четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:35
ШТА НАМ ДОНОСИ СПОРАЗУМ С ЕВРОАЗИЈСКОМ УНИЈОМ

Путинов савез отворио врата српској роби

У пет земаља Евроазијске уније чак 99,5 одсто робе моћи ћемо да пласирамо без царине, а ограничења и даље важе за аутомобиле, шећер и живинско месо
Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 21.04.2019. у 22:00
Сусрет председника Русије и Казахстана уочи састанка Европског економског савета Евроазијске економске уније, 31. маја 2016. у Казахстану (Фото EPA/Alexei druzhinin/POOL MANDATORY CREDIT)

Путинова унија, како популарно називају Евроазијску економску унију (ЕАЕУ), отворила је широм врата за српску робу. Сенку на то, међутим, баца што је рампа ипак остала спуштена за „Фијатове” аутомобиле. Наде за пролаз није ни било, јер су Руси забављени проблемима у сопственој аутомобилској индустрији, тако да им додатна конкуренција не треба.

Споразум о слободној трговинској зони са Србијом, према најавама, треба да буде потписан у октобру, чиме ћемо преко 99,5 одсто робе моћи да, без царине, пласирамо на тржиште од преко 180 милиона људи. Унију чине Русија, Белорусија, Казахстан, Киргистан и Јерменија и, у односу на постојеће споразуме о слободној трговини с Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном, сада се слободна трговина проширује на још две земље.

Преговори су трајали три године, јер је бесцарински увоз појединих производа засметао неким чланицама које су желеле да заштите своја тржишта. Током преговора нисмо добили све што смо тражили, али је ипак листа производа на бесцаринском режиму проширена. Тако ће наши произвођачи моћи да извозе у неограниченим количинама све врсте воћних ракија, као и овчији и козји сир. Добили смо и квоту од 2.000 тона за извоз цигарета без царине, као и квоту за 87.500 литара вињака и 400 тона полутврдог и тврдог крављег сира. Иначе, остале врсте крављег сира већ се налазе на бесцаринском режиму.

Б. Кнежевић

Јагода Лазаревић, специјални саветник потпредседника Владе и министра трговине, туризма и телекомуникација Расима Љајића, каже за „Политику” да царине и даље важе за неколико индустријских и пољопривредних производа који су изузети из режима слободне трговине. То су пре свега аутомобили, али царине важе и за половне аутомобиле, камионе, аутобусе, и то ограничење је узајамно.

Што се тиче пољопривредних производа, ограничења и даље важе за шећер и живинско месо. Ми смо одустали од захтева да и њих продајемо без царине, јер је друга страна рекла да су за њу то врло осетљиви производе и да компромис није могућ.

Евроазијска економска унија понудила је концесије за извоз воћних ракија и сировог дестилата, али због неусаглашености регулативе о вредностима метил-алкохола у воћним ракијама, који се знатно разликује од домаће која је усклађена са ЕУ регулативом, овај извоз није могућ до измена ове техничке баријере у ЕАЕУ, па самим тим понуђена концесија у овом моменту прилично губи на значају. Намеће се питање шта добијамо новим споразумом. Лазаревићева каже да је корист неспорна, јер робна размена, посебно с Русијом, стално расте.

– Самим тим што ће више робе бити на бесцаринском режиму, попут воћних ракија, овчијег и козјег сира, као и због робе на квотама за које не важе царине, очекујемо повећање робне размене. Такође, због трговинске либерализације очекујемо додатни прилив инвестиција у оне делатности које су сада додатно ослобођене царине – каже наша саговорница.

Према њеним речима, највећи резултат је тај што је српска страна успела да издејствује укидање до сада важећег „правила директне куповине”, на чему смо инсистирали већ годинама и чему се највише противила руска страна. Тиме се остварује потенцијално значајна добит мерена милионима евра за наше велике извознике, којима је до сада био оспораван преференцијални статус у трговини са РФ због коришћења посредничких фирми. Као услов за укидање овог правила, српска страна је прихватила руски захтев да се појачају контроле (провером фактура) правних лица које учествују у ланцу куповине да би се спречиле евентуалне злоупотребе преференцијалног статуса.

Економисти су ипак мало резервисанији, јер сматрају да споразум ипак неће донети драматичне промене за српске привреднике.

(Фото А. Васиљевић)

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да спектакуларне резултате не очекује одмах, јер са другим земљама, сем са Русијом, спољнотрговинска размена није велика.

– Ситуација се сада ипак мења утолико што сада неки производи постају ценовно конкурентнији и видећемо да ли ће привредници одговорити на те изазове – каже Савић.

Прошле године укупна робна размена Србије с пет земаља чланица ЕАЕУ износила је 3,4 милијарде долара. Трговинска размена са Руском Федерацијом чини 83,1 одсто укупне размене с ЕАЕУ. Наш извоз у државе ЕАЕУ износио је 1,1 милијарду долара, док је увоз био двоструко већи  – 2,3 милијарде долара. Извоз у РФ чини 92,9 одсто српског извоза у ових пет држава, а увоз из РФ 90,2 одсто.

Ми и сада традиционално имамо дефицит у робној размени с РФ, а разлог је увоз енергената. Прошле године дефицит на нашој страни износио је од 1,15 милијарди долара. Покривеност увоза извозом износила је 48,7 одсто.

Колико је важно тржиште ЕАЕУ за неке српске производе, илуструју подаци Републичког завода за статистику, у периоду 2013–2017. године, да је просечан годишњи извоз сирева из Србије износио 10.690 тона, а на тржиште Евроазијске уније је пласирано 6.858 тона различитих врста сирева што је 64 одсто од укупног извоза сира из Србије, при чему је само извоз у РФ у овом петогодишњем периоду износио 8.764 тоне, што је 63 одсто укупног извоза сира из Србије, односно 99 одсто укупног извоза сира на тржиште земаља чланица Евроазијске уније.

Од укупног увоза цигарета у Србију 28 одсто чини увоз из РФ, при чему је увоз из Русије у Србију слободан без икаквих царина, док се при извозу цигарета из Србије на тржиште РФ плаћа царина у износу од око 18 одсто, што је један од аргумената за то што смо тражили слободан приступ њиховом тржишту.

(Фо­то Д. Јевремовић)

Извозимо сир и нектарине, увозимо пасуљ и бакар

У РФ извозимо јабуке, хулахоп чарапе, хартију и картон, лекове, гуме спољне пнеуматске, циркулационе пумпе за грејне системе, сир, брескве, јагоде, вишње, производе од брашна, нектарине, покриваче подова, цеви од рафинисаног бакра; а од њих купујемо гас, нафту, гвожђе, алуминијум, жицу од бакра, уреу, угљеник, полипропилен у примарним облицима, авионе, цигарете, минерална и хемијска ђубрива, каучук...

У нове земље потписнице споразума, тачније у Киргизију, извозимо цигарете, мешалице, саднице, а од њих купујемо пасуљ. У Јерменију извозимо цигарете, лекове, намештај, препарате за прање и чишћење, а увозимо бакар.

У 2018. години, укупан извоз сирева из Србије у свет износио је 15.000 тона, а на тржиште РФ пласирано је 9.872 тоне сира у вредности од 37,5 милиона долара, што је чак 66 одсто од укупног извоза сира из Србије.


Коментари3
ed1f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ognjan Sretković
treba da im uvedemo sankcije zbog fijata.
Rodoljub Rodoljub
Fijatova vozila nisu srpski proizvod. Srpske su samo plate koje primaju radnici Fijat automobila Srbija (FAS). A i one se finansiraju iz budžeta Srbije, jer je Fijatu plaćeno 10.000€ po radnom mestu od strane države. Ko ne veruje nek pročita ugovor sa Fijatom... Ah da, 90% tog ugovora je cenzurisano za javnost. Pitam se zašto? E pa, ako smo mi glupi - Putin nije!
Препоручујем 8
Lenka
Nadam se da pojedinci nece uvaljivati braci poljske ili ukrajinske jabuke. Naopako.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља