субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

ЕПС: Добили одштету да уклоне објекте уз Заовинско језеро, а изградили нове

Спуштањем нивоа језера деградирана је слика једног од најлепших предела у Србији, истакли су у Националном парку „Тара”, потребно је ускладити активности у производњи струје са чињеницом да се од 2015. године простор налази у заштићеном подручју
Аутор: Бранко Пејовићчетвртак, 18.04.2019. у 22:54
Последице клизишта у Доњим Мандићима (Фото Синиша Јевтић)

Заовине на Тари. – После недавних дешавања на Заовинском језеру, када су при ниском водостају ове акумулације покренута клизишта у Доњим Мандићима услед чега су овде попуцале куће, помоћни објекти, путеви, стабла у шумама, следи процена и евентуална надокнада причињене штете. Како су за наш лист одговорили из ЕПС-а, предузећа које за производњу струје користи воду Заовинског језера и управља водостајем, комисија за процену штете данас (18. априла) почиње са радом на терену, а ЈП ЕПС надокнадиће начињену штету где за то постоји законски основ, у складу за прописима који регулишу ову област.

– За праћење клизишта Доњи Мандићи ангажован је „Енергопројект”, који од 9. априла два пута дневно мери померања реперних тачака клизишта и, на основу тих података, клизиште показује знаке смиривања – истичу у Сектору за односе с јавношћу ЈП ЕПС.

О томе од када и зашто клиза земља на овом терену, услед чега су протеклих дана ојађени власници објеката у Доњим Мандићима поред језера, ЕПС наводи да је клизиште у том засеоку регистровано као умирено клизиште још пре изградње реверзибилне ХЕ „Бајина Башта”. – Активирало се 1995. године и тада је ангажован „Енергопројект Београд” да дефинише карактеристике клизишта (захваћену површину, дубину клизне равни, запремину захваћене масе). Површина клизишта износила је око 30 хектара. Тада је дошло до оштећења објеката који су се налазили на тој локацији. Према евиденцији, сви објекти који су се тада налазили на тој локацији (објекти пет власника који су постојали пре изградње реверзибилне ХЕ) су оштећени и њима је плаћена тотална штета уз обавезу да те објекте уклоне. Поједини су те објекте уклонили и на тим местима направили друге, а неки су старе реконструисали. Сада је клизиште на локацији Доњи Мандићи опет активно и дошло је до оштећења објеката који се сада налазе на тој локацији – саопштавају из ЕПС-а и напомињу:

– Према евиденцији, данас се тамо налази 21 објекат на име девет власника. Од 21 објекта девет је за становање, а остало су помоћни објекти најразличитије намене. Објекти за становање користе се за рекреацију и одмор. Од садашњих девет власника, њих пет су добили накнаде за старе објекте и исплаћено им је скоро осам милиона динара на име одштете, али они су по исплати поново изградили нове објекте или их реконструисали. Објекти остала четири корисника евидентирани су при праћењу клизишта 2000. године и они, према досадашњим информацијама из Општинске управе Бајина Башта, немају грађевинске дозволе.

Упркос уочљивој повезаности смањења нивоа Заовинског језера са недавном појавом клизишта, у ЕПС-у и даље тврде да нису прекршили прописе. Понављају свој ранији став да се експлоатација ове акумулације за потребе производње електричне енергије обавља у складу са водном дозволом.

– Тренутна важећа водна дозвола издата је 14. децембра 2018. године (решење број 325-04-01208/2018-07) од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и она се не разликује од водних дозвола које су издаване од 1982, када је реверзибилна ХЕ „Бајина Башта” пуштена у рад. Према важећој водној дозволи, максимална кота акумулације језера Заовине износи 881,50 метара, а минимална дозвољена 815 метара. У 2019. години најнижи нови језера Заовине забележен 31.3.2019. износио је 831,16 метара, то јест 16 метара изнад минимално дозвољеног нивоа. Тако да су потпуно неосноване тврдње да ЈП ЕПС користи акумулацију језера Заовине на непрописан начин – наводе у овом предузећу и закључују:

– Кота језера је 16. априла достигла 849,37 метара, што је 18,21 метар изнад најниже коте забележене 31.3.2019, односно 34 метра изнад минимално дозвољене коте. Није тачна тврдња да је ниво од 831 метра најнижи ниво језера од пуштања у рад реверзибилне ХЕ „Бајина Башта”. Од 2000. до 2019. најниже коте језера Заовине износиле су 2000. године – 819,47 м, 2001. – 821,58 м, 2002. године – 822,16 метара.

Подсећамо да се недавно огласио и Национални парк „Тара”, наводећи да је крајем марта низак водостај на Заовинском језеру условио и потпуно пресушивање у рукавцима језера, уз напомену да оваква ситуација овде није забележена од 2000. године. Спуштањем нивоа језера деградирана је слика једног од најлепших предела у Србији који посећују туристи из целог света, истакли су у Националном парку „Тара” и додали да је потребно ускладити активности у производњи струје са чињеницом да се од 2015. године простор налази у заштићеном подручју националног значаја. Указују и да варирање водостаја негативно утиче на живи свет, нарочито на рибљи фонд језера.

А читаоци нашег листа у коментарима на написе о дешавањима на Заовинском језеру истичу подељене ставове. По једнима, није у реду што су власници објекта уз језеро ту подигли своје куће без дозволе, док други подсећају да су овим власницима овде и преци живели, та земља за њих је света, као и да клизиште не би прорадило да водостај није драстично смањен.


Коментари8
f4428
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Čiji je EPS? Da li je u vlasništvu države Srbije, ili je Srbija vlasništvo EPS-a... Slučajno znam kraj. Jezero je zaista u sastavu i vlasništvu reverzibilne HE Bajina Bašta, ali nikad nije bilo ovako devastirano, gazde iz EPS-a domaćini, nema šta.
буки
Наша (српска) посла, где би да зграбимо и паре и јаре. Једино држава може да "излечи" народ од те "болести", али они имају преча посла, тим пре што ни сами нису имуни на поменуту болест.
лтеле
to jezero je fabrika na otvorenom i koristi se u skladu sa potrebama i režimima, jeste lepo je kada je puno, više puta sam prolazio oko jezera, kupao se, nema šta lepota, ali ako je gradnja zabranjena i nema novih dozvola za gradnju, stvar je jasna.
Bob Rock
Vi niste pročitali tekst.
Slavica
Nisu oni jedini kojima je zemlja oduzeta i isplacena da bi samo njima bila sveta. Sveta je bila i ljidima iz Knina i ostalid delova bivse zemlje, pa su morali da odu i sve ostave, bez ikakve naknade tolike godine. Ako im je isplacena steta i receno da se tu ne sme graditi, tako su trebali i da urade, da se pomere u bezbednu zonu, ne verujem da im je to jedino imanje, ili su umesto para mogli da traze druge parcele na bezbednom mestu. Moramo da se podsetimo da nije napravljeno vestacko jezero Zaovine prvenstveno za potrebe proizvodnje el.energije, tu bi sada bio obican krs, bez vodenog zivog sveta, niko od turista nebi ni znao gde su Zaovine. Zato pravila treba da postuju i gradjani, odnosno stanovnici tog dela Zaovina, a takodje i EPS da bi se sve to i ocuvalo i sluzilo svrsi. Moramo priznati da smo u svemu bahati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља