Цели је спектар размишљања на нашој политичкој сцени о односу Србије и Евроазијске уније, од тога да је се треба оканити и препустити се Европској унији, до тога да се треба потпуно интегрисати у ЕАЕУ. Чини се, ипак, да је већинско политичко мњење наклоњено – средини, то јест ономе што тренутно имамо у односу с том економском унијом, коју предводи Руска Федерација. Или, како је то формулисао Ђорђе Милићевић, потпредседник Скупштине Србије и функционер СПС-а, „Србија жели да постане пуноправан члан ЕУ, али такође жели да гради пријатељске односе и са САД, Русијом, Кином, Индијом и с бројним државама света”.
Слично размишља и народни посланик и потпредседник Народне странке Мирослав Алексић: „Србија своју будућност мора градити кроз економску сарадњу пре свега с ЕУ, али и са свим другим земљама, па и са земљама Евроазијске уније. Посебно морамо економску сарадњу развијати с РФ, као великим тржиштем.”
На два пола су СРС и ЛДП, односно лидери ових парламентарних странака Војислав Шешељ и Чедомир Јовановић. „За укључење сам Србије као пуноправног члана ЕАЕУ, али и мимо тога, за још већу интеграцију са Русијом”, каже Шешељ, док Јовановић понавља да „ЕУ нема алтернативу, то је живот показао много пута и то данас мора бити јасније више него икада пре”.
Објашњавајући свој став, Ђорђе Милићевић истиче да се Србија показала као поуздан, стабилан и сигуран партнер, а то је потпуно видљиво и препознато. „Поред тога што је јасан став политике Владе Србије да ми желимо да постанемо пуноправан члан ЕУ, да желимо да продубимо и ојачамо односе са свим осталим државама света, Русијом (с којом имамо традиционално пријатељске односе и добру сарадњу), Кином, САД, Индијом, ми смо ипак самостална, демократска, независна држава, која води самосталну спољну политику. Свидело се то некоме или не. Нека нам не приговарају што сарађујемо са земљама с којима и неке чланице ЕУ сарађују, а нама би да забране”, истиче Милићевић.
Лидер радикала пак потенцира да Србија треба да учествује као равноправна чланица у свему у чему Русија учествује – и у војном савезу ОДКБ-а, и у Евроазијском савезу, и у савезу Русије и Белорусије, и у неким другим облицима интеграције, као што је Шангајска група. „Али и мимо тога, ми бисмо тражили неку варијанту још веће интеграције с Русијом, која би обезбеђивала да Русија брани Србију као своју властиту територију, а да Србија сачува свој идентитет, да остане чланица УН, да остане чланица међународних организација у којима је и досад била”, објашњава Шешељ и каже да би потпуним укључењем у ЕАЕУ Србија добила огромно тржиште где би могла да пласира све своје робе, а с друге стране би стизале јефтине сировине.
Овако висок степен интеграције, према његовим речима, не значи занемаривање сарадње с Кином, Индијом и разним другим земљама, а тиме не бисмо изгубили западно тржиште, јер „Европа већ стење” због санкција према Русији, које ће „морати да укида у најскорије време, јер ће и сама пропасти”.
Наводећи да смо увек били упућени на Европу и ЕУ, „а због дежурних руских портпарола многима се и данас руска чизма чини симпатичном”, Чедомир Јовановић истиче да никада ништа није имао против сарадње, разговора, једног отвореног односа са свима у свету, али да „Евроазијска унија није пут којим Србија треба да иде, нити свет којем Србија припада”. Додаје да су теме на којима ЛДП инсистира – регион у ЕУ и НАТО, помирење између народа, борба за људска и мањинска права, као и подршка угроженим групама, обрачун са злочиначком политиком ратова и бескомпромисна борба за демократску Србију – теме које „демантују сваку помисао да било какву будућност можемо тражити у Евроазијској унији или осталим прокламованим и измишљеним алтернативама спољној политици Србије”.
Мирослав Алексић сматра да је Србија и географски и економски предодређена за сарадњу са ЕУ, чије нам је тржиште највеће у овом тренутку, а тако ће бити у перспективи. Али и поред тога, како додаје, Србија може и треба да оствари већи степен сарадње с другим тржиштима. „Уколико се Србија развија и постане економски јака земља која има шта да понуди тим тржиштима, уместо што је земља јефтине радне снаге, то што сарађујемо са ЕУ неће нам никада бити баријера да сарађујемо и с Русијом и с осталим земљама бившег СССР-а. И обратно. То апсолутно не искључује једно друго”, уверен је потпредседник НС.
