четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:29

Раднице из Србије прихватају послове које њихове колегинице у Хрватској одбијају

петак, 26.04.2019. у 13:01
(Фото Пиксабеј)

„Када сам чула да ће овог лета довести Српкиње да раде као собарице, дала сам отказ. То је била кап која ми је прелила чашу. Нема то, не дај Боже, везе са националношћу, ратом, нису те жене ништа криве. Али оне ће радити за исту плату, а још ће им обезбедити и смештај. Када можеш њима да платиш смештај значи да можеш и нама да повећаш плату. Па више ће те оне коштати него ми које живимо овде. Ма нећу више да радим из принципа, нећеш ме више правити будалом”, љутити је рекла за Слободну Далмацију бивша радница једног луксузнијег сплитског хотела која је желела остати анонимна.

Чим је чула да у хотел, у ком је неколико сезона радила као собарица, стиже увозна радна снага, пукао јој је филм. Проливала је тамо, каже, из месеца у месец крв, сузе и зној за 4 хиљаде куна са укљученим путним трошковима, без липе стимулације независно од повећаног обима посла. Евентуално би зарадила коју куну више захваљујући раду празником, али то је био безначајан допринос месечном приходу. Једино што је расло био је, прича, број свакодневних радних задатака јер је собарица било премало.

„Па како очекују да ће задржати жене!? Не желе их запослити за стално, а камоли им подићи плату, него и даље траже јефтину радну снагу. И још кукају како нема радника. Чуј, сезонке из Србије!? Ма отићи ће им и оне када искусе лето у њиховом хотелу. И онда још кукамо како нема радника, како сви одоше у Немачку”, преноси Јутарњи лист речи ове Сплићанке коју је „невоља натерала на летње црнчење за 4.000 куна на далматинској хит дестинацији”.

О томе како су изгледали њихови радни дани у хотелу посведочила је и њена бивша колегиница и суграђанка која је радила исти сезонски посао. Издржала је, каже, неколико месеци, а онда је због здравствених разлога одлучила да каже „доста”.

„Жене су свакодневно долазиле, неке бих видела само једне недеље и више се не би појавиле. Тај посао раде младе девојке, махом студенткиње или ми, жене средњих година, без сталног посла. И онда дођемо тамо и изгубимо вољу да икада више радимо тај посао. Нисам тип који одустаје, али на крају сам и ја морала да дигнем руке од свега”, прича ова бивша радница и присећа се дана када је безуспешно трчала по сплитском хотелу знајући унапред да је изгубила битку са временом. Јер посла је било превише, а минута никада довољно.

„Соба се чисти 20 минута, некада пет минута мање или више у зависности од стања у каквом смо је затекле. А у тих 20 минута мора се проћи све – од усисавања, промене постељине, комплетног чишћења, полирања купатила, одвајања смећа, прања чаша, провере балкона... Захтевало се чак и да слажемо одећу коју су гости разбацали по поду. Постанеш робот, само вртиш слике, ова соба, она соба. И трчиш нон-стоп”.

Додаје да су најгоре пролазиле нове раднице.

„Првих седам дана се заправо учи са неком сталном собарицом и након тога вам одмах дају самостално да чистите. Дневно је то било углавном 14, некад 16 или 18 соба пошто је често знало доћи до изненадних боловања па би остале раднице добијале и њихов део посла. Наравно за исту плату. Боловања нису била исценирана него су жене једноставно биле преморене. Добиле би упалу мишића, имале проблема са кичмим и слично. Видела сам свашта, исцрпљене жене, укочене жене јер су знојаве радиле под клумом. Једна је имала хроничну упалу рамена, ишла је на терапију шест месеци. И изгубила је 12-13 килограма”.

Највише ју је изненадила, признаје, штедња на крпама.

„Чисти се искиданим, старим крпама или поцепаним комадима дотрајалих чаршафа, али смете их узети само неколико. Строго се чувају, никад их доста. Како је њима немогуће покупити воду у купатилу за полирање смо након прања користиле прљаве пешкире гостију које смо мењале чистим”.

И то није било све.

„Надзорница је стално ишла за нама и наравно у контроли би увек нешто нашла. Видела би прашину у ормарима, тачкице на стаклу, нешто што због недостатка времена једноставно нисмо стигле да урадимо. А колико се тек времена, од тих 20 минута губило на распремање додатних лежајева јер су нам често гости биле породице. То је значило распремање и извлачење тешких кревета за децу или чишћење купаоница у којима су гости на располагању имали и каду и туш кабину. И све за исту минутажу. Често би се дешавало да се заглави лифт па бисмо са постељином и прекривачима трчале са спрата на спрат. Била је то тешка физикалија, не поновило се”, завршава причу ова жена која каже да сада за исту плату у трговини ради неупоредиво лакши посао.


Коментари21
8f1aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Šta se to dešava sa našim svetom? Kuda idi, kuda srlja? Pre odluke o odlasku na rintačenje, neka se informišu ne samo o poslu, nego i o onome što nije posao. Tužna je ovo priča i vrlo mi je žao da se to dešava.
Дринко Кончаревић
Ствар је проста и једноставна. Хрвати су добили државу а изгубили економију, дакле опет су изгубили државу. Давање отказа је чин признања бесмислености разбијања Југославије. Тако су хтели, мислећи да знају шта је то држава. Немају они појма о држави.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Дринко Кончаревић. пишете " изгубили економију " ? Како су то изгубили економију ? БИП Србије са све Арапи и Кинези 41.5 милијарди $, у Хрватској 64.5 милијарди, само од туризма су узели 7 милијарди $. Распитајте се мало пре писања.
Препоручујем 15
Beogradjanin Schwabenländle
Данас собарице раде по плану који добију, ако се добро проучи план види се то чишћење и прање и није баш чишћење и прање, то је више дизање прашине. Познат ми је тај посао, веома тежак и стално под контролом. А ако се собарица замери хотелској дами боље да мења посао. А ко жели да ради овде или онде је његова/њена ствар.
MagdaGebels
ma nisu ludi da se odiru od posla cetiri mjeseca...a onda se po pravilu hotel zatvara...tako je i u cg, mjestani po pravilu ne rade usluzne djelatnosti...ljepse je izlezavati se na plazi...a i kosta manje zivaca...
Леон Давидович
Понижење за Србе који иду на рад у Хрватску? Такви су били и у доба Југославије, масовно су одлазили на рад у Хрватску ,( нарочито из неразвијених делова БиХ) а онда на почезку деведесетих у прогонство, а имовина и све што су стицали остало.Газде у Хрватској могу задовољно да се смеју најезди нове радне снаге.
Анка
Господине Леон, иако сте објаснили као малом дјетету, сигурна сам да Бан, као и већина Хрвата, ништа не разумије. То су последице дугорочног испирања мозга, све се заснива на националној бази, и нема мјеста за рационално размишљање. Вама шаљем пуно поздрава и велико поштовање!
Препоручујем 18
Леон Давидович
@ Ante Ban Заправо Бан сваку поруку погрешно разуме. Понижење је у принципу да човек нема посла у својој земљи и да мора ићи да га тражи у другу државу, а пре свега у државу где су се догодила толика стреашна дела и где је мржња код многих, наравно не код свиј и данас и те како присутна. Људи са факултетима немају посла и одлазе у Хрватску да у време туристичке сезоне раде као конобари, собарице и сличне послове. И зар је то успех. То је понижење. И што се онда газде и не би смејале новим робовима ?(Иначе за Бана, што се тиче Хравата ја са њима никада нисам имао нити какве личне проблеме нити личне сукобе, напротив некада сам имао бројну пословну сарадњу са њима и бројне познанике и добре пријатеље , дакле лични односи су једно, а нешто друго је када гледам на историју политику итд)
Препоручујем 25
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља