петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
РЕАГОВАЊЕ

И ми имамо мислиоце за 21. век

​И поред значајних резултата, капитализам је избацио на површину и многе проблеме које треба решавати, не само уз помоћ науке и политике, него и уз помоћ филозофије, поготово што данас капитализам, поред високе способности адаптације и регенерације, показује и знаке потенцијално дубоке кризе
Аутор: Миодраг Р. Ђорђевићуторак, 23.04.2019. у 18:00
Слободан Дивјак (Фото А. Васиљевић)

У свом тексту „Мислиоци за 21. век”, објављеном у овом листу 15. априла, Наташа Јовановић Ајзенхамер је најавила „филозофски дуел” између словеначког филозофа Славоја Жижека (1949), једног од најплоднијих филозофских писаца данашњице, и Џордана Петерсона (1962), познатог канадског друштвеног критичара и професора психологије на Свеучилишту у Торонту. Они ће, како каже Наташа Јовановић Ајзенхамер, 19. априла расправљати о кључним питањима која муче савременог човека у капитализму и потражити одговор на важна глобална питања и проблеме које савремени капитализам ствара.

Ако се имају у виду главне филозофско-социолошке преокупације Жижека (политичка теорија, теоријска психоанализа и др.) и Петерсона (социјална психологија, психологија личности и др), реално је претпоставити да ће ова дебата бити веома занимљива, не само у теоријско-филозофском смислу, него и са практично-политичког становишта, од значаја за савременог човека, пре свега за младе генерације, али и за сва глобална и државно-политичка вођства савременог света у погледу практичног креирања и обликовања констелације друштвених односа у духу истинских људских потреба и интереса.

Најављујући „филозофски дуел” између Петерсона и Жижека, Наташа Јовановић Ајзенхамер је отворила многа питања која траже одговор, а тичу се начина комуникације у 21. веку, односно како да што више људи, нарочито младих, могу да чују нове идеје, указујући истовремено на потребу да треба раздвојити јавну улогу мислиоца од хиперинфлације активности из комерцијалних разлога, односно само због тога да би се стекла популарност и дошло до новца.

Међутим, поред тога, веома је важно кандидовати и многа друга питања која захтевају филозофску расправу. На пример, одређивање и дефинисање човековог личног и друштвеног идентитета, поготово што се данас у филозофији од стране појединих филозофа врши „потискивање” вековне доминације „Логоса”, односно „принципа рационалне субјективности”, због неких његових негативних и катастрофалних манифестација, упркос томе што се без његове примене не може. Такође, треба кандидовати и нека питања која су у првој половини 20. века покренули утемељивачи „критичке теорије о друштву” (Хоркхајмер, Маркузе, Фром и др.), а која још немају адекватан одговор, али и многа друга питања која муче савременог човека у капитализму, као: чему води све већи јаз између богатих, који се све више богате, и сиромашних, који све више осиромашују? Да ли је могућ „судар цивилизација у планетарним размерама? И тако даље.

У савременим условима капитализам се развија, пре свега, путем знања, огромних улагања у стручно-научне кадрове и техничко-технолошке и економске иновације Међутим, и поред значајних резултата, капитализам је избацио на површину и многе проблеме које треба решавати, не само уз помоћ науке и политике, него и уз помоћ филозофије, поготово што данас капитализам, поред високе способности адаптације и регенерације, показује и знаке потенцијално дубоке кризе.

Притом, није реч само о кризи неког посебног сегмента капиталистичког начина привређивања, већ о структуралној кризи капитализма. У ствари, реч је о кризи капиталистичког типа цивилизације, односно о кризи једне високоразвијене техничке цивилизације у којој се губи сврха технике, која садржи и апокалиптичне потенцијале који све више долазе до изражаја. А да ли постоји нова алтернатива том типу цивилизације, представља једно од важних питања за мислиоце 21. века.

Наравно, и Србија данас има мислиоце за 21. век, почев од Слободана Дивјака (1945), једног од најпознатијих и најцитиранијих српских филозофа, па даље. Дебата између Џордана Петерсона и Славоја Жижека може да буде један од снажних подстицаја српским филозофима, социолозима и другим интелектуалцима да подигну ниво интелектуалне радозналости, воље и жеље за дубљим промишљањем актуелних питања и проблема данашњице, а посебно проблема српске друштвено-економске, политичке и културне стварности.

Редовни професор универзитета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари3
705d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Drevno drustvo Australskih Aboridzana je staro prteko 70.000g pre nrego sto biva unisteno dolaskom Epropeaca.
Стеван Марковић - Париз
Izjave "ja sam mudrac" treba potkrepiti dokazima. Ti dokazi su za sad nevidljivi. Ne bi bilo loše da ti MISLIOCI povremno nešto i NAPIŠU - kako bi znali šta to mudro MISLE.
vladimir ilic
dragi prijatelju, debata Zizek-Peterson, koju vi najavljujete, vec je zavrsena, razocaravajuce za sve one koji ih ne znaju od ranije. Sto se tice svetskog formata Divjaka, "ja tebi serdare...".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља