уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ШТА НАМ ДОНОСИ СПОРАЗУМ С ЕВРОАЗИЈСКОМ УНИЈОМ

Везни играч између Атлантика и Пацифика

На мапи следећег глобалног економског поретка, Евроазијска унија налази се између ЕУ и Кине: предузетници од Вијетнама до Латинске Америке увиђају значај „копче”
Аутор: Тања Вујићпонедељак, 22.04.2019. у 09:00
(Фото EPA/Sergey dolzhenko)

„Бизнис преузима посебну одговорност у данашњем тешком геополитичком окружењу, где неизвесности сенче глобални економски развој. Када се традиционална дипломатија запетља у политичким и идеолошким ограничења, пословна дипломатија мора да преузме водећу улогу. Њен задатак је да осигура стабилан и одрживи економски раст, као предуслов за просперитет и друштвени развој. Директни контакти предузетника од Атлантика до Пацифика, циљ су Евроазијског економског форума у Верони.”

Тим речима Антонио Фалићо, председник италијанског Удружења „Conoscere Eurasia” и председник Одбора директора банке „Интеза”, отворио је прошле јесени 11. Евроазијски економски форум у том северноиталијанском граду.

На трагу визије из Вероне, средином прошлог месеца, у Бриселу је одржан први „Дијалог повезивања Евроазије”, у сарадњи Удружења европског бизниса, „Conoscere Eurasia”, Привредне коморе Белгије и Луксембурга, фондације „Росконгрес” и организатора Економског форума у Санкт Петербургу. „Неформални разговори представника држава ширег евроазијског подручја омогућавају нам да пронађемо области од заједничког интереса, као и (пословне) идеје које су нам надохват руке, али које се не остварују. Дијалог и синергије засигурно ће се наставити: како на јунском форуму у Санкт Петербургу, на јесен у Верони, а и надаље”, оценио је Александер Стуглев, председник и извршни директор фондације „Росконгрес”. Правно-техничке препреке пословним повезивањима у евроазијском простору између Европске уније (ЕУ) и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) – биле су кључна тема окупљања у Бриселу, којем су присуствовали представници из Русије, Немачке, Француске, Финске, Казахстана, Узбекистана, Белорусије, Шпаније, Швајцарске, САД, Италије, Белгије и Литваније. Иначе, на том скупу у белгијској престоници, „специјална пажња” била је посвећена развоју кинеског мегаинфраструктурног пројекта „Појас и пут”, као и преимућствима  заједничког ЕАЕУ фармацеутског и тржишта медицинске опреме, наводи се у саопштењу са евроазијског скупа у Бриселу.

(Фото А. Васиљевић)

У међувремену, Евроазијска економска унија, с номиналним здруженим БДП-ом од 1,8 билиона долара, увиђа стратешки значај нових повезивања на мапи посткризног глобалног бизниса. Од 39 приоритетних пројеката у области инфраструктуре ЕАЕУ, 20 се односи на изградњу нових пруга и путева које би у будућности – још незаокруженим финансирањем – могле повезати западну Европу са западном Кином (8.445 километара), Јерменију с Ираном, а Русију с Индијом. Положај „везног играча” те евроазијске групације истовремено увелико утиче на широко интересовање страних партнера за сарадњу. Евроазијска економска унија је тако већ склопила разнолике пословне споразуме с Вијетнамом, Ираном („пилот” програм), Кином (непреференцијални споразум за трговинско-економско партнерство), Заједницом независних држава (ЦИС), азијским АСЕАН-ом и латиноамеричким Мерцосуром. Истовремено, у току су преговори с Индијом, Сингапуром, Израелом и низом других држава, наводе званични извори ЕАЕУ.

Да се позиционира као трговинско-економски блок, ЕАЕУ је од 2015. основала – поред економске комисије (са седиштем у Москви) и суд за арбитраже (у Минску), банку и фонд за развој (у Алмати) и финансијски надзор (у Астани). Званично, ЕАЕУ инсистира да је њена искључива мисија чвршћег повезивања Јерменије, Белорусије, Казахстана, Киргистана и Русије „чисто економске природе”. С тим циљем, ЕАЕУ је већ на свом терену успоставила царинску унију, заједничку техничку регулативу и стандарде за око 70 одсто роба, заједничко тржиште рада и већи део свих услуга. У плановима ЕАЕУ – групације која производи око 20,7 одсто природног гаса и 14,6 одсто нафте на светском тржишту – зацртано је и оснивање заједничког тржишта ових енергената до 2025.

Економија и бизнис изгледа ипак нису искључиви развојни планови ЕАЕУ. Крајем прошле године, Врховни Савет ЕАЕУ усвојио је „Декларацију о даљем развоју ЕАЕУ”, који предлаже продубљивање интеграција држава чланица у области научних истраживања, образовања, туризма и спорта. Првобитни планови за увођење јединствене заједничке валуте  ЕАЕУ –нешто налик на евро – остају, засада, „на чекању”.


Коментари0
a9c90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља