четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:13
ИНТЕРВЈУ: НАТАША НИНКОВИЋ, глумица

Глума је моје чистилиште

Пристајање на дужничко ропство неком човеку, идеји, новцу, средини у којој живиш? Доста понижавајући избор
Аутор: Борка Голубовић-Требјешаниннедеља, 21.04.2019. у 10:29
(Фото лична архива)

Наташа Нинковић, првакиња Драме Народног позоришта у Београду, тумачи Тодору, Софкину мајку у свевременом делу Боре Станковића „Нечиста крв” које је у адаптацији Маје Тодоровић и режији Милана Нешковића премијерно изведено у националном театру.

– Тодору не бих назвала мудром, за то је потребна извесна доза дистанце и сигурности. Она је снажна потчињена жена, као и све друге жене тога доба: слуга средине у којој живи, патријархалног система вредности, мушкарца као таквог, „гробова на гробљу”, света уопште. Њу кроз живот води: ја морам, а не ја желим, ја хоћу. Тодора представља омаж женској издржљивости. Постоји самоубилачки код, који се преноси из генерације у генерацију, а није да нема памети или сазнања. Свака од њих мисли „ја ћу другачије”, „ја нећу као ти” Нећеш? Још ћеш горе. Филозофија паланке увек победи – каже глумица о лику који тумачи.

У адаптацији Маје Тодоровић сви Станковићеви јунаци задржали су своје карактеристике, али им је дат савремени додир кроз говор и ситуације. Која вас заједничка нит спаја са Станковићевом Тодором?
Ми причамо књижевним језиком да бисмо избегли локалитет. Можда на тај начин сушимо те ликове, јер дијалекат је тај који даје масноћу па и дефинише сам карактер, али ми смо се определили за причу о слободи избора, односно о немању истог, где индивидуалност има високу цену и где човек и не примећује кад је изгубио себе јер искључиво ради оно шта од њега очекују и шта мора да би опстао! Мене лично ништа не спаја са Тодором, осим што сам њен начин размишљања провукла кроз себе и дала јој душу: закопчану до грла. Потресна је та њена захвалност зато што ју је неко уздигао из једног сталежа у други, што је препознао! Њена лојалност и оданост погрешном избору убија оног кога највише воли, а то је њено дете! Као глумица сам то разумела, али се лично веома противим таквом ставу! Пристајање на дужничко ропство неком човеку, идеји, новцу, средини у којој живиш? Доста понижавајући избор! Тодора је то урадила из љубави, али последице су исте.

Колико је комплексно трансформисати се у ликове велике драмске уметности?
Најлепше и најзахвалније је играти велику литературу. Тодора није један од ликова који прижељкујете да добијете јер је доста пасивна, трпна… Мени лично је било инспиративно да дођем до тог закопчаног света и гробова које носи она у себи, а из ње излази само оно што кипи! За мој темперамент је било доста тешко да досегнем оно нешто изнад што ти ликови носе, а што се види тек после целе одигране улоге! Можда сам нешто пропустила или осушила, али мислим да сам у томе успела.

Представе које ради тандем Маја Тодоровић Милан Нешковић углавном се баве породицом. Шта се променило од Софкиног времена до данас, да ли опстаје патријархална породица у овом времену?
Зависи од краја до краја. Све мање опстаје таква породица, премда је мени лично тај модел познат јер сам радила у Херцеговини и Црној Гори где тога и даље има. Не мислим да је све што је патријархално лоше. Рецимо, пошаст савременог друштва је депресија. Тога није било у заједници на којој патријархално друштво инсистира, није било отуђености, било је можда и више радости! Али, са знањем и информацијама које савремени човек има, такво друштво једноставно не може да опстане. Лична слобода је нешто што врло ценим и чувам тако да се не бих снашла у таквом систему вредности.

Веома су ретке комплексне драмске приче и улоге за жене посебно у средњим годинама. Да ли је глума и једно велико чекање?
Јесте! Увек нешто чекаш, ретки су тренуци задовољства и спокоја! Мислим да има доста добрих улога за жене у средњим годинама, али нема никог да брине о томе! Гледам често репертоар у суседним државама, или рецимо у Енглеској, Немачкој, где глумице после своје четрдесете године много играју. Кад кажем много: једна добра улога у две-три сезоне је довољна! Мени би била јер немам капацитета тренутно за више! Осећам врсту емотивне истрошености! Не желим више „улудо” да бацам своје емоције. А то значи: добар комад, добра улога, редитељ, подела. Са друге стране знам где живим: тешко да ће ми се испунити.

Колико вам глума пружа шансу да постанете бољи човек?
Најважнија је добра представа, јер ништа не значи добра улога у лошој представи! Као да није ни била: бачено време и труд! Или ситуација коју ми имамо у Народном позоришту у Београду – да играш комад једном у два или три месеца. То је убиство! Сведеш се на извођача који се труди да изговори све што треба. То је далеко од задовољства и стваралаштва. Увек кажем да је мени глума простор слободе и емотивног чистилишта. Постајеш свеснији и самосвеснији човек, самим тим као одговорно биће и бољи. Тако би требало, али има и другачијих примера! Ја тежим овом првом.


Коментари2
d24a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Stojcic
Mi smo ponizeni, pristajemo na ropstvo, jer nemamo alternativu. Za nas je sloboda apstraktna kategorija, a cistiliste sam (ne) zivot
Драгољуб Збиљић
ГЛУМИЦА ЈЕ ДОБРО ЗАПАЗИЛА ИСТИНУ! -- Наташа или Нела је изврсна глумица, лепа, отресита жена. Веоам ценим њен рад и понашање. Допада ми се што је казала исстина у овим реечима: "Ми причамо књижевним језиком да бисмо избегли локалитет. Можда на тај начин сушимо те ликове, јер дијалекат је тај који даје масноћу па и дефинише сам карактер..." Нела је то лепо казала, објаснила је да су избегавањем локалног говора у представи "сасушили ликове". Као уљудна особа, била је фер према онима који су тајко "адаптирали уметничко дело Боре Станковича, па је рекла "можда". Али она, као врсна уметница зна да то није требало чинити, али поштује и труд оних који су ову представи спремили. Ипак, штета је што Борини јунаци не говоре у овој представи својим језиком, јер су тако неупоредиво убедљивији, снажнији и дају много већи утисак и доживљај. Ово је школа да будући сценаристи тако не поступају и даа одд изворности уметничког дела никако не одступају. Никако!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља