понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: ВЕСНА ТОДОРЧЕВИЋ

Дрска математичарка

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпонедељак, 15.04.2019. у 20:00
Д. Стојановић

Назвавши је дрском и агресивном, Зоран Ракић, декан Математичког факултета, узбуркао је страсти на седници Сената Универзитета у Београду противећи се предлогу да, после једногодишњег одуговлачења, пресуде да ли ће др Весна Тодорчевић постати редован професор Факултета организационих наука.

Вероватно и није свестан колико је у праву, јер је најбоља српска математичарка млађе генерације још по завршетку чувене Математичке гимназије дрско одлучила да остане у Србији и ту гради научну каријеру, игноришући светске шансе. Пркосно, стрпљиво, чекала је да најумније главе у земљи одлуче о њеној судбини, дрзнувши се чак да изложи јавности све каменчиће који су је успут спотицали. Баш тим јавним излагањем „прљавог веша” академске заједнице начинила је преседан у њиховим аутономијом заштићеним круговима, једнако раритетан као што је зелено светло које је добила за професорско звање на математичкој катедри ФОН-а, упркос претходном изрицању два климава, али негативна мишљења.

Не крије да је управо њена математика научила свему што јој је потребно – да буде стрпљива, поверљива, упорна и веома тврдоглава. Прави математичари су, истиче, лудо храбри и имају невероватну веру у лепоту те науке. Она је доказује повезивањем с музиком и учи студенте како да препознају сличне мелодије уз помоћ математике. Сматра да су неспутани математичари немерљиво драгоцени за овај свет, да без њих нема напретка, као што не би било рачунара, на пример.

Професорка, која 30 одсто радног времена проводи у Српској академији наука и уметности, у свету ће остати позната по томе што је спојила београдску са финском школом математике својим докторатом у области виших димензија простора. Познати фински математичар Мати Воринен јој је коментор у раду, којим је спојила мушку са женском страном математике, односно анализу као тврду и најстарију грану, с геометријом, која је лепршавија страна науке.

Таква је и Весна Тодорчевић, у послу сурово самоуверена и упорна, а у животу заљубљеник у истраживање нових светова, култура, језика, обичаја. Све је то обелоданила у путописима азијској трилогији: Индија, Узбекистан и Јапан, којој је онда додала и Иран. На путовања не креће без омиљеног дела „Дуже од века траје дан” Цингиза Ајтматова, а љубав према уметности умало је није одвукла од науке, када је из гимназије отишла на пријемни на Факултет драмских уметности, где је „за длаку” промашила глумачку каријеру.

Нашла се, ипак, у француском документарцу о Седрику Виланију, чувеном математичару, миљенику француског председника Емануела Макрона. Успела је да га доведе у Србију, што није пошло за руком ни француском амбасадору. Једнако је дрско згодна за неког ко је залуђен науком. А дрска је и према белој куги у Србији, јер је срећно удата и мајка троје деце.


Коментари30
d33a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marina Djurdjevic
Bravo za komentar,potpusujem svaku rec.Svaka cast.
Vladija Sarac
Cinjenica je da je naucni opus Dr Todorcevic (znane i kao Manojlovic, Kojic itd) sicusan. Za 20 godina jedva 16 radova. Kakvom se naukom bavi kad je objavila samo jedan rad od 2015 naovamo? Trece, neukusno je da se broj dece pominje kao argument za unapredjenje na univerzitetu. Glavni kriterijum je naucni rad. Izbor Dr Todorcevic u vise zvanje bi bio izvanredan primer negativne selekcije - unapredjenje ne na osnovu rada, vec laktanja, drskosti, koriscenja veza i vezica u sredstvima informisanja, jeftinih sladunjavih trikova (ona je kao neka zrtva zato sto je zena, majka itd) ... Dajte priliku i drugoj strani da progovori, i upitajte Todorcevicku cime objasnjava svoj vise nego skroman naucni doprinos.
Sandra
To koliko prezimena ova naucnica ima nema veze sa njenim naucnim radom koji na visini svetske matematike. Ako mislite da je broj udaja bitan, zasto se i Vi ne udate nekoliko puta pa zadenete nekoliko prezimena?
Препоручујем 0
Vladija Sarac
Gospodine Marko, ako vam je do cinjenicnog stanja (a nije, jer ne navodite nijedan dokaz Todorcevickine "velicine") pogledajte SCOPUS. Evo kategorizacije. 16 radova ukupno pod sva tri prezimena, tokom 20+ godina naucnog rada. Jedan jedini rad od 2015. Faktor citiranosti h = 4. Poredjenja radi, profesorka mehanike Ivana Kovacic sa Fakulteta tehnickih nauka u Novom Sadu, koja je mladja, ima h = 16, i 91 objavljen rad od 2003 naovamo! Tacno, ima i onih u zvanju redovnog profesora koji imaju manji naucni opus. Kamo srece da nije tako, ali do pre koju deceniju moglo se postati redovni profesor cak i bez doktorata. Vremena su se promenula, i ako zelimo da se srpska nauka pomeri napred, moramo da primenjujemo novija i strozija pravila, a ne da stancujemo redovne profesore na galamu i laktanje.
Препоручујем 32
Прикажи још одговора
Irina Deretic
Vesna izvrstan matematicar i divan čovek. Nasa naucna zajednica bi trebalo na nju da se ugleda. Prof. dr Irina Deretić
Aleksandar
Sramota za BU. Ovo je sve proizvod manipulacije kandidata, službi i novinara. Crno nam se piše.
др Стојан Богдановић
Први пут чујем за тога Зорана Ракића!
Филип Живановић
Зато што се тај исти Зоран Ракић бави паметнијим стварима него да иде и оглашава се по новинама-емисијама, јединим местима на којима шира јавност може да сазна за неког математичара уопште.
Препоручујем 10
Владија Шарац
Први пут чујем за тога Стојана Богдановића!!! А вероватно и он за мене ... :-)
Препоручујем 20

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља