среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Калемегдан је много више од парка

субота, 20.04.2019. у 15:38
(Фото Д. Јевремовић)

Изрека „Да си ћутао, остао би филозоф” (Si tacuisses, philosophus mansisses) савршено може да се односи на господина Георгија Марића, поводом његовог дописа „Калемегдански парк и Београдска тврђава су два ентитета”, објављеног 17. априла у рубрици „Међу нама”.

Није, господине, проблем у разликовању посебности – парк је парк; фортификација је фортификација, немојте олако да „већини” (како сами кажете) делите непостојеће етикете и незнање. Зна се, зна.

Али се, такође, зна, бар би требало, да су зидови тврђаве, и из турског и из аустријског периода, само нуклеус. Око њих је прво подграђе, које обухвата и Дорћол, и силази до обале – најживље трговачке жиле куцавице Деспотовог града.

Па ни ту није крај. Јесте ли чули, господине, за четири главне капије тог времена? Једна од њих је на почетку данашње Васине улице – локација која се тренутно прекопава и преорава. Да ли је Завод о томе дао своје мишљење?

Или ћемо да добијемо, као испред Филозофског факултета, само увид, у подном облагању каменом различитих боја, где су се ти зидови налазили. То господине, није заштита. Ја лично, ви такође, можемо о томе да ћутимо или не, да се нервирамо или не, али Завод мора да реагује. За то примају плате.

Калемегдан јесте парк, али је и много више од тога. Поштовани стари професор БУ, господин Јован Нешковић је умео да каже да је цео простор Калемегдана света земља, ту је историја под нашим ногама, ту се дрхти, моли и сећамо се сени.

А гондола? Било би лепо да се бар једном послуша струка. Пре неку годину, у јеку најжешћих полемика око „Београда на води”, делегација струке, угледни и планетарно потврђени архитекти отишли су као делегација код тадашњег градоначелника Синише Малог, аргументовано протестујући.

Градоначелник их је питао: „Шта вам ту није јасно? Питајте, објаснићу вам.” Појма немам да ли се неко посрамио.

П. С. Нисам разумела коју сврху у тексту г-дина Марића има помињање француске амбасаде и Јелисавете Начић.

П. П. С. Нисам „архитекткиња”, врло се поносим својом дипломом на којој пише „архитекта”.

Архитекта Снежана Радосављевић


Коментари5
5aba8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dogif
Postovana Gospodjo Radosavljevic, Vi ste jedna od mnogih koji su iz struke i pobunili su se protiv skrnavljenja nasih spomenika. Izgradnja gondole je upravo isto sto i lomljenje nosa sa bronzanog spomenika nekom velikanu da bi se od pretopljene broze zaradilo 100 dinara po kiogramu na nekom od svetskih otpada! Seci usi - krpi... kako kaze nas narod. I jedan VEEEELIKI pozdrav i duboko postovanje za Vas stav da niste „архитекткиња” vec ARHITEKTA!!! Trebalo bi listom ustati protiv ruzenja naseg Srpskog jezika i izivljavanja nad njime od strane isfrustriranih, sitnih dusa koje pokusavaju time da kompenzuju svoj osecaj minornosti i inferiornosti, koji objektivno nicim nije izazvan, osim licnim osecanjem manje vrednosti i njime izazvane pokondirenosti. Ja sam inzenjer gradjevine i nisam do sada cuo da je makar i jedna od mojih koleginica primila diplomu "INZENJERICE" gradjevine, niti da je makar i jedna zena postala MAGISTRICA ili DOKTORICA nauka - i duboko se nadam da nikada, nikada i nece.
Fema
Ne kaže se inženjerica, već inženjerka, niti magistrica, već magistarka, niti doktorica, već doktorka.
Препоручујем 4
Raca Milosavljevic
... tema bas zahvalna i kako je komentarisati ... a da smo nemarni u cuvanju istorije blize i dalje jesmo ... oko Kalemegdana i starog gradskog jezgra jos ce se pricati i pronalaziti,na Avali isto tako ima dosta toga a svakako je najveca muka i bruka Vinca ... najstarije urbano naselje na tlu danasnje Evrope ...
Саша Микић
Београдска тврђава, која је данас видљива, је само део праве тврђаве, која је захватала много већи простор. Када би тако гледали онда би требало прекопати пола центра и пронаћи остатке зидина и остатке градских капија. Додуше при скоро сваком раду у том делу града се проналазе неки остаци загубљени у времену. Мене много више интересује када се помиње струка у свим овим дешавањима у граду. Као лаик могу само да судим о ономе шта се мени свиђа или не свиђа, али неки пут сам у недоумици да ли је струка стварно у праву и да ли је јединствена у својим погледима. На то ме наводи сећање на градњу ''Београђанке'' и како је дочекана ''на нож''. Многи из струке су тврдили да ће нарушити визуру ''белог града'', а многи су је назвали ''Црнограђанка'' због боје фасаде. Такође ми у сећање долази и однос струке према ''Генексовој кули'' покојног Михајла Митровића. Чак и дан данас се могу чути негативни коментари о поменутој згради.А ми обични људи смо се увелико навикли на њих и сматрамо их значајним
Goran Mihajlovic
Ja se pitam,Koliko je vremena potrebno za imitaciju sopstvenih korena?
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља