четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

У Србији око 130.000 самохраних родитеља

среда, 24.04.2019. у 13:13
(Фото А. Васиљевић)

У Србији има око 130.000 самохраних родитеља, којима је помоћ државе и друштва у усклађивању рада и родитељства најпотребнија, речено је данас на конференцији „Рад и родитељство”.

Постизање баланса између каријере и родитељства један је од циљева Стратегије подстицаја рађања и један од важних фактора који утичу на доношење одлуке о проширењу породице, поручила је министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

Наводећи да је 2016. године, када је формиран њен кабинет, број новорођених беба био најмањи од када се ради статистика, а да је Србија у 2017. годину ушли са пола милиона мање становника у односу на 2001. године, Ђукић Дејановић је истакла да држава мора да ради на популационој политици како би се такав тренд преокренуо.

Министарка је подсетила на резултате истраживања о ускладивању рада и родитељства у Србији, које је показало да запослени и послодавци нису довољно информисани о законским могућностима.

„Закон о раду је коректан и омогућава да запослени користи клизно радно време, рад од куће, могућност избора смене, тако да посао не трпи. Резултати су показали и да би око 80 одсто запослених при избору послодавца дао предност оном ко би омогућио флексибилно радно време”, рекла је Ђукић Дејановић, јавља Танјуг.

Она је истакла и да 26 одсто послодаваца не запошљава ниједну од рањивих група жена – особе са инвалидитетом, самохране мајке или мајке Ромкиње, што их ставља у још неповољнији положај.

Министарка је навела и да би јединице локалне самоуправе могле да дају свој допринос и обезбеде самохраним родитељима организовано одвођење деце у школу, коришћење разних сервиса.

„Брига о самохраним родитељима ствара задовољне и продуктивне раднике, који бележе најбоље резултате у процесу рада, што може донети профит и бољи имиџ за послодавце. Када родитељи, зарађујући за себе, брину и о заради за своје дете, имају највећи степен одговорности према послу”, рекла је Ђукић Дејановић и подсетила да је са Привредном комором Србије успостављена додела признања „Пријатељ породице” компанијама које уз добре пословне резултате брину и о породици.

Леонета Пајер из Делегације Европске уније у Србији рекла је да су самохране мајке једна од најрањивијих група у друштву, истичући да су социјална инклузија и солидарност међу најважнијим вредностима ЕУ и да морају бити приоритет.

Подсетивши да је Европски парламент пре 20 дана усвојио Директиву о усклађивању рада и родитељства, која предвиђа минималне стандарде у свим земљама ЕУ како би се побољшао положај запослених родитеља, Пајер је рекла да се нада да ће нека од тих решења бити имплементирана и у Стратегију социјалне заштите у Србији 2019-2025.

„Надамо се да ће та стратегија бити ускоро усвојена и да ће се у 2019. године ЕУ и Србија договорити о акционом плану за отварање Поглавља 19, који укључује социјалну политику и запошљавање”, истакла је Пајер.

Она је навела да је ЕУ највећи донатор у Србији у области социјалне инклузије рањивих група и да је у последњих 20 година уложила 250 милиона евра.

Директорка Фондације Ана и Владе Дивац, организатора конференције, Ана Кошел каже да је фондација веома посвећена економском оснаживању жена, будући да је за решавање било ког социјалног проблема предуслов социјално оснаживање.

Додала је да је Фондација покренула много пројеката који се тичу побољшања положаја жена и младих, те да је од 2009. године подржала више од 60 жена предузетника да покрену или прошире свој посао.

Кошел каже да је фондација врло задовољна што је Делегација ЕУ у Србији препознала значај креирања бољих услова на тржишту рада за жене, посебно мајке које саме брину о деци, жене из руралних подручја и жене које имају децу са инвалидитетом.


Коментари0
81319
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља