније чују се две удаљене експлозије противрадарских ракета.


Олупина авиона којим је пилотирао Дејвид Голдфејн (Фото ЕПА/ЕПА фото/СТР)

Авион Ф-16 нагло је губио висину, остављајући траг дима за собом, крећући се према БиХ. Изнад шабачког села Варна претворио се у ватрену куглу. Пилот се у последњем моменту, на веома малој висини, катапултирао и падобраном се спустио у околину села Синошевић. Авион је пао у Марјановиће, заселак села Накучани, у шуму звану Ждраловац.

Активности авијације НАТО-а над овим подручјем су прекинуте и почела је акција спасавања пилота. Око два сата касније стигли су хеликоптери у ниском лету. Сведоци кажу да су се појавили изнад кровова кућа јер су видели лица специјалаца.


Део послуге која је оборила амерички Ф-16 (Фото С. Голубовић)

Дошло је чак и до размене ватре са локалним становништвом, при чему, срећом, није било повређених. Око 4.40 часова пронашли су Голдфејна и пребацили га у Тузлу, а одатле у Авијано.

Где су данас сви поменути? Пилот обореног Ф-16 је генерал, и то на дужности команданта Ваздухопловних снага САД. Золтан Дани је неколико година после рата пензионисан и отворио је пекару.

Бошко Дотлић је пуковник у пензији, никада се није експонирао због заслуга у обарању овог авиона. Тиосав Јанковић, који је као млади официр приликом обарања Голдфејна донео правилну одлуку при навођењу ракета, сада је бригадни генерал и командант славне 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства Војске Србије.


Коментари32
6766e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

артиљерац
@ Beogradjanin Schwabenlandle Поштовани,ја сам ваздухопловни инжењер већ 34 године(од 1985).Пре тога сам,наравно,студирао,а пре студија сам се ваздухопловством бавио у виду хобија,.Мада тако,хобистички,имам преко 300 КЊИГА о ваздухопловству.И многе књиге кажу 22 В-2 су направљена. Али,и да не верујем књигама,мој друг из разреда ОШ Алекса Шантић(сада Рибникар) је 1981 дипломирао на Машинском факултету БУ,и 1982 отишао у САД.Запослио се у Northropu.Е.он ми је 2010(дошао је у Бгд да сахрани мајку)потврдио,направљена су 22 авиона В-2 Spirit.За пад Spirit of Misouri не може да потврди,јер он не ради у USAF него у Northropu(отишао је у пензију 2017).Али је и он начуо да се то десило.
Beogradjanin Schwabenländle
Господине, познато је да сте саобраћајни инг или како сад пишете ваздухопловни. Познавао сам једног саобраћајног инжињера Жику Петровића и његову сестру Мирјану, били смо пријатељи, нажалост сестра Мирјана је умрла, Жика је убијен, један наш рођак који је становао у близини је случајно наишао 15-так минута касније, велика трагедија. И ја сам се у младости " бавио " авијацијом и поморством за које ми је Инг. Борис Прикрил отворио очи. Чак ми је и матурски рад ( били смо експериметални разред у нашој гимназији у Хрватској, могли смо да бирамо предмет) био из физике Ракете и реактивни мотори. Још увек пратим разне публикације, имао сам срећу да због посла упознам многе авионе,чак и један Галакси, и лет са Конкордом. Постојао је један наш човек код Дагласа који је био шеф за стајне трапове. На свим изворима ћете наћи број произведених бомбардера Б-2 , 21. Од тога је било пет који су узети из прве серије пробних и после преправке преузети . УСА је знала да Србија има ракете до 5000 мет.
Препоручујем 2
артиљерац
@ Slobodan lekic Код Спачве је пао В-2 погођен од стране српске ПВО, Spirit of Misouri.Произведена су 22(ДВАДЕСЕТ и ДВА) ,не 21 В-2.Један је, како ви лепо кажете,пао на Гуаму,на узлетању.Има на YT.Фали им Spirit of Misouri.Ја сам од 1972 претплаћен на Flight International,изузетно озбиљан енглески часопис о ваздухопловству.E,Flight je 2001 потврдио обарање В-2. А зашто Амери лажу?Па то је "најсавршенији" бомбардер на свету,наевидљив нечујан,а кошта онолико.Како да признају пореским обвезницима САД да то није тачно.Е зато лажу.
Beogradjanin Schwabenländle
Произведено је 21 бомбардера B-2, од тога 2 апарата B-2 Block 30, који су употребљени за бомбардовање Југославије. 509 Bomb Wing су извршили 32 напада на Југославију, погодили Кинеску амбасаду, избацили 500 комада JDAM-s, бомби. Један B-2 је уништен због немара , корозија на једном инструменту, на писти војне базе Anderson Air Force Base, на острву Гуам.
Препоручујем 0
Joe
Da smo se mi pitali Nato bi bio pobeđen. Nema veze pobedićemo ga na Kosovu, sviđalo se to nekome ili ne... Kad ih udarimo biće to nokaut, al ne tehnički na poene već patos za vek vekova - amin.
vladimir
Све честитке за одбрану земље 1999. г. од злочиначке НАТО алијансе . Нисам сигуран зашто се крију успеси наше војске .Можда да не наљутио Ујка Сема . Ево скептицима бројки . Наша војска оборила или уништила непријатељских авиона и хеликоптера како у ваздуху тако оних на Тузланском аеродрому и Албанској бази , комада 60 ,а било је и оних који су тешко оштећени слетели су , али нису били више употребљиви . Страдало је непријатељских НАТО специјалаца равно 400 војника . Највише је погинуло Енглеских , Америчких и Немачких специјалаца и маринаца који су се хеликоптерима хтели пребацити у нашу позадину .Оборено је или погођено 270 беспилотних летилица и навођених ракета . Мало ли је за тако малу државу са скромним ресурсима према злочиначкој НАТО сили сто пута надмоћнијој . Због тога неки србомрзачки коментари нису вредни помена . Наравно постоје податци за сваки авион и хеликоптер. Лично сам видео три оборена авиона и један хеликоптер са енглеским специјалцима њих 40 сви погинули .
Raca Milosavljevic
... hvala Bogu ima komentatora koji to posteno vide ... sve cestitke za veliko majstorstvo sa skromnom tehnikom ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља