субота, 17.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:09

Хоће ли планета Земља преживети човека

Нашој планети прети нестанак биљних и животињских врста без којих људски род не може да опстане, упозорено је на трибини у организацији Института за физику
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 21.04.2019. у 21:00
(Фото Пиксабеј)

Уз најаву трибине Института за физику и „Наукe кроз приче” –  „Последњи дан планете Земље”, која је одржана у СКЦ-у, комотно је могло да стоји упозорење „узнемирујући садржај”. Модератор Слободан Бубњевић и његови гости изложили су научно утемељен сценарио неумитне катаклизме ако се не зауставе климатске промене. Време до тренутка када ће човечанство крочити на пут без повратка мери се деценијама – и то на прсте једне руке. Међународна заједница углавном тапка у месту, доносећи резолуције, протоколе, Париске и сличне споразуме. Велике енергетске корпорације зарад свог профита заглушују упозорења из научних кругова, анестезирајући јавност причама да су климатске осцилације нормална и безазлена појава. А Плава планета клизи ка рубу опстанка...

„Просечна глобална температура је за степен виша него пре сто година и зато имамо урагане, поплаве, изумирања живог света”, истакао је на почетку трибине климатолог др Владимир Ђурђевић, ванредни професор Физичког факултета. „Ако се под хитно не оканемо фосилних горива и гасова који стварају ефекат стаклене баште,  суочићемо се са катастрофалним последицама. Отапање леда на половима подигло би ниво светског мора за пет метара, што значи да би мале острвске земље нестале с мапе, а из градова у приобаљу морало би да се исели 700 до 800 милиона људи.”

„Имамо технологију за производњу енергије из ветра, сунца и воде, који већ сада могу да замене 80 посто оног што добијамо из угља, нафте и земног гаса. Питање је да ли су светски лидери спремни да се упусте у преображај енергетских индустрија својих земаља, јер би тиме угрозили властите позиције”, рекао је Ђурђевић.

Срљајући у прогрес, људски род је у последњих 200 година не само пореметио климу већ је загадио и животну средину. Како је упозорио Андреја Стојић из Института за физику, за нека загађења и не знамо колико су опасна – или нису обухваћена мерењима, или делују „подмукло”, на дуге стазе.

„На пример, како научно интерпретирати чињеницу да је Београд међу најзагађенијим градовима света? То је као када измерите повишену телесну температуру – може бити на десетине директних или испреплетаних узрока таквог стања”, илустровао је Стојић.

Медицинску метафору употребила је и Душка Димовић, активисткиња светске организације за заштиту природе World Wide Fund (WWF):

„Ако су вам плућа оболела, то ће се одразити и на рад срца, а потом ланчано страдају остали органи. Тако и климатске промене утичу на све сегменте живота на Земљи. Мало људи зна да половина кисеоника долази из океана, од фитопланктона који га стварају. Уколико се настави загревање, они ће масовно изумрети. А то онда није само проблем опстанка плавих китова, који се хране планктонима. Сличних примера има још, али су они већини људи далеки и апстрактни. Тешко се увиђа да се то тиче сваког од нас”, каже Душка Димовић.

Ако би се 4,5 милијарди година постојања Земље компресовало у пет минута, битисање људске врсте не би испунило ни последњу секунду тог периода. А човек је ову планету преобразио до непрепознатљивости, нарочито у последња два индустријска века. Када је подвлачењем еколошке црте сведен рачун, испоставило се да је то био јуриш у – самоуништење.

„Земља је прошла кроз пет великих изумирања живог света. У тим катаклизмама нестајало је по три четвртине живог света. У току је шесто велико изумирање, које је скривио човек, изрекао је „пресуду” др Урош Савковић, научник из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” (ИБИС). Илуструјући смртоносне последице прегревања, он је описао експеримент који је у ИБИС-у спроведен с једном врстом буба, које су 30 година узгајане у лабораторијским условима, при константној температури од 30 степени. Загревању за два подеока на Целзијусовој скали, некако су успеле да се прилагоде. На 33 степена, опстао је тек део колоније. Степен више, био је крај...

„Ако људски род настави с ремећењем климе и укупне равнотеже у природи, нестаћемо као врста. Али, не треба бринути: од оног што са собом не повучемо у пропаст, развиће се нови облици живота, као што се на овој планети неколико пута десило, после ледених доба”, поентирао је Савковић у духу туробног оптимизма.

Организатори трибине су се потрудили да публику, која је пријатно априлско вече провела пратећи двосатни трејлер смака света, ободре позивом на активизам. Најпре, да сами ставе прст на чело, а затим да све што су чули у СКЦ-у пренесу што ширем кругу људи.

И још нешто: они који су подигли руку после питања „Ко је у животу засадио више од 15 стабала?” добили су на поклон пригодну књигу. Било их је троје. (Ван конкуренције је био директор Института за физику др Александар Богојевић, који је, као што нам је рекао, само прошле године засадио више од 200 стабала.) На исти начин су „аконтационо” стимулисани и они који су обећали да ће до наредног Дана планете Земље (22. априла 2020. године) засадити барем десет младица.

Како је објаснио Слободан Бубњевић, према рачуници швајцарског истраживачког центра „Краутер Лаб”, за елиминисање вишкова угљен-диоксида атмосфери би било потребно да свако од 7,5 милијарди људи засади по 160 стабала.

Наравно, за тако нешто нема ни простора, ни времена, а вероватно, ни воље. Али, са сваким паром скрштених руку мање, ближи смо спасу.


Коментари19
31cd0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола
"Плава планета клизи ка рубу пропасти" не клизи планета него човечанство, планета је била и биће без нас да је упропашћавамо. На нама је да одлучимо да чи ћемо убрзати нестанак људи или се потрудити да се што дуже задржимо овде.
Зоран Матејић
Приче и паре! ...И богаташи на Западу. Људи неће да спасу планету, јер никада неће моћи да буду на нивоу Бога. Људи су себични!
Pera
Nauka kaze da bi planeti, kada bi potpuno stala sva industrija i svo zagadjenje, trebalo 5 do 7 godina da se vrati u stanje pre industrijske revolucije, kada je zapocelo zagadjivanje planete. Samo 5 godina. Dakle moci ce da se oporavi, kada nas se prvo otarasi.
aca
sve je jednostavno, promena sistema je ključ. Ljudska pohlepa i bezobrazluk nenormalnih kapitalista vode planetu u propast, zarad ličnpg bogaćenja šake bednika koja je najveći krivac za sve što se loše dešava.
Dejan
Pa daleko više otrova ispuštaju "komunističke" zemlje jer kapitalističke su uređene i plaćaju se debele kazne za sve što je moglo da se izbegne. U neuređenim zemljama nikakve kontrole nema a i ljudi su na niskom stanju ekološke svesti. Pohlepa i prenaseljenost su glavni problemi. Mnogo je 7 milijardi ljudi
Препоручујем 1
db
Planeta neće umreti -ona će se promeniti . Da li će čovek preživeti promene planete , e to je pravo pitanje . Vrste izumiru kada se za tako nešto steknu uslovi . Koji deo priče o dinosaurima nismo razumeli ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља