уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:05

Хрватска у ЕУ заштитила 22 производа, а Србија ниједан

Чланство у унији није услов, али код нас не постоји интересовање произвођача да уђу у ригорозне контроле квалитета
Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновићсреда, 17.04.2019. у 22:55
Футошки купус (Фотографије Драган Јевремовић)

Док Хрватска у регистар заштићених производа на нивоу ЕУ уписује ових дана свој 22 национални бренд, Србија за сада нема ниједан, иако се заштита, како сазнајемо, разматра за неколико домаћих производа. Према незваничним информацијама, лед би могли да пробију футошки купус, лесковачки ајвар и фрушкогорски мед.

Европска комисија саопштила је да је „пашка со” још један јединствен европски производ који задовољава све критеријуме да добије географску ознаку. Месец дана раније Брисел је потврдио и ознаку за истарско маслиново уље, а Хрвати су још заштитили и неретванске мандарине, крчки пршут, огулински купус, лички кромпир, славонски мед...

Зашто домаћи произвођачи до сада нису имали интерес да уђу у ову процедуру која, како сазнајемо, не изискује никакве финансијске издатке а може бити значајно маркетиншко средство? У Србији је, на националном нивоу, до сада заштићено 78 производа, међу њима само четири нису пољопривредна – пиротски ћилим, бездански дамаст, ручно плетена одећа „сирогојно” и пешкири из шабачког краја.

– Предуслов да се крене у заштиту преко Европске уније јесте да претходно буде заштићен на националном нивоу. Ми немамо, до сада, ниједан који се води у Европској унији – каже Зоран Драгојевић, руководилац групе за дизајн и географске ознаке порекла, при Заводу за интелектуалну својину. На питање зашто је то тако, наш саговорник каже да нема јасан одговор, али истиче да у Србији постоји велики број производа који су регистровани, а немају овлашћене кориснике.

На националном нивоу заштићено је 78 производа,
а лед у Европи незванично би могли да пробију футошки купус, фрушкогорски мед и лесковачки ајвар

– Неко би помислио да је разлог то што се ти производи не производе. Али, управо је супротно. Међутим, ти произвођачи вероватно не желе да уђу у ригорозне контроле квалитета које морају да буду спроведене. Све то мора да буде на једном озбиљнијем нивоу него до сада – каже Драгојевић.

Он сматра да у Србији постоји лоша перцепција у вези с овом области, често се сматра да ако се производ заштити, да ће сви пожурити да га купе.  Међутим, најчешће није тако, јер тржиште обилује различитим производима и сви се труде да заштите своје.

– Заштита на нивоу ЕУ има смисла ако је тај производ присутан не само на националном већ и на заједничком европском тржишту – каже Драгојевић и истиче да не постоји препрека да и ми не штитимо производе на нивоу уније иако нисмо чланица. Пример је, додаје, Колумбија која је заштитила своју кафу. Он каже да постоји и могућност заштите производа преко Лисабонског споразума, који има 29 држава, међу којима је седам-осам чланица ЕУ. На тај начин своје јединствене производе данас штите велики произвођачи хране попут Француске, Италије, Мађарске... Ту су нам резултати мало бољи јер је Србија, преко Лисабонског споразума, заштитила три производа: хомољски мед, ароматизовано вино „бермет” и лесковачки домаћи ајвар. Наш саговорник каже да процедура заштите на европском нивоу може да траје од неколико месеци до годину дана. Основно питање је да ли постоји приговор јер у ЕУ свака држава има право да уложи приговор да се не слаже са заштитом из неких својих разлога. То је био случај с крањском кобасицом када су се у спору нашле Словенија и Хрватска.


Коментари9
04f0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cicka
18.04.2019 u 9:09 pa u 22:17 Srbija moze da zastiti recimo peglanu kobasicu, organski med sa sacem gde se gaji takav med takav zastiti , pasulj Gradistanac, dimljenog sarana (nema veze ako se saran gaji u ribnjaku vazno je kako se saran hrani , i kako se dimi ) , imate damast iz Bezdana koji prave stoljnjake i posteljinu po porudzbini , svako ko zeli da proslavi lepo svoju Slavu ili ugosti posebne goste bi trebao da kupi takav stolnjak i salvete , ko ima hotel i voli svoje goste treba da ima takve stolnjake ali i posteljinu. Eto recimo da li je iko objasnio da ovako zasticeni proizvodi po Briselskim pravilima idu bez carine , svako ce pre da kupi nesto sto je zasticeno jer ipak racuna da je roba sa posebnim poreklom bolja i da se ima kontrola nad njom a drugo nema ogranicenja kolicine jer moze da se izveze sva roba sa tom markicom. Recimo i sremska budjola ili suva kobasica su b.
Maja
@Cicka - Imate dobre ideje. Međutim, za svaki stavite regionalnu oznaku, npr. med iz Šumadije, dimljeni bački šaran, jer bi to bila razlika od goranskog, slavonskog ili dalmatinskog meda ili slavonskog dimljenog šarana. Ne znam gdje vam se proizvodi peglana kobasica, npr. mi smo zaštitili slavonski kulen i kulenove seke, istarsku kobasicu, dalmatinski, drniški i istarski pršut i sl. Imamo zaštićeno varaždinsko zelje (kupus) i ogulinski kupus. Time se podiže cijena proizvoda, regija dobija na gastroturizmu, a svrha je zadržavanje mladih ljudi na selu s mogućnošću normalne zarade i normalnog života.
Препоручујем 4
JorgeLB
Postoje različiti stupnjevi zaštite i svakako bi za Srbiju bilo dobro da što prije počme s prijavama. Procedura je u početku komplicirana, ali kad jednom shvatite princip lakše je. U Hrvatskoj je bilo problema s istarskim teranom (svojataju ga Slovenci), dalmatinskim maslinovim uljem (ne odgovara Konzumu), kranjskom kobasicon (opet Slovenija, dobili nekoliko godina prilagodbe). Osim što zaštitom porijekla dajete potrošačima određenu sigurnost, mnogo je važnije što cijena koju možete postići je daleko veća. Primjer vam je pršut. Nakada je sve bio pršut. No danas imate drniški pršut po 35 eura/kg, a ono što više ne može proći zove se dimljena sušena šunka po 10-15 eura/kg.
Dragoljub
Srbi nikako da shvate da oni stvaranjem Jugoslavije ne vladaju svojim prostorom jer to rade Jugosloveni a njima nije u interesu postojanje srbije a kamo li da napreduje.
Milan D.
A zasto bi neko stitio svoje proizvode u EU,EU nije Evropa,nije ni bilo kakva Svjetsk organizacija za zastitu svojih proizvoda i patenata.EU je nasledje i utociste nacistickih krugova iz drugog sv.rata pa tako Hrvati su mogli da zastite sve svoje zlocince iz 2 sv rata a istovremeno da izvrsi novi progon Srpskog stanovnistva i to na kraju dvadesetog stoljeca.
Lela
I ko tu sada ne radi dobro svoj posao? Koje su to sluzbe, organi, ministarstva, komisije itd koje ne rade? Da li imamo odgovor ili samo stalno konstatujemo nase propuste i kao guske u magli idemo dalje?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља