недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Свет у унакрсној ватри између НАТО-а и Русије

Док ће око Сирије, Ирана или Венецуеле постојати комуникација на неформалном нивоу како би се контролисала глобална претња, Украјина, Црно море и Балтичке земље постаће опасни детонатори
Аутор: Биљана Митриновићсубота, 20.04.2019. у 09:30
Амерички разарач у Балтичком мору (Фото: Википедија)

Прекид сарадње Русије са НАТО-ом отворио је питање како ће се даље развијати комуникација око бројних неуралгичних тачака у свету: од Балтичког мора, Арктика, Украјине, Сирије, Ирана, Венецуеле и многих других. Прекид цивилне и војне сарадње са НАТО-ом „у потпуности”, како је описао заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко, значи „затварање” контаката на званичном нивоу, али то ипак не значи да сарадња неће постојати на неформалном. Увећање тензија је већ почело.

Руски излазак из комуникације последица је војне доктрине САД у којој је званична Москва означена као претња. Улазак у нову фазу односа између Русије и западног војног блока назначен је и на последњем самиту НАТО-а пре месец дана, када је заоштрен однос према Москви и најављен прекид сарадње са Руском Федерацијом на свим великим безбедносним, војним и цивилним програмима.

Грушко је рекао да је НАТО отишао сувише далеко у ескалацији сукоба са Русијом, да је одбио конструктиван разговор, да он више не постоји и да Русија не види да с дуге стране постоје икакве назнаке да постоји план изласка из овог „ћорсокака”.

Што се тиче највећих жаришта, попут Сирије, Венецуеле или Ирана, иако су званични програми ограничени, тврди се да ће сарадња на неформалном нивоу ипак постојати у смислу контролисања ризика од глобалне претње. Али нека мања и за сада неактивна жаришта имаће статус детонатора, који може да се отме контроли, поготово у новој трци у наоружавању која је настала изласком из постојећих споразума. Уз обнављање одређених облика хладног рата, ствара се погодна атмосфера која ће свакако лоше утицати на регионе са тињајућим жариштима и стварати додатне ризике.

Тако је јуче више од десет руских бомбардера „су-24” извело војну вежбу гађања условних мета на морском полигону на Балтичком мору свега неколико сати након што су три брода НАТО-а, предвођени америчким разарачем, упловили у те воде. Не треба ни напомињати да је руско министарство одбране одмах нагласило да сва три брода НАТО-а „држи под будним оком” како се ништа не би догодило мимо стандарда. Бродови НАТО-а редовно улазе у црноморске воде, а руска морнарица и тамо помно прати њихово кретање. Прошлогодишњи маневри малих украјинских војних бродова у Керчком мореузу постали су локални модел конфронтације. У глобалном контексту, овакве конфронтације ће ескалирати, а пошто су у њих укључене нуклеарне силе – постоји озбиљна опасност да се сукоб подигне на тај ниво.

Све те неуралгичне тачке су на самој унакрсној ватри између Русије и НАТО-а. Интереси НАТО-а у Украјини су јасни, у Румунији, Црном мору и балтичким државама такође, али је проблем што, с друге стране, Русија одговара нагомилавањем наоружања, све чешћим војним вежбама на својој западној граници, као и најавама високих званичника, укључујући и руског председника Владимира Путина, да ће на распоређивање ракетних система у Пољској и балтичким државама уследити „адекватан одговор”.

Проблем преламања интереса НАТО и Русије у Украјини је свакако надрастао формат „нормандијске четворке” и постао жариште које мора да се решава на глобалном нивоу великих играча. Већина земаља сада повећава своју војну потрошњу. Посебно САД оштро постављају захтев да НАТО савезници морају да издвајају најмање два одсто БДП за безбедност и одбрану.

Међу свим тим малим корацима који воде ка потпуном заоштравању је и јучерашња одлука руског председника владе Дмитрија Медведева да предузме контрамере као одговор на ограничења која јој је наметнула Украјина. На проширење листе забрањених руских роба у Кијеву, влада у Москви је одговорила забраном увоза украјинске инжењерске индустрије, робе широке потрошње и металске индустрије, које су прошле године износиле готово 250 милиона долара. С друге стране, из Русије у Украјину је забрањен извоз руске нафте и нафтних деривата.


Коментари7
05e78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

crosdu
Putin posve otvoreno radi na hegemonističkoj politici "restauracije" SSSR-a u teritorijalnom smislu. Meta mu je Ukrajina, a Bjelorusija je već okupirana. NATO mora biti oprezan, jer ovako agresivni hegemonizam sprovodio je još samo Staljin!
zarko milosevic
Sta da radimo? Nema vise Tita da amortizuje tenzije velikih sila!?
miroslav
Prestali su razgovarati, šta može biti posle toga nego rat? Veliki će ratovati na tuđoj zemlji, na teritoriji malih saveznika,malih zemalja, mali će biti velike žrtve. Veliki će posle rata opet morati razgovarati a mali će se boriti sa bedom i siromaštvom.
nikola andric
Da bi NATO mogao da opravdava astronomske izdatke za takozvanu ''defenziju'' potreban je neprijatelj koji bi te izdatke opravdavao. Svetska dominacija je ili vojna ili ekonomska. Sto de tice ekonomske dominacije Kina predstavlja mnogo vecu opasnost od Rusije. Ali Kina se ne spominje kao neprijatelj NATOa. Nato vec trosi 3/4 sverskih vojnih troskova. Ruski su 20 puta manji . Niko ne veruje u moguci rat izmedju tih 3 ''vojnih sila''. Razlog je ocevidan posto niko od njih ne zeli sopstveno unistenje. Ali konflikti oko posebnih drzava ostaju u kojima sve 3 ''vojne sile'' zele da ucestvuju.
Sale Marino
Ja pak mislim da je svrha ove faze u odnosima Rusije i SAD da dodatno obogate svoje proizvodjace oruzja...nekome je izgleda ponestalo para za postavljanje zlatnih wc-a na superjahti, ni americkim ni ruskim vladarima ne odgovara sprzena planeta - odakle ce onda stizati sampanjac i kavijar?
Дипломирани политиколог
Одговор Луки: сва срећа драги наш Лука, па се види да нисте из струке, пошто ово што сте написали нема баш много везе са реалношћу. Тако да ће свет ипак остати безбедан, а не онакав како га ви видите. Свакако један пре свега забаван коментар.
Препоручујем 1
Лука М. Стојчић
Aмеричка олигархија, или како се то мистично назива "дубока држава", већ је 3 пута посегнула за нуклеарним оружјем. Прва два пута у Јапану - други пут без икаве потребе осим жеље за убијањем. Трећи пут је било код нас, за време НАТО агресије у облику О/У. УСА олигарсима ништа није свето и спремни су да провоцирају Русију до тачке пуцања, услед неиздржљивости санкција, када је лако могуће формирати "5. Колону" већ уобичајеним методама. Затим би дошла на ред Кина коју није могуће савладати санкцијама али без присуства Русије и Кина постаје рањива. У колико би Русија, у критичном тренутку, одговорила на силу силом, дефинтивно и најтрагичније би страдала Европа коју полако али сигурно, САД својим присуством претварају у поприште сукоба!
Препоручујем 43

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља