понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Новинари и роботи

Аутор: Александар Апостоловскичетвртак, 02.05.2019. у 19:57
(Фото Драган Стојановић)

Ако ће алгоритамски савршена бића управљати авионима, оперисати на отвореном срцу и бринути о безбедности нуклеарних електрана, чик да видим ту вештачки интелигентну скаламерију која пише за новине Купиш робота, запослиш га и живих од његове плате. То ће бити одговор српског радног човека на страх од глобалне роботизације радних места. Робот ринта без паузе и не треба му за топли оброк, јер ради на батерије, а не на паризер. Не треба му новац за превоз, јер вештачки интелигентан створ не иде кући. Ко може да замисли најновији производ вештачке интелигенције како пакује кофере и иде на море у Паралију аутобусом, преко туристичке агенције? Дакле, коначно ће наш радник живети као човек! Водиће свог потчињеног робота и на Првомајски уранак. Први ће јести роштиљ, други ће бити укључен на пуњач. Ако Србе није уништила природна интелигенција, неће ваљда вештачка? Иако истакнути светски интелектуалци предвиђају сценарио судњег дана, у вртоглавом успону модерних технологија, ми смо спокојни. Новинари и политичари нарочито. Свесни су да ће време учинити своје, док овамо стигне. Наиме, пут ће бити исувише дуг и вештачка интелигенција ће заглупети.

Али, корпорацијски свет који је ствара, почиње да страхује и дрхти пред непознатим чудовиштем. Тако је крајем прошле године, у Силицијумској долини, одржана конференција „Робобизнис” где су разматрана бројна етичка и безбедносна питања због развоја вештачке интелигенције. Не само да расте забринутост због тога што ће машине потпуно заменити људе у ресторанима, пољопривреди и фабрикама, јер је већ креирана платформа која компанијама омогућава да управљају створовима за само четири хиљаде долара, што се већ користи у антидиверзионим јединицама у службама за ванредне ситуације, већ су се творци новог света преплашили због могућности да се масовно штанцовање вештачки интелигентних трудбеника претвори у хорор. На скали од један до десет, научници десетком оцењују забринутост због могућих последица, па је одељење на америчком универзитету Санта Клара саставило етички кодекс за компанију попут Гуглове лабораторије за тајне пројекте, познатије као Икс. Изгледа да муљају нешто с пуцањем, јер је шеф етичког одељења изразио страх због оружја заснованог на вештачком мозгу.

Паметњаковићи из мегакорпорација који желе још веће профите и још понеки рат, не схватају да уместо генијалних машина, стварају нову врсту компјутерских Франкенштајна. Уселиће се, као осми путници у људе и појешће их. То може бити крајњи исход терминаторске будућности. Вештачка интелигенција која шаље програмере на биро рада, програмира саму себе и коначно, уништава своје творце.

Зашто нисам забринут? Ако ће алгоритамски савршена бића управљати авионима, бродовима и аутомобилима, оперисати на отвореном срцу и бринути о безбедности нуклеарних електрана, освајати првенства света у шаху и постати масовна радна снага у фабрикама и на пољима, чик да видим ту вештачки интелигентну скаламерију која пише за новине. Није проблем убацити у његов софтвер све моје текстове које ће он меморисати како би провалио мој стил, потом и ставове, а затим алуминијумским шапама почети да типка по тастатури. Некакво писаније би свакако произвео, али како је реч о вишој, надљудској интелигенцији, робот би, бављењем новинарством, демантовао своју супериорност. Наиме, ко са зрном соли у мозгу, још ради овај посао? Односно, пише за новине. Како је такав људски примерак по логици ствари изгубљен случај, чак и да се створи његов виртуелни двојник који, још уз то, има сертификат и упутство за употребу да је геније, брзо би сагорео.

У свету није тако. Велике светске новинске куће и агенције почеле су да ангажују та машинска пискарала, углавном за вести из спорта, финансија и праћење изборних резултата.

Међутим и поред тога што су нахрањени огромном количином података, још није склопљено такво новинарско надбиће које ће произвести смислен чланак. Мада се увелико ради на томе, како читаоци не би провалили да ли га је писала машина, или несрећник од крви, меса и никотина. Програмери ће имати још један озбиљан проблем у региону, јер у низу информација којима треба нахранити роботизованог писца, потребно је разоткрити све јавне и тајне везе и савезе између наизглед супротстављених политичара, провалити њихове принципијелне или интересне коалиције, а потом дешифровати њихову склоност да се држе речи као пијан плота. И, коначно, у све то треба уденути токове крупног капитала, тајних служби, утицај странаца и менталитет бирачког тела. А како, бар за сада, шклопоције са амбицијом да постану новинари немају емоције, које значајно утичу на ток, идеју и поруку текстова, мораће да укључе гугл-мапу, још један производ вештачких вијуга, која ће им метализираним гласом поручити да беже одавде.

Такав исход ме, за сада, неће утешити, јер рекох већ, намеравао сам да купим робота и ангажујем га да пише уместо мене. Он би ринтао, а ја бих подизао и трошио плату. Тако бих извео мали револуционарни преврат. Врхунац капиталистичке корпоративне моћи, као коначну замену радника за машине, претворио бих у тиху победу Марксове идеје. Што би значило, сваком према потребама: роботу ринтање, а мени паре. Јер, ако је идеја да се роботизује читав живот, шта ће се догодити са људима? Они морају да једу и да гласају за некога, а политичари свакако неће дозволити само једно – да их било каква интелигенција, па макар она била и вештачка, смени с власти или им укине професију. Изгледа да је оно мало пребогатог света из Силицијумске долине ангажовало лоше програмере, па не чуди зашто је ЦК КП Кине апсолутни лидер у развоју вештачких мозгова.

Овај текст, узгред, није писао робот, мада ми је правио друштво. Андроид, познатији као паметни телефон, не раздваја се од мене.


Коментари2
847a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana
Uvod u transhumanizam.
Lillah
Hvala Bogu da neko pomene ovaj pojam.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља