петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Туризам с погледом на медведа

У шумовитим дубинама и кањонима обитава око 60 медведа који су под заштитом
Аутор: Бранко Пејовићсубота, 27.04.2019. у 16:00
(Фото Национални парк Тара)

Планина Тара – Пролеће на Тари, најшумовитијем нашем простору где обитава најбројнија медвеђа популација код нас, период је када овде креће (и до јесени траје) „медвед туризам”. Тако се најкраће може назвати посматрање медведа на хранилишту, доступно туристима у Националном парку „Тара”. И то у пратњи водича, организовано и безбедно, с оближње чеке у тишини док се медвед гости на својој трпези.

Ретка атракција је то за љубитеље ненарушене природе, дивљачи која се слободно креће и шумских предела који кавезе не признају. Користе ову погодност и професионални фотографи, са чеке је могуће снимити медведа у природном станишту. Током прошле године странци су углавном посматрали меде на Тари, с њима и понеки домаћи знатижељник.

Али, није увек сигурно да ће медвед на хранилиште доћи баш онда када туристи желе. Углавном долази, знају и када чувари природе (ренџери), али некад и омане, ваљда људе осети. Но, и то је ризик који прихватају они што дају 50 евра (у динарској противвредности) да би ретку зверку изблиза видели и фотографисали.

– Туристи су могли да виде медведа, али дешавало се понекад да неће да се појави, мада се по свему очекује. Рецимо, приликом посете америчког амбасадора Скота Националном парку „Тара”, кад смо госту приредили такво посматрање, медвед се ипак није појавио. Ни на првом туристичком посматрању овог пролећа нисмо видели медведа на хранилишту, али било га је потом. Природа је непредвидива, није ово зоолошки врт – каже за наш лист Иван Илић, руководилац Службе чувара природе у ЈП „Национални парк Тара”.

Знају овде да се у Словенији посматрање медведа траје годинама, а промовише га и Светска организација за природу (WWF). Зашто то не би било и код нас, запитали су се пре три године на Тари, у чијим шумовитим дубинама и кањонима обитава око 60 јединки медведа, који су под заштитом („заштићен ко медвед на Тари”), сателитским праћењем кретања, прихрањивањем, настојањима да се очува.

– Кад туриста пожели да посматра медведа на хранилишту, ми резервишемо термин и онда мале групе, до пет људи (јер већи број меду узнемирава), с водичима у нашим возилима, водимо на хранилишта. Два су на Тари искључиво за медведе: Горушица у близини Митровца и Рачанска Шљивовица код Калуђерских бара. Углавном су то вечерњи термини, у сумрак када се све смири и медвед долази где му је изнета храна. Долазак туриста на чеку је око пет поподне, а некад ту проведу три-четири сата. У миру и тишини, да медвед не побегне. Чеке имају прозоре, прилагођене су за фотографисање. На хранилишта свраћају и мечке с младунцима, које се склањају чим се јачи медвед појави – описује нам Илић и додаје да је све ово безбедно за посетиоце, али помиње и једну догодовштину:

– Једном на хранилишту у Рачанској Шљивовици, док су туристи увече били мало гласнији код чеке, медвед је стао насред пута и они нису смели од њега да прођу ка возилу. Тек кад су наши чувари природе запуцали из службеног пиштоља у ваздух, медвед се склонио у шуму па је повратак био могућ.

На непрегледној Тари, где обитава 80 одсто српских медведа, управо се ради истраживање ових крупних животиња у сарадњи националног парка с београдским Биолошким факултетом, Природњачким музејом и Светском организацијом за природу. Помоћу ДНК анализе длаке и другог, бројност се прецизније утврђује. Већ смо писали о пројекту сателитског праћења медвеђег кретања стављањем огрлица појединим примерцима.

А медвед, како у својој књизи „Медвед Милисав и другари” написа бивши шеф Службе чувара природе на Тари Миодраг Петровић, није безазлен, али он реагује само кад је угрожен и кад штити младе. На човека неће сам да насрне. Наравно, опрез није наодмет, а зналци кажу да при кретању кроз шуму треба бити гласан да медвед чује и оде.


Коментари1
c92c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радован Калабић
Као обожавалац животиња, стајем на страну међеда. Могло би се рећи да је ово медијска злоупотреба. Зашто у наслову не стоји ,,Међед са погледом на туризам"???? Ипак су они угрожени, нису криви за то што раде... А и сви знате ону стару, медо брундо не понашај се лудо.... Добардан радован поштовање....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља