уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:07

Попушта ли америчка пажња на Балкану

Вашингтон неће потпуно препустити палицу Европи на западном Балкану, упркос најновијем покушају Берлина и Париза да буду главни медијатори
Аутор: Јелена Церовинапонедељак, 22.04.2019. у 21:00
Београд (Фото А. Васиљевић) / Вашингтон (Фото EPA/Erik S. Lesser) / Приштина (Фото Бета)

Европска унија данас води главну реч у региону западног Балкана, а САД су тиме врло задовољне, тврди Јоханес Хан, оцењујући да је таква ситуација „нека врста повратка у нормалност”. Лидерска позиција Вашингтона у овом региону је, каже високи комесар за проширење ЕУ, била последица НАТО интервенције. Он је тако описао „промену ситуације”, односно промену односа снага у овом подручју, коментаришући констатацију „Вашингтон поста” да они који живе и раде на западном Балкану страхују да би повлачење САД из лидерске позиције дестабилизовало регион.

Да ли заиста може да се говори о америчком повлачењу из балканске, а пре свега косовске приче? Колико крајем прошле године, сви су говорили нешто потпуно супротно. Наиме, главна тема на Западу, али и и у региону, била је све видљивија немоћ ЕУ да утиче на косовске Албанце и све отвореније америчко уплитање у решавање косовског питања. У Београду се врло често говорило о промени америчког става, односно напуштању тврде позиције да нема промене граница на Балкану. Сам министар спољних послова Ивица Дачић је у више наврата истицао да Србија мора да искористи тај тренутак.

Арбитар у односима ЕУ–Русија

„Види се да је Америка заинтересована да учествује, али заједно с Русијом. Свима се жури, без Америке се не може ништа решити”, објашњавао је прошлог месеца шеф дипломатије. Заменик помоћника америчког државног секретара Метју Палмер, поручивао је да САД покушавају да Београду и Приштини дају простора да постигну „најбољи могући споразум”, нешто што је „фер, трајно, нешто што може да се прода и у Србији и на Косову”.

Прошлог четвртка је, међутим, амерички амбасадор Кајл Скот рекао да би „свеобухватно решење косовског питања требало да укључи међусобно признање”, и нагласио да то пише и у писму које је председник Доналд Трамп упутио председнику Србије Александру Вучићу крајем прошле године. „Даље све зависи од вас”, закључио је Скот.

Као потврда Ханових речи о преузимању палице од Вашингтона, ових дана су се у улози главних медијатора између Београда и Приштине, али и као кључни играчи на западном Балкану, наметнули Берлин и Париз. Такозвани берлински самит, који су Ангела Меркел и Емануел Макрон заказали за наредни понедељак, у Београду буди много страхова. „Тамо нас не чека ништа добро. Једино очекујем почетак захтева за нови формат, где би циљ требало да буде признање независности а да Србија не добије ништа”, рекао је Вучић.

Известилац за Србију Дејвид Мекалистер је то увио у много софистициранију обланду оценивши да ће састанак у Берлину бити „допринос наставку разговора и подршка добром и напорном раду”. Објаснио је и да овај сусрет не може бити замена за активности Европске службе за спољне послове и високе представнице Федерике Могерини, која ће наставити да посредује у дијалогу Београда и Приштине.

То је, међутим, у супротности с оним што очекује Приштина. Рамуш Харадинај је пре неколико месеци поручио да нема нормализације односа с Београдом без учешћа САД јер Федерика Могерини „то не може да учини, уз њено посредовање се све погоршало”. Премијер привремених приштински институција је и формално, у децембру прошле године, одбио да прихвати захтев ЕУ да Приштина укине таксе.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић и политиколог Јелена Вукоичић сагласни су да се може говорити о смањеној пажњи Америке када је реч о западном Балкану јер Вашингтон има широм света много важније приоритете. Ханова изјава, како каже Миливојевић за „Политику”, говори у прилог тези да је овај простор ипак у надлежности Европе и, пре свега, од интереса за стабилност и безбедност Европе.

„Питање Балкана је пре свега европско питање. То што је Хан о томе причао током боравка у Америци говори у прилог тезе да је о томе тамо разговарано с највишим америчким званичницима. То, међутим, не значи да ће Америка тек тако препустити своју доминацију у Европи. Сигурно неће дозволити да изгуби своје позиције које имају у источној Европи, пре свега Пољској, Румунији, Грчкој и неће дозволити да Европа изађе из те стратешке западне коалиције, јер је врло важна и за промоцију америчких интереса”, објашњава Миливојевић.

Напомиње и да објективне околности спречавају Америку да доминира на начин како је то раније било, јер је сада на другу страну вуку глобални односи на релацији Пацифик–Кина–Русија. Како каже, САД просто немају више снаге да воде ратове на више фронтова и да се исцрпљују око Балкана. „Али ће задржати механизам тамо где је доминантна, а то је НАТО механизам. И оно где је Америка најубедљивија, а то је висока технологија као и оно где може да диктира ситуацију, а то је економија. Задржаће и право да буде арбитар у односима ЕУ–Русија. Такође, она задржава право да интервенише у сваком тренутку. Дакле, оно што је у њеном стратешком интересу неће препустити до краја, а оно што није, препустиће Европи”, оцењује Миливојевић.

Ко вуче конце

Главни разлог америчког повлачења с Балкана је, како истиче Јелена Вукоичић за наш лист, отварање све више жаришта у свету која су им приоритет. „Њихова глобална моћ, иако су још најмоћнија светска сила, ипак слаби у односу на оно што су били након пада Берлинског зида или пре десет година. Због тога долази генерално до њиховог мањег ангажмана на наеуралгичним, геостратешким тачкама које им нису од прворазредне важности. Важнија им је свакако Сирија или Јужна Америке него читав западни Балкан”, сматра наша саговорница.

Кад је ЕУ у питању, оно што Француска и Немачка покушавају, а није у вези са западним Балканом, јесте да некако учврсте Европску унију као једну идеју и као један ентитет и да се наметну као некакав тандем који би ухватио дизгине у своје руке. „Већ више од десет година ЕУ пролази кроз сопствене кризе и она је много слабија него што је била раније. То је кренуло с економском па с безбедносном кризом која је константа због сталне претње тероризмом, па се надовезала мигрантска криза која и даље траје, па озбиљна демографска криза. Избори крајем маја за Европски парламент ће у великој мери показати куда иде Европа. Један добар резултат популистичких странака ће је водити даље у правцу дезинтеграције коју либералне струје, које већ деценијама владају Бриселом, желе да спрече по сваку цену”, објашњава Јелена Вукоичић.

Додаје да се ЕУ, која треба да буде некакав стуб између Београда и Приштине, показала као потпуно неспособна да води тај дијалог. „Он је толико пута прекидан, Албанци раде све што им падне на памет тако да се поставља питање ко ту има главну улогу, ко ту вуче конце, која је улога Брисела. Свакако, ЕУ нема интерес да западни Балкан не буде нестабилан, али је велико питање колика је њена моћ с обзиром на њене сопствене проблеме и наравно на утицај Америке који, колико год да је мањи него раније, ипак је велики на Албанце на Косову, али у Хрватској, БиХ, Црној Гори”, оцењује Вукоичићева, која није оптимиста да ЕУ може озбиљније да се ангажује или да може стабилизовати прилике уколико дође до неке дестабилизације јер не могу да реше ни своје проблеме.


Коментари20
1d407
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар,Загреб.
Од тобожњег самита у Берлину не треба ништа очекивати осим јаког притиска јер постојећа гарнитура ЕУ не жели оставити неријешен предмет у ладици Након тога идућих годину дана док се не дефинирају нове политике ЕУ бити ће опасно вријеме. Зашто? Тзв.Косово са средњим чиновничким кадром дипломације САД(предмет сваког могућег лобирања од стране Албанаца)може бити непредвидљиво у својим потезима. Уопште не сумњам да су они повезани интересом и да они креирају америчку политику на Косову.
hajduk Veljko
Amerika preko Balkana moze da destabilizuje Evropu za par nedelja.Nato je bombardovao Srbiju da bi to podrucje posle napustio.Glupost.Pa zar nisu lideri sa Kosova zvanicno izjavili da njihovu spoljnu politiku vodi Amerika.Ko je naterao Evropu da uvede sankcije Rusiji?I da li Evropa te sankcije sprovodi,i zasto?
Dusan
Istine radi, Evropa je trazila intervenciju Nato-a protiv Srbije, narocito Italija u strahu od najezde izbeglica sa Kosova . Nema potrebe mesati Ameriku svuda, jer da nas mrze bombardovali bi nas 1991.godine , a ne osam godina kasnije.
Препоручујем 4
Tatjana Branković
Mislim da bi morali više pažnje da posvetite proveri onoga što pišete, pored niza gramatičkih grešaka u tekstovima, sad i ovo, citiram: Свакако, ЕУ нема интерес да западни Балкан не буде нестабилан, али је велико питање колика је њена моћ с обзиром на њене сопствене проблеме и наравно на утицај Америке.... Valjda EU nema interes da zapadni balkan bude nestabilan ili je suprotno, iz ovog napisanog nije mi jasno, da li ukinuti prvu negaciju ili onu drugu jer u tom slučaju dobijamo dve različite formulacije, pa šta se kome više sviđa, ako bi se bilo šta ljudima iz Srbije moglo svideti?
Jelisaveta
Sreca sto u Srbiji nema nafte jer da ima amerikanci bi nas unistili do sada.
Trpe
Valjda nemaju sta da pljackaju opljackali su sve sto su mogli i sada traze duge zrtve da im donesu "demokratiju!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља